Jakšić, Đura - PROZA
A ja?... Ona je ućutala, sirota, a po uvelome licu zaigrala je rumen koja se katkada viđa i na obrazima umirućih. — Da, da, dragi prijatelju, — reče ona, — kao što je siromah otac moj u
Njegove mutne oči planuše ljutito, po bledim obrazima razlila se tamna rumen uvređenoga ljubavnika. „Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!.
Ala su slatki ti časovi zanosa, gde se svaka kap krvi naše zaklinje pred svemogućim da ljubi, gde je i ona rumen na nevinome licu samo ljubav, gde ti i suza o ljubavi pripoveda!...
— A ti priznaj da si zapalio kuću Nikole Belića, svoga zakonitog tutora! — Ja? — reče mladić, a tavna mu rumen pokri mlado lice. — Ja, kneže, nisam palikuća! — dodade posle toga otsudno. — Priznaj ovde!...
— Priznaj ovde!... A kad te gospodin kapetan mete na muke, priznaćeš i kad si pokojnu majku ujeo za sisu!... Rumen na licu Milisavljevom ustupi mesto samrtnom bledilu; posle zbunjeno dodade: — Pa šta sam ja učinio?...
kad je razumela sve o čemu je njen otac tolike noći budno razmišljao, onda se razli po njenim snežnim obrazima ona tanka rumen što istinitije nego sve reči kazuje osećanje uzbunjenih prsiju.
— A ko je to, to mu je srce i samo kazivalo. A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onda nasta tajac. Samo se čulo puckaranje vatre koju Jovica spotače. Plavičasto rumen plamen obasja svu šumu, ali Stanko ne može raspoznati lica spavača u senci...
To je na prvi pogled po Stanku mogao videti. U prvi mah, kad je vide, Stanko preblede... Zatim mu rumen obli obraze, snaga zadrhta... On ne odgovori Zeki ništa, jer mu se reč uze... — Kuda li će? — pita Zeka.
Popa je sedeo na stoličici, podnimio se, pa se zamislio. — Pomozi bog! — reče hajduk otvarajući vrata. Pop se trže, rumen mu obli lice od iznenađenja... — Bog ti pomogao! — Ja dođoh do tebe, popo, — reče hajduk blagim glasom. — A ko si ti?
— upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!... Rumen na istoku osvajaše sve više i više; malo-pomalo pa se i predmeti mogaše razlikovati; iz sela se čuje petlova pesma,
Dođe do obora i vide Jelicu gde krave muze. On joj priđe. — Zar ti? — A što ne bi? — reče ona, a rumen je obleva. — Ne korem, nego... hvala ti! Jelica ne odgovori ništa. Zamajala se odajajući tele. — Da držim tele?
hoću da to čujem iz tvojih usta!... Jesi me poželela? — Jesam!... — Mnogo?... — Kao travka rose! — reče ona, a rumen joj obleva lice... — Da te nisam volela, ja ne bih prekoračila tvoga praga!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Nisam... a zašto bi’ bila? — veli Jula, a svu je oblila rumen i razmišlja šta bi to sad mogla raditi u kujni il’ ma gde samo da ne sedi tako. — Eto vi’te — veli Melanija.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— I vama ništa ne fali; izgledate kao ’rast, pa kakav ste u obrazu lep i rumen! — Vi đavolite! Hteli ste, valjda, kazati da izgledam kao slepačka tikva, kad se smešite.
Čika-Gavra je i onako bio rumen u obrazu, a sad, posle ručka, bio je sasvim crven, a oči mu se svetle. Gospođa Makra gleda ga pa se podmuklo smeši, a
Kočijaš mu preda pismo, pa čeka odgovor. Milivoj čita, lice mu rumen obuzima, umilno se smeši, pa zapita: — Ti si na karucama došao? — Jeste, tu su; valjda sam po vas poslat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mogao je biti star pedeset, ili šezdeset godina. Rumen u licu, a sa očima sivim, koje su svetlucale iskričavo. Imao je svega tri‑četiri zuba u ustima.
Uskoro ih je, sve više, pokrivala prašina, sa puta, koji je sad išao sred dolina i naseljenih mesta. Pojavi se i rumen voćaka duž puta. A prolazili su i kroz neke zaseoke, gde su psi lajali.
