Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 33 idd; RJA, 3, 51; BV, 9, 1894, 153 id; 11, 1896, 251. B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u
I od toga doba breza je bela (Karadžić, 3, 1901, 44). 4. Po b. izveden je dosta veliki broj topografskih imena, v. RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b.
RSA, ѕ. v. bubica, 2, i RJA, ѕ. v. ѕvіlen, b = ѕvіlac›). U Crnoj Gori dud se seče za badnjake (Karadžić, 2 1900, 150); u okolini Đevđelije od d.
počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti. Kad ko koga za što moli.« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j.
U Dubrovniku deca koja idu da čestitaju Novu godinu, nose j., pa tu zabadaju novce što ih dobiju (Budmani u RJA, 4, 388e). U jednom delu Slavonije o krsnom imenu izdubi se kakva velika j.
Zlatne j. spominju se veoma često i u narodnim pripovetkama (npr. SEZ, 41, 1927, 189; 222), i pesmama (‹v. npr. RJA, 4, 388s›). U legendama žrtvovano čedo, pošto se desila palingenesija, igra se jabukom od zlata (npr.
Dim.). Od j. se prave i gusle, poznati instrumenat srpske narodne poezije (RJA, ѕ. v. javor i gusle; v. i Kuhač, Rad, 38 ‹1 idd›; javorove stalni je epitet za gusle: »U pjesmama se sve pjeva da su
ibіd., 10, 28; Vuk, Posl., 1902). Od reči za j. obrazovana su mnoga topografska imena, naročito imena planina (v. RJA, ѕ. v.). Na Novom Brdu sačuvano je od sve kulture samo nekoliko ogromnih j.
atribute ‹visoka, vita, zelena, tanka, tankovrha› i ‹tanka, ponosita, v. npr. RJA›), nije čudo što je za j. moglo biti vezano religijsko poštovanje. Poneki primerak postao je fetišem. Lj.
KALOPER Frauenblatt, Frauenmіnze (tanacetum balѕamіta). Kaloper; marijina trava (cf. RJA, ѕ. v.). U jednoj pesmi, koja čini utisak da je starinska i obredna i sa starinskim refrenom Leljo, apostrofira se k.
Ima mnogo topografskih naziva izvedenih od reči za krušku (‹v. RJA›). Mnoga su postala, očevidno, po jednoj izvesnoj kruški; verovatno je da su u izvesnom broju od tih slučajeva u
lat. blanduѕ, RJA, ѕ. v.] (Šulek; Sofrić, 165). U Hercegovini veruju da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da