Jakšić, Đura - PROZA
Evo, pogledaj u moj dnevnik, prevrći list po list: sve sam u životu pobeležio, sve — ali sve samu tugu, sve onaj golemi bol što mi toliko godina dušu razdire...
Oh, kad bi se to zaboraviti dalo!... Al’, evo, čovek često u nesreći želeo bi da i samu sreću zaboravi, pa, gle, gde ne može!
“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac... I ja sam počela misliti.
Obradović, Dositej - BASNE
valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za to što nisu.
Ali kad vidimo mnoge premudre i dobrodjeteljne da su, bez svake svoje krivice, za samu preveliku krasotu, žalosni života konac imale, kako Lukrecija, Virginija i Kama galatska, i premnoge druge, ovo je
sinovi no i porodi njihovi „ot roda v rod” blagorodstvom obdarivaju i proslavljaju, za vozbuditi črez to vitešku i samu vremenu smert za besmertije sebi vmenjajuštuju dobrodjetelj.
cena nauke i mudrosti, sva česnost starinske sedine i sva dolgota života koja prevoshodi Metusalova ljeta; ibo črez nju samu duša bogu ugoždava i blaženu večnost zaslužuje i dobiva.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I potoke i dubinu šuma i predvečernja uzbuđenja I predvečernje znake svetlosti i samu zoru Polje mokro od rose, skamenjen plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to zatvaram
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No izdaleka vojska putujući, jedva po snegu u samu zoru pred kapiju šabačku dođu. Kapija bila otvorena. Pođu unutra ulaziti prvi, a drugi jošt izdaleka idu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok se obre pred njim crn pop! Asli crn kao ugljen, a lice i sve mu zaraslo u samu bradu. »Daj mi te bukagije da ti skinem!« — Baš lepo zaiska? — upitaše neki od njih. — Zaiska, jakako!
« I nestade ga. Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove. Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.
— reče Zavrzan i pokaza mu na vrhu drveta, pa koje se maločas peo, suvarak. —Ali hoću da ga biješ u samu peteljku! Stanko pruži pušku... Nasta tajac... Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega.
Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše. Turčin beše udaren baš u samu jabučicu pa, kako ju je zrno raznelo, izgledaše kao da je zaklan. — Valja! — reče harambaša. — Muški! — hvali Zavrzan.
Čim je izustio ime Lazarevo, Turčin se pretvorio u samu. slast. Pogled mu je sijao nekom nežnošću punom ljubavi prema samom imenu Lazarevom.
Pošto ispratiše ovu dvojicu, oni zasedoše za sovru. Pred samu noć diže se Stanko iza sovre i stade obilaziti baštu. Dođe do obora i vide Jelicu gde krave muze. On joj priđe.
Dučić, Jovan - PESME
I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira? — Svud zija Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti: Majku koja rađa i svetlost i senu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zalud se kapetan mučio da svede oči — san njegov behu okupili Čerkezi! Tek u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s
Pred noć, istina, pade u vatru, ali ona ne drža dugo, i on tvrdo zaspa. Probudi se u samu zoru i iziđe u avliju. Mara mu poli da se umije, i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom prijeđe ulicu i uđe u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru. I otkud samo to da sniva!? Njega da sniva! A snivala ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u
Ispovedio je već i on Melaniji i ova njemu najpre simpatije i naposletku i samu ljubav; a to su isto i oboje priznali pred roditeljima, i već onako privatno, i kao krišom, izmenjali i prstenje.
Zaplaka se gđa Sida; ne mogaše ništa reći, nego ostavi sobu. Posle toga je gđa Sida nikako nije samu ostavljala. Jednako je ili išla k njoj ili je dozivala k sebi, tek da joj je uvek na očima, i da je razgovara i razgali.
da će kroz nedelju dana primiti i ono što nije inventarisano, ali je u celoj ovoj stvari ipak najglavnije, a to je samu lepu Julijanu. A tu je, tek što nije, još koji dan. Bliži se Đurđevdan, dan venčanja Jule i Šandora.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi znanih ludi, bogataša, hadžija. Svuda upaljene sveće, tamjan.
Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih. Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena, tiho cvili; onde čas udovicu, sestru... I tako svuda.
zato je ona jedva dočekala toga Manasiju i toliko ga trpela da joj se on čak i po kući vuče, jede što nađe pa i na nju samu se istresa, gunđa. I onako prljav, balav, osušenih nogu, ruku, a zdepast, sve prlja oko sebe gde god prođe.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora odlaziti. On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu trgovačkih kalfa,
Mora biti kao advokat zastupnik Mice Rogozića, ali će on tek naslov nositi i trčkarati, stvar će samu Rogozić izrađivati. Baš drugi dan, kad se glas taj proneo, po završetku ručka zapodene stvar Marko.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najedanput neko čudno osećanje strogosti kao prostruja kroz samu njegovu krv i on lepo opazi kako se jedan oštar nabor prikupi i steže između njegovih obrva.
Afrika
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja.
NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA VELIČANSTVENA Posle dugog osvežavanja polazim sa Vuijeom u polje. Samu varoš potpuno tropsku ostavljamo na ostrvu između dve duge lagune koje iviče obalu.
Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija.
Mnogo pre no što ćemo proći kroz selo Segulu, idemo kroz samu savanu. Tek ponegde naiđemo na polje zasađeno kafom, kaučukom ili pamukom.
Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.
su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vrlo mladom, gospodinu Volgemut, koji ju je bio zatekao samu, pri presvlačenju. To je bio namirisan, nadodoljen, oficir, nežan i zaljubljen, ali uplašen. Ona se dugo branila.
Čovek koji se na tom položaju pročuje, napraviće sjajnu militarnu karijeru. Upoznaće jednog dana i samu imperatricu. Pavle onda ponovi, još jednom, da on nije za takvo mesto. Višnjevski mu se iskreno čudio.
Ona to preživeti, otrpeti, ne može. Oseća da joj je, u Kijevu, došao Nečastivi i odneo sreću života. Đurđe je ostavlja samu, na krilu sa glavicom svog deteta.
osećala da je ta njena jetrva otišla, iz Kijeva, sa nečim tamnim i crnim u očima, kao da je, u Kijevu, nekog, ili sebe samu, sahranila. Međutim, i kola, i crn ogrtač žalosti, i Ana, brzo su nestali u polutami ulica.
Gospoža Julijana, međutim, reče da je čula da u kući očekuju porođaj i da je jetrva ostavila, jetrvu, samu. Došla je da, kod porodilje, zameni mater i sestru i jetrvu i prijateljicu. Sve su žene, kaže, sestre, na ovom mestu.
Nema dana da je Đurđe ne ostavlja samu – ili se kocka, ili je u lovu, ili u društvu oficira koji, sa gospožom Bibikov, jašu.
Teodosije - ŽITIJA
) nego i tu samu časnu svoju glavu u prah zemaljski podmetaše pred nogama prepodobnih pripadajući, molitve od sviju i blagoslove da
Bačeni, pak, nije mogao nigde pasti do u samu onu reku. I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da
govoraše: „Gospode, ti sve znaš, i ti znaš srca mojega žudnju za tobom, da iz ljubavi prema tebi i sada ovu sestru moju samu u pustinji ostavljam, jer hoću da ničim nesputan poslužim tebi, Bogu mojemu.
Gde si se svio? Gde si sad kada si mene ostavio? Mati me je naša tebi ostavila, a ti si me nemilostivo u pustinji samu ostavio i begom odbegao jesi.
Tebe jedinog umesto poditelja imađah, i s tobom, sve napustivši, pođoh, a ti me samu ostavio jesi! Gle, koliko vremena po gorama tražeći te lutam, od gladi i plača iznemogla propadam, ža ti živiš ne
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
On je u zabuni pomislio da je to njegov džak s malim prasetom, ali kad je već stigao pod samu planinu, susretoše ga drugi bjegunci s vašara i užasnuto povikaše: — Ej, čiča, pa ti nosiš onaj džak s malim lavom!
“ Bude li me htio mišji narod, primiću se za vojvodu — skromno reče Miš prorok. U samu zoru miš domaćin razasla svoju porodicu po čitavoj okolini da objave svima mišima neka dođu na veliku mišju skupštinu
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (uvređeno): Ali, gospodine, ako je to šala, vrlo je neukusna, i ja... ANTA: Budite strpljivi, već prelazimo na samu stvar. Vi ste se udali, lepo, a šta je zatim bilo? RINA: Ostala sam udovica. ANTA: E, tu sam vas, vidite, čekao.
SPASOJE: Kakvo ćutanje? ĐAKOVIĆ: Pa, gospodine, recite vi meni, šta meni smeta sad, kad sam već ušao u samu tajnu, da bacim jedan letak: „Mrtvi su ustali, živi se spremaju da ih ponovo sahrane”.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Uz samu ogradu očeve kuće videh jedan ljubavni par i trgoh se u isto vreme kad se i oni odmakoše u stranu. Ne znam kako izgleda
Plaža je bila umotana u slojeve toplote. Bleštava i užarena ona je prestajala da liči na samu sebe. Devojke su imale dugačke, vitke noge i izgledale lepo u minimalkama od kostima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rekla bi mu bila da je to učinila i zato što je uvek ostavlja samu i što odlazi i što se svaki čas seli kao Ciganin. I zato što je htela da se spase iz tih večitih bara, ostrva,
Kada ode iz vojske, kao bajagi bolestan, i poče trgovati, njen život postade sasvim uzaludan. Ostavljaše je svud samu, na vodi, od Galca do Beča, većinom bez novaca, u nemaštini; niti je pitao što kad bi se vraćao.
prozoru, katkad, odmah posle ponoći, mučena nesanicom, uplašivši sluškinje koje nisu više smele da je noću ostavljaju samu. Gadeći se sama sebe, ona nikako nije verovala da joj se bliži smrt i da je to njeno sedenje kod prozora, lagano umiranje.