Klajnšteter nije smetao Pavlu. Bio je to čovek zašao u godine, ali rumen, glavat, sa licem, kakvo imaju, obično, pod starost, gvožđari i kovači.
Bio je rumen, pa žut, pa mrk, pa crn na vrhu, a u dolini, dole, plav, kao neko nebesno plavetnilo, koje je palo na zemlju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ipak, da bi iskalio žuč, okrete se, rumen i oznojen, pod belom perikom, oficirima, obesivši jednu od svojih velikih rukavica za pas i odmerivši sve, redom,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
mogao dalje; najpre mu se ukoči ruka, pa onda cela leva strana tela, a zatim mu se oduzeše i noge; bio je nezdravo rumen u licu, a posle toga mu koža dobi tamnozelenu boju i, na kraju, kad više nije mogao da korača, ona pređe u sivu boju
Matavulj, Simo - USKOK
— Vrlo dobro! — I vidi ti se! Zaista Janko bješe oličeno zdravlje, što no riječ, bješe kao nadojen, bio i rumen, a oči mu sijevahu. — A da li je koji od vas što usnio? — pita vođ. — Jesam ja — reče Krcun Serdarev.
Radičević, Branko - PESME
57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me upraljene, Oči dole govoridu mene: Živi
(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da je
Tako muca ja u slatki muka. A devojku posu rumen svu, Pa od mene uze ljubičicu nježnu U drkćuću onu ruku snežnu. 11 „Vala, vala“, ona meni reče: Prva rečca iz ti
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i svetlo; kako ti se vrat očistio od malja; podbradak se ispunio i zaokruglio, a na jagodicama izbila jedra, nežna rumen. Posle i ramena ti se ispunila; tesne i uske grudi zaokruglile se i izdigle; pâs ti postao vitak i obal...
Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce
Ma da joj je lice smežurano, ipak joj sada došlo čisto, mirišljavo, a oko jagodica izbila jedra, topla rumen. Na njenom, istina starom, ali jakom vratu vide se gde brekću i trepte vene.
Kostić, Laza - PESME
A oko te divne krune, neokrunke, svetle, pune, prozorna se rumen pruža; — To je, to je svecka ruža. Svecka ružo, vaseljenko, sirotanko, nezelenko, samoranko, svetla senko, a kamo ti
EJ, ROPSKI SVETE VEČE Blago je veče, kô lice blago sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara?
svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema,
U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa. Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida.
Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Raduje me — a razara — kolor platno Virpazara. Žar-kokoti, purpur-kreste, puste plamen uz neveste. U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije. Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju?
se suđe pominje, poslužavnik, recimo, i matera Kišova) - ja se setih: predeo rodne kuće sjanuo; iz pećnice pecivo rumen miris ispušta u duvansku maglicu (jekavicom nastavljam) - a rakijsku staklicu (kao dukat, ćilibar) vijenac je rakije
Tek devojka rumen s puti slije u Dunavo mlečnogolubije. Zatvori se u slik mesečina, pa on sjaji - čuje mu se boja.
Streperi, žbuko, u polijelej svetlost s prisoja, koje, raspeto o nemir sna mi, tmušom kelije izgoni rumen iz šeftelije.
U psaltir-tkanju slovo iže svelo. Za slovnu rumen zalazi mi telo. Tek listak žut sam među inocima. STEFAN RAČANIN: U SLOVNU SLAVU Životu zbir su minusi i nule.
Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. Od rumen-jada i od zreline, ja jezdim belcem, jezdim, carujem uz žubor-more, preko planine i svakoj drači dukat darujem.
II O rani sjaju neba što se hvata, održi milost dok se neboplava u vodi gleda s puklog nedohvata i spira rumen s Božijeg kristala; prosvetli očaj, bezdane razmakni orosi trag mi bojom što se stakli.
Ne trezni krik mi, ustave razglobi, u rumen trbuh pun mi Mesec zdrobi. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog
Promaja tuče s vrtnih milina, otkrila stid je - uzdigla most je. Stidljivu rumen Kćeri i Sina tačkasto draška zmijino grozje.
