Obradović, Dositej - BASNE
Evo, braćo, po višoj časti kakvi smo, ili iz slabosti, ili iz neznanja, ili iz samoljubija, | ili, što je najgore, iz visokoumija, zašto ona tri prva dadu se s vremenom popraviti, a ovo poslednje kad nami
No ovo razumno svojeljubije valja otličavati od samoljubija, i čuvati se da se prvo u ftoro ne preobrati, što se vrlo lasno dogoditi može, pak onda čovek samoga sebe počitujući i
Razumno, dakle, svojeljubije mati je dobrodjetelji, a iz ludoga samoljubija rađa se svaka budalaština i zloba. „Ko se odveć hvali, oni se zavali," — lepa poslovica!