Aranđel tad ugleda koliko je visok, bos, u crnoj mantiji, raskrvavljenih grudi, i vide njegovo lice, samu kožu i kost, sa velikim očima, grozničavog i zamagljenog pogleda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Skup tih indirektnih postupaka za plodnost možemo nazvati protivčinama, a samu delatnost raščinjavanjem. Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to
, to je za samu igru manje važno, već jedino prati ovu neverbalnu komunikaciju. Njihova prvenstvena funkcija jeste da pobude pažnju i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Da se prezreni na vest samu da se sudije nalaze ispred sela osete kao o prazniku u hramu gde se za iste grehove istom kaznom preti i velmoži i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U svojim najsvečanijim odelima, mladići su stajali uz samu ivicu te parketirane pustoši, odmeravajući sa neprijateljstvom jedni druge.
Zatim otvori novine – naravno, srećka nije dobila ništa, kao i obično. Sin joj to reče. — Je li dobila makar samu sebe? — upita starica jedva čujno, ne ispuštajući cigaretu iz usta.
Sin ponovo pogleda novine pa zatim nju, a onda reče da je »dobila samu sebe«. —Daj da vidim! — naredi starica. Sin joj dodade novine sa rezultatima poslednjeg izvlačenja i ona vide da »nije
—Daj da vidim! — naredi starica. Sin joj dodade novine sa rezultatima poslednjeg izvlačenja i ona vide da »nije dobila samu sebe«. Mislim da ju je to dotuklo. Celog života nije dobijala ništa. Čak ni na lutriji. Nigde ništa.
« procvrkutaše. Video sam da je plećka prekrivena maglom, video sam staricu sa srećkom koja nije izvukla čak ni samu sebe, video sam zatim neke oblake, video sam fajront, video sam mnoge svoje predhodnike koji nisu uspeli da se izvuku
– Zašto? – Tako su mi nekako antilopske! Jedna sigurna žena pred »Šansom« u pet po popodne pita samu sebe: »Otkud ja u ovoj četrdesetogodišnjoj koži?
gradu, presedeo si čitavo veče kao na iglama, a onda nisi izdržao da ne iziđeš napolje i ostaviš me sa svim onim svetom samu. E, to je zaista... – Nestalo mi je bilo cigareta! — reče on. – Mogao si da pušiš njihove! — reče ona.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko je bio oprezan, a baš nastajući suviše da to bude izdavao se suviše. Gojača se osmjehivala i doista samu sebe pitala: je li to samo zato što mu godi, e se djevojka zanijela za njim, ili je i ona njemu omiljela u velike?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Neki kritičari i teoretičari odbijaju i samu mogućnost postojanja dečje književnosti. To odbijanje se temelji na polazištu da „nešto jeste Literatura, ili nije”.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
“ — Ko o tom sumnja? Ali valjda neće i Madžari leći da im seku duvan na glavi! ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sa utvrđenim glasom najučenijega Srbina, on je postavio sebi za devizu: »Starim učeći se«, i na dvadeset dana pred samu smrt pisao je: »Dnevi se i godine potkraćuju, telo iznemože, a duša bi jošte nešto hotela.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući. Prespavao sam i njegov dolazak i rani odlazak, u samu zoru. Ujutru, kad sam se probudio, sve je već bilo pusto i neveselo, nikom nije bilo do mojih zapitkivanja, i ja sam
Već pod samu zimu, jednog suvog dana punog oštre golomrazice, pojavi se dorat u našem dvorištu. Doveo ga komordžija bez ruke, neki
Silovitom kretnjom Rožljika prosto ugura granatu u Mulićeve ruke kao da puni samu haubicu, a zatim pljesnu dlan o dlan kao da ih čisti od prljavštine. — Eto ti, gotovo!
Ti si vješt oko vlasti, oko sudova, poreza, žandara, a ja to ne znam. Nemoj se šaliti glavom da me samu ostavljaš. — A on ostavio, a? — Ostavio, lopov, prevario me.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle nekoliko godina umro je. Pričaju da je pred samu smrt pobegao iz bolnice, a čuvari ga našli mrtva na putu ka groblju.
uzela za ruke ne prekorevši me, već dovela kući, čak i zaklanjajući me, da me ne bi ko spazio i video kako sam je samu ostavio čak i danas, na ovaj „blag dan“.
I, uvek bi gledale da što pre odu od nje i ostave je samu, bojeći se da joj od njina prisustva i razgovora ne bude teško. I zato ona sada nije pred njih ni izlazila.
— Neka — odbi je ona. I majka joj se povrati u kujnu, opet je ostavi samu. A ona je baš to i volela. Istina da joj je bilo teško, ali opet lakše i blaže joj je bilo tako u tami.
probudi, čim zora počne, i kao uvek: odmah, kao bežeći od nje, vrati se natrag kući, ocu, braći joj, i opet je ostavi samu. Posle opet, kao do tada, ona sedi sama u kući i nikuda ne izlazi. Čak ni na kapiju.
Ono njeno „lele, Mito!“ ko zna zašto je bilo. Da li je taj plač bio za njega ili za nju, samu sebe. I kad se posle otresla straha od njegove smrti, malo pribrala, sva se odala tome plaču i odilaženju mu na grob i
Anica se jedva trže: — Nane! — A uhvati se celom šakom za čelo, jedva držeći se da ne padne. — Ne ostavljaj me noćas samu. Spavaj tu. — Pa čisto izgura majku, zatvori za njom sobu. I majka joj ču kako ona tamo u sobi negde pade.