Glasniče vrli blagosnih vesti, snesi nam s Bola, jer nam se sniva, poslednju rumen utrina, njiva. Donjega hora antifon grune, replika gorka: Anđele zbirni, leskovim prutem s Ponoćne šume strah nam
Pridiži, lesko, duševno raspeće: u Trusno telo, s krsta od vidika, da šakom stočim rumen s Medvednika. Septémbar grize avgustu svršetak.
— svetli jelen mlad, a s vilin-konja slazi Dojčin-ban. O, rumen vetar, raščupan i lud, nad svadbom šušti, krši mu se pas a s naših krošnji zasvetluca blud kad ritam svinu doboš,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!“ „Kradljivac zvijezda u tvojoj kući!
Zvončiće volim, i ljutić, zlata grumen, ivanjsko cveće i makov oganj rumen. Crteže gledam i tugom oko vlažim, u svakom cvetu detinjstvo svoje tražim.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kako se zovete? — Pipo. — A vaš otac? — Kortec. — Otac vam izgleda izvrstan tip, veseljak i rumen. — O, da! — Vi ste najstariji? — Da, ja imam dvadeset i osam godina a moj brat je za dve godine mlađi od mene.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
127. U Milice duge trepavice, Prekrile joj rumen’ jagodice, Jagodice i bijelo lice. Ja je gladah tri godine dana; Ne mogoh joj oči sagledati, Crne oči, ni bijelo
akšam đeldi (geldi) dođe akšam, pade mrak alat - konj crvenkaste, riđaste dlake al-duvak; - al otvorenocrven, rumen; duvak nevestinski veo, koprena ar (ahar) konjušnica, staja adžamija - neiskusan, nevešt, neupućen, početnik (čovek
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ovde, rumen krina, sa devojačkog rebra, ja, zorom, umorno brišem, bez milina. A kad utopim čun Mesečev, od srebra, u novo more
Ili sjaj jutarnje buktinje Sunca, što diže u beskraj, pa nas ljulja, u plavetnilu, kao rosnu kap? Led večernjače, rumen, u nadzemaljskoj tuzi? Kad, u suton, prelivaju oblaci, kao slap, prolaznost, u kojoj smo svi, u providnoj suzi?
APOTEOZA Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu! Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja.
Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom.
Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao. A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor. Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona.
dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispružim ruku i pomilujem daleki Ural, mora indijska, kud je otišla rumen i sa mog lica. Da pomilujem ostrva, ljubavi, zaljubljene, blede prilike.
Obišli smo muzeje. Oni leže mirni, neokrnjeni, na zimskom suncu, teški i niski kao grdne mastabe. Rumen i zlato boja ne dopiru kroz prašne prozore nikud. Ali dolazite, dolazite ovamo, da im vidite gvožđe i beton.
Čega god se taknem, sve je ledeno i vlažno. Nigde jedan rumen kamen, nigde jedan bistar val, a i bela pena užasna i strašna, kao kreč.
Da kroz njega teku potoci, i zraci meseca, što kao plave žile puze, kroz rumen led, na vrhovima zemlje. I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa
Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci. Ceo taj dan bio je tako veseo.
NIKOLI I Seti se, presto je rumen, ko krv. Seti se, proboden bog umire u krvi. Seti se, kud moj narod sa pesmom povrvi, Tu se ne kleči, ne klanja i ne
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zora se pomalja. Predmeti su sve vidniji i jasniji; još malo, pa će se pojaviti rumen na istoku. Vazduh hladan i oštar. Ljudi se pribijaju jedan uz drugog i zdrhtavaju se.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NEPRODATI HLEB Čekao je celog dana, svež i rumen, A uveče srce mu se steže u tvrd grumen. ULIČNA VAGA U PONOĆ Ponoć velika, prostrana, blaga,
Rakić, Milan - PESME
belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane, Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani pada na sve strane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Usta su joj jednako mrdala, a po okruglom i punom joj licu, naročito oko jagodica, pokazivala se rumen. Jednako je onako stojeći punila i svaki čas ispijala kafu, a oko nje, kao uvek, bio je prostrt iznad asura, da bi bilo
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ja mnim nijesi dosad bivao u boju?“ upitaće Mišan, gledajući put istoka. Rumen obli lice Petrovo pa naglo odgovori: „Nijesam imao kad, a mnim ni ti.“ Sad im se pogledi sukobiše, zenica u zenicu.
