Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turci počeše naglo i u neredu odstupati. Uzalud ih golim sabljama nagoniše u boj — volelo je pasti i od svoje rođene sablje nego mreti od strašnog pogleda hajdučkog...
Ali se opet tuklo. Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu... A ovi u šancu sve oduševljeniji... Stanko je jurio tamo-amo i tukao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedino je Engelshofen ostao sedeći, pa se nakašljavao. Nepomično su stajali, oko paviljona, i husari, sa isukanim sabljama. Samo su se konji, mašući glavom, branili od muva.
Neko je, međutim, izgleda, dao mig husarima koji su stajali raspoređeni oko paviljona, sa isukanim sabljama, i oni su počeli, jašući, da, konjima, potiskuju one, koji se behu suviše približili paviljonu.
Tukli su ih, pljoštimice, njihovim, sopstvenim, sabljama i izuvali im čizme. Poplašeni konji počeli su da jure po utrini. Kad su počeli da prevrću i kola, neki husari počeše da
Pavle je imao da stane u potiljak profoza, između dva husara, sa isukanim sabljama, i da skoči u dvojne redove, na deono, a na komandu „marš, marš“, da prođe hodnikom, iako se ljuljao, koračajući, i
Imao je da skoči u dvojne redove nadesno i da pođe u podrum, između dva husara, sa isukanim sabljama, na komandu: „Marš! Marš!“ Tercini se tad zaplaka, gorko.
godina – tako bar pričaju – dva eskadrona Rusina odjahaše u Rosiju, uz muziku, na konjma, sa karabinima, pištoljima, sabljama, i racionim i porcionim novcima. Lako njima! Blizu im je granica!
Njihovi oficiri, sa srebrom okovanim sabljama, srebrnim dugmetima, sa zubunima srebrom išpartanim, i sa biserima, a bilo ih je i sa zlatnim narukvicama.
U istom trenutku začu se: „Ataka!“ Iz jednog lakog traba, cela ta gomila husara, sa obnaženim sabljama, prešla je u ludački galop, pravo prema tribini Kostjurina.
njima, na crnom konju, njegovu sablju, koja se vitla i seva, a iza njega ludačku masu konja, i ljudi koji urliču i vitlaju sabljama. Ura! Ura! Činilo se da zemlja tutnji i da se trese, pod kopitama konja.
Nije bilo moguće da neko zadrži tu ludačku gomilu konjanika, sa golim sabljama u ruci. Kostjurin je bio spustio durbin i zgrabio rukama ogradu tribine.
A oko Pavla se propinjala, pušila, vrtela, sva ta gomila konja, i ljudi sa visoko uzdignutim sabljama u ruci. Sve se svršilo dobro, u smehu, u vici, u tupom udaru kopita o zemlju, koja je letela uvis, pod zauzdanim konjma,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
oglhan) — kopljanik, konjanik, vrsta lake konjice tatarskog porekla, najpre uvedene u Poljskoj, naoružane pištoljima, sabljama i kopljima ungebilden (nem. ungebіldіg) — neobrazovan, prost unferšemt (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sedeći u ogromnim klupama, zvekećući pri svakom pokretu sabljama, pognuti, obasjani šarenom, mutnom svetlošću prozora, padali su ničice pred tom bujicom prijatnosti što ih obuze.
Poslednja dva dana, zajmio je kod svojih komšija u logoru konjicu i puštao je na svoj puk, sa isukanim sabljama, pobesnelim konjima, tako da se zemlja tresla od kopita.
leđima, osluškujući smeh svojih oficira, koji su, šale radi, prekrstili noge na sedlima i jahali pušeći, sa isukanim sabljama i prevrnutim klobucima, dobacujući mlađim ženama u svetini, Isakovič je jahao, opet sav u srebru, smiren i čist, sa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kad bi trebalo naći za ove pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.