Majka otišla, ali se na po puta vratila. Rukom se udarila po čelu od jeda na samu sebe: — Luda je! Što ja ćutim? Što ja nju slušam? I vratila se, da je pita zašto neće.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Uveče u samu mrklicu, kad se carev sin doma vrati, istrči mu mater i javi, da mu je žena rodila troje mačadi. On odmah zapovjedi da
Sestra njihova ne videći ih natrag, sjutradan u samu zoru ustane te tragom za njima, pogodi na onoga istog starca, p on joj sve kaže, kako je i što je, i stane je
Četvrti tako gađa strelom, da će i samu zvezdu na najvišem nebu ustreliti. A peti se u hvatanju tako izveštio, da će i sam grom u ruke uhvatiti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta ćeš, moraš da pokrivaš svoju sramotu; ali od onog doba sve se čuvam da se ne zadimi kujna, pa se ni u samu pesmu ne uzdam. MAKSIM: Moj kume, taj tvoj lek ne vredi ništa!
jedno lice, s kojim se on ni u kakvom smotrenju usporediti ne može, i nazove spisatelja oni primječanija čaušom, a samu kritiku paškvilom; tj. kad se kaže gdi je g. Spasić protiv logike ili gramatike pogrešio, to je paškvila; a kad g.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA II Ana otkriva svoje tajno skrovište. Sava se giba — to je zbog riba! Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za jednu ženu.
Nisam ni ja od juče! Poznajem te sisteme. I ma šta da mi se događa, uvek se osećam kao na tribinama, kao da posmatram samu sebe kako trčim po stazi na deset hiljada metara sa životnim preprekama, pa kada ide dobro, onda navijam kao luda, ali
B. iskoristila je taj trenutak njegove slabosti i napisala glavu pod naslovom: „Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira!“ Naravno da čitava stvar nije nimalo literarno uspela, pošto daktilografkinja M. B. kuca naslepo.
Čuj, Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira! Jer, ima nešto u tom tranzistoru, Čarli, što me jednostavno izbezumljuje.
Zato, Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira! Može svašta da mi se desi; može mi se učini da sam nenormalna, a ostali svet da je normalan, mogu
I zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira! Mogu iz njega izmileti ti kreteni s obaveznim zlatnim zubima i još zlatnijim iglama za kravatu, pa
Neverovatno! Smak sveta! Zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira; može mi pozliti, a mogu nekoga i da ucmekam pepeljarom, kad čujem one nedotupavne, one škripave, one
A pogledaj sad, Čarli! Odvrti tranđu do kraja, keve ti! Odvoji uvo! I ne ostavljaj me nikad samu dok svira, jer ću načisto šiznuti! Pogledaj, recimo, Čarli, taj narod na drumu!
Grozne li zablude! Danas mi to vreme izgleda fenomenalno i dolazi mi da samu sebe išljagiram zbog apsolutne razmaženosti. Bogami!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV U samu sebe tek bi unatraške. Kad jedra prezre guduru Četvrtka i slovnu težest, zelen-dojki čaške o rci tarne - stamena a
U samu sebe tek bi unatraške, te s table zbriše senke Utoraka da u se zgnezdi prepelice s mraka, ideju sjaja, Višeg uma gra
U samu sebe tek bi unatraške. V O žiško lipe s jasenovog hrasta, u takvom sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna s
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I Mačak juri, potjera siva, htio bi Lisca u ruke živa, i jedno-dvaput, u brzu lijetu, zgrabi ga skoro za samu petu.
A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut. U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide, plašljiv i bos.
“ On ujki kaže vesela lica: „Ja sam ti konjska podmornica!“ Pred samu zimu zamumla medo, pospano češuć debeli vrat: „Spavati valja do februara, navij mi, Savo, budilnik sat.
I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu. ČIČIN OGLAS BROJ DVA Novine čitam, čudom se čudim: ovaj me Žuća za kosti nudi!
U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi. U školu idem, ovo je prva jesen, prekrasno crtam, razred je sav zanesen.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta srebrom i plavi se fitilj mora u zebnji gasi, tebe o samu prizivamo noći!
bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u zelenom struku ljudsko se uzvisuje klica samu sebe gazi ko se klijanja drži taj se uskrsuje i traje takvo je izvešće i znanje što se u kamenu crta i vijuga vidi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
svoja zapažanja i planove kada bi, na primer, on bio neki komandant: — Prvo i prvo, ja ne bih artiljeriju dovlačio na samu obalu. Vikom u onoj bari mi smo otkrili našu nameru. A osnovno načelo strategije jeste tajnost.
Prva prebaci... druga se ne vidi... treća posred rova... a četvrta na samu ivicu onoga proreza, odakle poleteše u visinu neki direci i zemlja. — Ura! — povikaše pešaci.
Vidim da me je veliki belaj snašao, a i onako sam umoran da jedva stojim. A mislim opet, ne mogu je ni ostaviti samu sa buretom. Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili. Dohvatim ašov i počnem kopati.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ovamo sedi sa njim celo jutro, smeje se, šali se i sve onako... što ne valja. Ostavila decu samu... Vidiš, za to bih je mogao uzeti na odgovor. Ali, eh !...