“ zapita ga, drhćućim glasom. On se napregnu da joj odgovori, ali ga snaga izdade i oči mu se skloniše. Rumen mu s lica iščeznu, ali mu na njemu osta kao neka vedra povlaka, otprilike kao mrtvacu koji se zadovoljan sa svijetom
„Ja,... ja ne znam“, reče ona zapletavši se, a rumen joj se osu po licu, kao da si je žeravicom osuo, „ja mislim e će zbilja to biti!“ Otac i majka poglednuše se.
Serdar je zagrli i poljubi u čelo. Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta rumen sađe i optoči joj vrat. „E bruke naše!“ reče ona dižući se. „Da ovo ko vidi?
Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta rumen sađe i optoči joj vrat. „E bruke naše!“ reče ona dižući se. „Da ovo ko vidi?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna. Pući će kao nenačet kesten (u vatri). Raste kao vrba. Rumen kao ruža. Sâm kao suvo drvo u planini. Suv kao vejka. Tanka kao konopljika. Utanjio se kao stari dub u lazini.
ga na list dočekala, Bela vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom pokrivala: Nek je rumen k’o ruža rumena, Nek je beo, kao bela vila, Nek je radni k’o čela malena, Nek je hitar kao lastavica!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ive ili Bakonja, „vtororođeni“ sin Kušmeljev, bijaše od dvanaest godina koliko drugo napredno dijete od petnaest, rumen i zbojit, živolazan, veseo i gotov uvijek na „galijotstvo“.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iste me slike ovde nalaze: Eno se opet rumen iskosi. Danima tako sunca zalaze Ko vreli neki spori diskosi. Čupam se iz tla kao s korenom: Ko i svud — i tu sve već
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na krupan, rumen cvet. Sva se mračila od žalosti, ali šarani nisu znali kako da joj pomognu. — Umreće od tuge naša reka!
Jedan je zlatan, drugi rumen, treći plav. Sva tri na krilima imaju vilin znak. Kada ih ugledaju, ribari znaju da ih čeka puna mreža, rodna godina.
stanju da im omogući da projašu na talasima, sve dok se jednoga dana nisu pojavili vilini leptiri: jedan zlatan, drugi rumen, treći plav. Na krilima su imali vilin znak. Najednom, sve je postalo svečanije i tiše.
zavole oblake, naročito one najnemirnije, jutarnje, koji imaju moć da se pretvore u uspravljenog medveda, opakog diva, rumen cvet?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane; Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani, pada na sve strane.
Ja zamišljam sada: K'o jelova šuma nada mnom se niše, Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše, I nad travom lebdi... I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu.
Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja, Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć' kosu, Grudi bijući...
Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Već po grobu pelen zasadite, Gorki pelen, i oštru ostrugu; Kad je ceo život pelen bio, Našto
Kad je život prepun trnja bio, Našto će mi posle smrti ruža? Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’ ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ja sam u istom tom koledžu proveo svoje godine studija i vratio se odande, ne toliko obogaćen znanjem kao naš Isak, ali rumen i zadrigao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut, pognute glave uzbuđeno disao. — Radosti moja, ja samo tebe volim, samo tebe!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na raskrvavljenom zapadu rumen je stidljivo premirala, razgarala se, sito se gasila, i opet se ražarivala u potmulijoj vatri.
I more u priobalnim škrapama kao da bi zastalo slušajući ga i podnoseći njegov čar. I rumen zapada kao da se od njega jače razgarala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Curicu obli laka rumen stida i, zahvaljujući, osmehnu se na nj. Njen glas zamami ga, pa besvesno pokaza joj kretom glave da pođe za njim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ne bi smela da se makne, a kamoli vrata da zatvori, već u žarku rumen što je ulazila na prozore i trnula kroz sobe u baštu ona bi otkopčavala mintan, razgrtala košulju na prsima i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ono momče davno čeka, Na to navija; Mene šalje da mu budem Provodadžija“. Divna j’ moma, kad je rumen Stida oblije. A ruzmarin zamirisa Najsvatovskije. »Javor« 1887.