Radičević, Branko - PESME
Beži, beži, otle ajde, Oh tako me ne gledajde, Glaj me mačim i sabljama, Glaj zapetim tim puškama, Glaj me munjam', glaj topima, Samo nemoj tim očima!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
elegantno odeveni, sa cilinderom na glavi, neki opet podrpani i pocepani, jedni opet u nekakvim šarenim uniformama, sa sabljama o bedrici. Nisam se hteo odmah javljati ministru, želeći da se malo porazgovaram s tim raznovrsnim ludima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— carevi: Irod, Gašpar, Valtazar i Melhior, — svi obučeni u stihare preko kojih je pojas, s krunama na glavi i sa sabljama u rukama, unoseći „vertep“.
Kad se završi ova igra s lutkama, carevi, koji dotle stojeći sa isukanim sabljama pevaju, prestanu sa pesmom — i nastaje razgovor).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Takvi su im čamci. Preko njene glave upravili kljunove i zamahuju sabljama, i sve kao da gori, sve kao da izranja iz dunavske magle, a ono — gust, beo dim njene cigare.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti. KAP. ĐURAŠKO: I kopljem bismo Turke tobdžije, I sabljama im ruke sekosmo, Kojimano su silni tirani Garave puške često grlili. SVI: Živeo dužd! Živeo knez sa kneginjom!
) BOŠKO: Je li dušman? Il’ je samo pokušaj oružja? STANIŠA: Dušman! BOŠKO: Oh, kaži ga, Na sabljama da ga raznesemo. STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade.
Drž’ se sad, Vujo, čuvaj gospođu... vješticu. (Kapetan Đuraško ulazi, a za njim ustopce sa golim sabljama Boško i Bogdan Orlović) KAP. ĐURAŠKO: Svetlosti! Vujo, gde je gospođa? VUJO (pokazuje mu leva vrata.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Konjanici izbijaju na čelo baterije i u trku udaraju sabljama goloruke poslužioce, koji se povijaju, sedeći na topovskim prednjacima i karama. „Ure! Ure!
Drugi, pod komandom svojih oficira, ustremili su se na naše pešake i sa isukanim sabljama pokušali juriš. Ali pešaci ih skoliše sa svih strana sipajući na njih ubistvenu vatru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ključe od svijeh gradova i harače od sedam godina; ako li mi to poslati nećeš, a ti hajde u polje Kosovo — da sabljama zemlju dijelimo“. Kad Lazaru sitna knjiga dođe, knjigu gleda, grozne suze roni...
A vojvode, braća milostiva, sa sabljama sanduk otesaše, saraniše vojvodu Kajicu, čelo glave koplje udariše, na koplje mu sokola metnuše, za koplje mu konja
Pozdravi mi od Kotara Janka: nek me čeka pod Kunar-planinom, dovešću mu mojega Alila u neđelju koja prva dođe nek sabljama megdan podijele“. Pa on ode na bijelu kulu, a dovati divit i hartiju, ode pisat knjige na koljenu.
sine, u tursku ordiju, te pozdravi od Kladuše Muja: nek izvede nejaka Alila, nek izvede polju na biljegu, da sabljama megdan pod’jelimo, neka vide vojske obadvije ko će kome oči prevariti, ko li koga prije pogubiti“.
jeste opravio babo da ti kažem od njega pozdravlje: da izvedeš tvojega Alila na biljegu njemu, na megdana, da sabljama megdan podijele“. Njemu reče od Kladuše Mujo: „Hoću, sine, Jankovo kopile, sad će Alil na megdan izići“.
“ Sastaše se kićeni svatovi, sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše lijepu đevojku otkuda se jasno sunce rađa; posuše je grošim’ i
Kad to vid’li kićeni svatovi, naopako koplja okrenuše, naopako kolo povedoše, žalostivu pjesmu zapjevaše; sabljama mu sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše Milić barjaktara kuda jarko smiruje se sunce.