On se osvrte, gledajući gde bi seo, pa se nasloni na kraj kreveta, tu uza samu Ljubicu, i podignuvši pocrvenelo lice od uzbuđenja, stade živo govoriti: — Vi ne znate, a to je meni još iz detinjstva...
zapita Vlajko, ne skidajući očiju sa nje. Ona podiže glavu i pogleda ga tako, kao da bi htela zaviriti mu u samu dušu. Ali se odjednom trže, namršti se, dođe joj odvratno i gnusno ovo lice...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu. I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske,
Zar ne vidiš da si ogolio i da je rat nekom brat, a nama rat. Ideš u nesreću, a mene ostavljaš samu.“ Ona, kad bi se setila Beograda, imala bi u očima uvek onu užasnu sliku: videla je svog pokojnog brata, Nikolu, kota
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag. Uza samu obalu, malo dalje, ulevo od mesta gde sam izišao, primetim grdnu veliku mermernu piramidu i na njoj urezana zlatna slova.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Uputio se pravce nasipu. To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan.
Poplava je išla postepeno i polako, ali je obuzimala svaki delić njegov, svaki muskul i, kako mu se činilo, i samu srž koštanu...
— Baš dobro što si došla! Gliša mi ode, a i onaj vrag se odskita, pa već me muka uvati samu. — Dobro je što si sama, bar ćemo se slobodno razgovarati, a i onako sam imala nešto da ti kažem.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tako je već nekoliko puta bilo. Umeo je on lepo da zaduži, kao što vidite, i samu državu. I eto takav čovek koji je mogao svakome da ugove i podesi, nije se slagao s kmetom, kao što ste imali priliku
rezolucija: da odsada svake godine na taj dan budu svi dućani zatvoreni, ali ćir Đorđe, koji je i sam imao dućan uz samu mehanu, nije pristao na to.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
poglavito u oblasti Atlantskog Okeana koja je naročito bila privukla pažnju Šmita i u kojoj se on nadao naći neposredno samu ikru jegulje, a time i samo njeno plodište; to je bila oblast između Bermudskih Ostrva i Sargaskog Mora.
Brodovi, koji idu iz Evrope za Antile, prolaze pored te oblasti, pokašto i kroz nju samu. Često se kaže da se jegulja rađa u Sargaskom Moru, što nije pogrešno ako se pod time podrazumeva zapadna oblast toga
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Grobovi sve od mramora a jednako, i danju i noću sa zapaljenim kandilima. Ne zna se koji je od predaka baš samu kuću podigao, ali se znalo da su od vajkada bili tako bogati.
Jao kakva si i kolika si!“ — od tada je mati ne pusti samu. Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni
I to ne zato što je njome muškarce zaluđivala i mučila nego što je zbog nje i sama sobom bila zadovoljnija. Samu je sebe više negovala, više volela, jer je znala da kod nje neće biti ona obična, svakidašnja lepota, kada se postane
vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu i toliko već veliku devojku.
I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obično odmah preduzme kakav posao, kakav težak i čuveni vez.
Čisto sa strahom, grabeći, dok je još videla, uđe u kujnu i zatvori vrata od one velike sobe. U samu sobu nije smela da uđe, jer tamo, u kraju sobe, već je bilo mraka.
U samu sobu nije smela da uđe, jer tamo, u kraju sobe, već je bilo mraka. I kada i samu kujnu za sobom zatvori, oseti se slobodnija.
drhtanju, po posrtanju, i naročito po vrelini koju oseti kad je Sofka poljubi u ruku, vide da treba što pre da je ostavi samu. | Zato ona brzo uđe u sobu, i pošto tamo još brže razmesti i počisti, pozva Sofku, kao tešeći je: — Odu, odi Sofkice.
sve to ispred nje na stolici i po prozoru poređaše, i iza upaljenih sveća prisloniše veliko ogledalo, ostavljajući je samu, da se obuče i nakiti za večeras, za proševinu i „pijenje“, — ništa je to ne potrese.
Ali njoj je bilo hladno. U prstima stisnutih ruku, u grlu, osećala je jed, gorčinu, i to na samu sebe. Što da joj je sada ovako? Što, kada je sve znala, ipak da joj sada dođe ovoliko teško?
Kida samu sebe. — Uh, uh, teto, teto! Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo, u njena sparuškana nedra, plakala je, vila se
da vidi, te je čisto kao tešeći sebe, što i njoj biva sada teško, i gledajući Sofku kako plače, sama sebi govorila i samu sebe kao hrabrila: — Eh, sigurno mi je ovo prvina.
Pandurović, Sima - PESME
srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
za srce dogovoriše se da odgovore gospođi da su ga putem izgubili, i tako se natrag vrate a nju nesretnjicu onako ostave samu u pustinji bez ruka i bez i česove pomoći. Kad doma dođu, jave gospođi kao što su se dogovorili i ona ih | obdari.