Detić reče: „Dobar veče!“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!“ moma reče, — Stid je zavi u rumen. Al’ ka’no što, ne znaš kako, Od pupoljka bude cvet, Njene prve reči tako Razviše se u ćeret.
Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI...
Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom. Zdravica će s’ čuti Nečuveno drska; Grčevita ruka Pehar će da smrska.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko. U baru je pijani Škot sa rumenim kolenima podizao kockastu suknjicu, i podnosio jednom preplašenom Grku
Merio je pakosnim očima oficire, i tražio među njima svoje suparnike. Bora sav rumen, naginjao se ka Ivoni, hvatao joj ruku, i šaputao neke tako lude reči, da je ona zavaljene glave vriskala od zadovoljstva.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.
SPASENIJA: Ah! GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da sa divotom stvora njezina Potkupiš paši oči lakome, Da prodaš rumen lica nevina Za rumen-krvcu srca njegova! Al’ nećeš, veruj, stara grešnice!
GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da sa divotom stvora njezina Potkupiš paši oči lakome, Da prodaš rumen lica nevina Za rumen-krvcu srca njegova! Al’ nećeš, veruj, stara grešnice!
Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati. A još da više njemu naliči, Na ramenu mu glavu postavi, Ako ćeš roblje da
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči. HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju.
Neima ruga nama toga Dok je ljubav, dok je sloga, Dok je vera, dok je Bog; Dok nam carska milost daje Da Danice rumen sjaje, Da se ilirski diže rod.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
da ne čeka, Nit’ more prska sjajnom radošću S vesala britkih biser sićani, Da me na grud’ma sviju milina Kroz tihu rumen zraka sunčevih S pesmama čilih gondolijera Ovako setnu tiho provodi. Čeka me? — Ali ko — ne kaza?
Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost! Sa obala je možda primorskih Pun srca, duše, nekad gledao Poslednju rumen čeda stidljivog Kakono kradom kosu zlaćenu U bezgraničju kupa providnom...
Bojić, Milutin - PESME
Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane.
Nastasijević, Momčilo - PESME
IZVORU Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne, line li san joj u rumen, je li me, vodo, snevala?
5 Mi tiho, ruku pod ruku, rumen dok leta izbija na plod i zrele livade zriču. 6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči Cveti ide se »u brnduše«: ko se ujutru na Cveti u njemu ‹tj. u mrazovniku› umije, biće svež i rumen; ko to ne učini, biće cele godine krmeljiv (ZNŽOJS, 13, 309). MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kamen pri njegovom hlađenju kad je usijan do bele žari: on postane žut, narandžast, crven kao trešnja, a naposletku, tamno rumen. Sve su se te boje pojavile pri skrutnjavanju Zemljine kore.
„Vi ste napisali ovo pesničko delo“, reče on, naglašavajući reč „pesničko.“ Mladića obli rumen, oči mu zasvetleše, a nozdrve zadrhtaše. „Jeste, gospodine senatore“, reče on odlučno. Nasta tišina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu. Pije hladnu vodu, ali i to uzalud, u njemu se zapalio čitav lagum volja i snaga. — Šta ste me okupili!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— ali kod nje nije mana samo obraz, koji se može od crnog da je beo ili rumen načiniti. Najposle mu padne žitije Tezeja na pamet, koji je takođe svoju blagodetelnicu napustio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ja sedoh pored šofera Engleza i stavih dete na krilo. Ono je unezvereno gledalo... Bio je to sada rumen mališan okruglih crnih očica i malo prćastog nosa. Zapitah ga za ime, da bih ga malo oslobodio.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet. Kako i ne bi? Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog Cveta.
Šantić, Aleksa - PESME
Preko zida i sad vise grane rotke, S kojih me plod rumen u detinjstvu zvaše; I meni je — kô da kukom navrh motke Snova svijam račve i kradem glavaše, — Muktar viče, a ja,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ako ne mož' biti zlatan, budi crven, budi rumen, ili beo — prihvatam te... Ni same zvezde sve jednako ne sjaju, negoli drugo je sjanje i tafra Suncu, a drugo Mesecu i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zaigraše. Kalina vesela, blažena, — rumen je svu oblio, a krupne crne oči svetle joj se od suza, od silne sreće današnje...