U veče u samu mrklicu | kad se carev sin doma vrati, istrči mu mater i javi, da mu je žena rodila troje mačadi. On odmah zapovjedi,
Sestra njihova ne videći ih natrag, sjutradan u samu zoru ustane te tragom za njima, pogodi na onoga istog starca, i on joj sve kaže, kako je i što je, i stane je odvraćati
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li ovaj pre rečeni praznik padne na sveti Veliki četvrtak, ili ia Veliki petak, ili u samu Svetu i Veliku subotu, pa makar i na Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane svetog posta neka vam bude u jelu i u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pri svakoj vrsti i reči ovoga spisanija smatraću sebe kako pred vsevidećim božjim okom; samu ću istinu ljubiti, o njoj ću se starati, nju ću s Toplim i čistim srcem želiti i tražiti.
Ovu samu knjigu, bez nikakve druge, Melhisedek čitajući, sveštenikom višnjeg boga postao je. Ovo je knjiga Avramova, Jovljeva i svih
koji su dobro jeli i pili i gospodski živili, pak su među svete metnuti; a mnogi živili su kako su god hoteli, pak u samu starost pokajali se, i ništa manje nisu stražnji ostali.
srodni naši u staroj prostoti ležati i iz svoje prostote i nerazumija takovim ureždenijam načalni[h] svoji[h], koja na samu nji[h]ovu veliku polzu bivaju, protivstajati i vozmuštavati se?
većma vreme života našega prolazi i iščezava, toliko se vi bolje i bećma pomlađujete, procvetavate, rasplođavate, u samu večnost korenje svoje uglubljavate i rasprostirete, i previše samih nebesnih visina stabla, grane i blagorodne verhove
I tako, preispolnjen vnutrenjejšago čuvstvovanija i udivljenija divnago v deleh svojih tvorca, u samu noć dođemo na kvartir.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sa svakijem se Bakonja ljudski pozdravi. Fra-Zaharije ne bješe doma. Bakonja otide ka zetu Oškopici i zateče Krivu samu. Nakon podužeg razgovora s njom, vrati se kući gdje se već bio i Čmanjak vratio sa stokom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve godine novog veka.
Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i preko
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona daje duši meru i harmoniju, čuva je od ćudi, pruža joj nepokolebljivost i sigurnost u samu sebe; ona je mirnoća mora dušinog koja je, upoznavši svoje strasti, postala gospodar same sebe.
Dve, preko svake mere zaoštrene nauke, od kojih jedna smatraše i samu dušu za materijalnu, a druga samo ono nematerijalno za stvarnost; obe nauke stvorene u naivnom uverenju antike da se
Nepotrebno je dalje većati kad je neprijatelj ušao u samu varoš. Mnogi mu ne htedoše verovati, ali u to stigoše onamo i paževi Falkenbergovi i javiše da su carske trupe na
Uputismo se u primamljivu gostionicu na dominikanskom bedemu, baš uz samu dominikansku crkvu. Ta crkva sasvim je nova, jedva dovršena; radnici rade još na njenom krovu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ne samo rukopis nego sam pogađao unapred i samu sadržinu pisma. U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i
Ja ludački uleteh među zaostale prilike što su se tiskale, kad uz samu kapiju džamije spazih go, beo leš kako se cinički kezi na nas.
moralne snage i budilo i rascvetavalo najnežnija osećanja i najslađe snove, zahvati i zanese najedanput i čudno i samu gospođu Leđenski čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj
Eto, to ti je moj savet.“ „Čuj, Jaćime,“ kaže ona opet, „pomisli, bolan, da ti je ovo sve tako reći pred samu kuću došlo, tu ti se, tako reći, namestilo, tu ti pod nos došli ljudi iz bela sveta, a ti se tu izležavaš kao da ti se
Zamislite sad tu bolest, ded’, objasnite to ako možete!“ Ali mi smo već naišli pred samu varoš, i naš se razgovor završava. Stigli smo gos’ Ivan i ja, i brzo se razočarali našim izletom. Kiša.
Zaustavio sam se tek pred samu ponoć i odlučio da noćim pored puta kod jedne kućice, koja se blizu druma u pomrčini belasala.
Jučeranjeg dana pred samu noć dobili smo zapovest da zauzmemo Drenak na nož. Posle kišnoga dana pred noć je granulo sunce i obojilo žutom,
To su naši topovi... Bezbrojni, gusti, pravilni lanci naše pešadije napreduju, evo ih spuštaju se, ulaze u samu varoš... Veliki trobojni barjaci, što su tajno spremljeni, viju se svuda po radosnim domovima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sam osjećaj da u taj svoj potproizvod, u te oblake dima, izdahnjuju najbolji dio sebe; svoje aspiracije, svoje uzdahe, samu svoju dušu. I bio sam zato u neku ruku zahvalan.
Ćubio sam među tim starim ljudima slušajući često sami zvuk njihovih glasova i primajući u sebe samu koru njihovih razgovora. A usput sam zarezivao okrutnom dječjom oštrinom svaku beznačajnu vanjsku pojedinost.
Do te mjere, da ponekad uzdrma i naš fizis, ugrozi i samu našu egzistenciju. I zar i ti „vanjski“ , „objektivni” fakti u suštini ne ostvaruju svoju važnost i svoju značajnost po
Taj podatak, ta informacija, nadodaje se priči eto tek onako, kao neki postscriptum. Kao nešto što za samu priču nije ni od kakve važnosti.
Čudno! Ljudi katkad dosta lako proćerdaju i svoj dobar glas, i reputaciju čestitosti, pa i samu egzistenciju ponekad, ali se mnogo teže riješe da kompromitiraju svoj glas ozbiljnosti.
rušimo sva jedva izborena usklađenja, remetimo s mukom postignuta ravnovjesja, i svaki nam je zaklon konačište za samu jednu noć. Ali on se pravio kao da je prečuo. Tako se držao i nekad davno u školi kad bi kogod izvalio što nezgodno.
Jer opraštanje boli, uprav kao i prigovor. Smatrati dovoljnom kaznom čovjeku za njegovu krivicu samu tu krivicu. I smatrati ga čovjekom koji je podmirio svoj dug.
Povraćanje, vrtoglavicu, urtikariju, pa i teže alergične smetnje. A katkad i samu smrt. Slučaj dvoje ljubavnika samo je dao maha cinicima i egoistima. Smijali su se: „Eto vam ga, vaša dobrota'!
koji su nerijetko i nedjeljom poslije podne dolazili u ured da ažuriraju zaostalu poštu — i dalje su umirali uz samu utjehu rentgenskih zračenja i Ce-vitamina!... — Grozno! Već slutim da stvar neće izaći na dobro!... — Tako je.
Ona se trudila da se nasmiješi. U tom nastojanju katkad bi joj među trepavicama nikla i za nju samu sasvim neočekivana suza. Vjerovao sam u takvim časovima da bih bio spreman sve, ama sve za nju učiniti. Vjerovao sam.
Ne. Nevjerovatno koliko god hoćete, ali nemoguće nije! A što hipoteza izgleda nevjerovatna, to nekako i spada u samu stvar: kako bi inače takvo nešto i moglo uspjeti, van ako se čovjek brižno krije i smišljeno disimulira, te mu pođe za
je logika u tome da tuđe reagiranje na zubobolju mjerimo našom osjetljivošću, našim osjećajnim aparatom, dok, naprotiv, samu zubobolju on doživljava svojom osjetljivošću, svojim osjećajnim aparatom?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne kao žeravica. Njihov pogled prodiraše oštro u samu dušu čovekovu, i nema toga, koji bi pred tim pogledom mogao slagati, a ne pocrveneti.
— E, sad moramo da se podvojimo: ja ću sad levo, dolinom i potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš, i gledaj da te ni ptice ne opaze.
srebrnasta neba sipi i kaplje sitna rosa, koja obuhvata cela čoveka, prodire mu do tela i, čini ti se, uvlači se i u samu srž koščanu...
Mračna i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne zemlje....
— Ova je moja... moja... ...Pijanka se produži do pred samu zoru. Naposletku, kad se svi izopijaše, polegaše po zastrtom podu. Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao.
da u toj surovoj, nemoj crnini traže objašnjenje neke strašne misli, koja se rađa u zanesenoj glavi, ili bi da prodru u samu dubinu crnoga zastora i da nađu tamo ma jedan svetao zrak, koji bi davao nade na spasenje...
I uz to jednako, uza svaku misao, i uz samu nju, uz ono strašilo, treperi i vije se druga, ona svetla i slatka misao, koja ga neprestano drži u grozničavom nadanju..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja
— Ne beri ti brigu, sinko, — reče mu tatko, pa odoše da je prose. Kad su došli u njen dom, nameriše je samu. — Pomozi bog, momo! — reče otac. — Kako na koga, — reče devojka. — A imaš li oca?
Vezir mu odgovori: — Valaj, kneže, za tvoju jednu pokidao bih ja hiljadu crnogorskijeh glava, pa i samu vladičinu. — Ja to vjerujem, efendum, ali od svijeh tijeh glava ne bi nijedna uisala na ovi moj vrat; a ovu moju kad
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad tu sliku, tu maglinu samu Dah sećanja još pokatkad kreće, Rasteruje zaborav i tamu I nanosi san i mrtvo cveće. Z Moji dani umiru mi tako, A moj
Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Po njenom mišljenju, Amerika severno od reke delavera, nije bila za nju značajna, a čak je i samu Filadelfiju pominjala samo radi “Zvona slobode” i “Deklaracije nezavisnosti.
Kada sam ih ispravio, rekavši daje Njutn otkrio zakon delovanja gravitacije, a ne samu gravitaciju, oni su smatrali da sam cepidlaka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iza toga, s dana u dan Antica sve grđe osjeća težinu braka, i uviđa sve jasnije da se prevarila; kajući se, krivi samu sebe: nije slušala svoje volje, već je uzela čovjeka, jer to i druge seoske djevojke rade, — i tako je sagriješila
Zgriješila je proti svojoj volji, pa treba da izvrši pokoru. A sto puta upitala je samu sebe: kako se moglo to dogoditi kad nigda, ni u najvećoj samoći na školju nije ga poželjela?
Uto nekoliko čobana i težaka, što su bili raštrkani po školju, ugledavši je samu, a naslućujući nesreću, požure k njoj. Svi uprto gledaju u čamac i jedan za drugim prate uzastopce Anticu. .
na njivu: lakše će ženi biti da se kući povrati, jer mu beše teško da u tuđoj kući prenoći; i kad se povrati s njive, u samu noć, čisto mu je milo što je u kući nađe. Ni reči ne rekavši, leže do nje.
bi se dugo i valjali po uspaljenom strništu ne osećajuć sunčeve žege ni udaraca naizmenice i čisto bi zaboravili i na samu stoku. Ali ona je bila čvrsta i odlučna: puštala je da radi što hoće, samo neka joj ne osvoji života.
A jedne večeri, obasjane mesečinom, našavši je samu kod ovaca na raženu strnštu, trenom probudi se u njemu stara, uspavana želja za njom. — Sama si kod ovaca?
Uzbuđen, obilažaše oko njih, tražeći neku siroticu koju je često gledao. Nađe je samu i zagleda se u nju. Gledajući je, danas mu se učini njeno lice i svetlije, nežnije i prozirnije.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U srpskoj kulturi verovatno nema drugog mita koji bi je koliko kosovski mogao da zatvori u sebe samu, a Vasko Popa je upravo sa njim želeo pesnički da se ponese, da ga reartikuliše u njegovome ljudskom osnovu kao iskonski
Tada se u samu žižu čitaočeve pažnje uvodi onaj pominjani pesnikov „jezik“ ili kõd; o tome svedoči često pitanje čitalaca: kako, u
To povlačenje u sebe samu i napuštanje komunikacionih poštapalica koje su joj pre toga pružale ili različite tematske oblasti iz kojih je crpla
Nju će, kod nas, tek Ivo Andrić dovesti do savršenstva. Za njega bi se s dobrim razlozima moglo reći da je postavio i samu narativnu normu u našoj modernoj književnosti.
Velika igra koju je avangarda započela, a na strani i kod nas, u razgrađivanju nasleđene tradicije dovela je u samu žižu književne, jezičke i sve ostale znakove na kojima kultura počiva.
Književnost tu može imati naročiti značaj. I čini mi se da se to kod Stankovića i potvrdilo. Kao što je poznato, u samu osnovicu jednog modela kulture ulazi izvesno uređenje i doživljaj prostora, pa i vremena.
Ponekad interesovanje za književnu teoriju i kritiku nadjačava interesovanje za samu književnost. Tako je zapravo i bilo u vreme uspona strukturalizma i semiotike.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Izvinite, gospođo, ali je ovaj uvod neophodan pre no što pređem na samu stvar. ŽIVKA: Dakle, molim vas, pređite odmah na samu stvar. ČEDA: Stvar je u ovome, gospođo.
ŽIVKA: Dakle, molim vas, pređite odmah na samu stvar. ČEDA: Stvar je u ovome, gospođo. Ja imam jednoga prijatelja, mladoga čoveka i čoveka od budućnosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
retrospektivno gleda i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje vezuje za samu junakinju, a pripovedanje teče u autorovo ime.
udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih predaka, on opet - i to u nazad
sve ove gramatičke operacije nisu, razume se, ništa drugo nego prevođenje iz upravnoga u neupravni govor, pri čemu se u samu konstrukciju rečenice ne dira, odnosno - u suštini se ništa drugo ne menja.
naime, prikazuje sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.
sintaksički niz nosi; niti samo da je to ponašanje neposredno povezano sa onim konotativnim obaveštenjima koja sežu do u samu govornu situaciju, do u govornikov stav i doživljaj; nego se isto tako zna da srazmerno sa uvećavanjem udela
Ali Markovi seljaci i ne ulaze u samu kuću, u sobu, da tamo sede, nego se okupljaju „iza kuće, pod venjake”, gde im je načinjena trpeza, a imaju običaj da
Ali se zato seljaci, koji pristižu uplašeni i unezvereni, drugačije ponašaju: „I ne bi ulazili u samu kuću, kujnu, sobu, već se skupljali oko kuće, iza kuće, i tamo klečeći uza zid ređali se [. . .
u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa ognjišta da upija u sebe, Sofki se, ne poče da čini, nego je već kao u istini osećala kako sve to nije ono,
Kao što se vidi, kraj je „dole”, otvoren je i opasan je zato što je uza samu granicu. Junakinja se tu obrela među samim seljacima iz Turske i Arnautluka, dakle u jednom tuđem svetu.
Ali su i oblici osujećivanja, potiskivanja njihovog, takođe česti i raznoliki. Čežnju samu po sebi - u najčistijem vidu, zato što joj je predmet najmanje odredljiv - nalazimo kod Jovče u istoimenoj pripoveci.
se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno ujeda.
Otuda mala junakinja dobija podsticaja da samu sebe u nemom razmišljanju, pa i u intimnim željama, počne doživljavati - što se vidi u imenovanju - ne prosto kao Sofku,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dece nema, pa je sve ostavio narodu. Zato i treba ovaj poduhvat da mu donese najviše zarade... Kad povorka naiđe u samu sutesku, ona pogna umorne konje brže da što pre mine ovo opasno mesto.
Susedi su već računali da joj je bol malo oduminuo i da je mogu ostaviti samu. Uostalom, kuća joj je bila nasred sela, sasvim uz druge bliskih rođaka njenog muža.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ČIČA MIJA I NjEGOVA KAPA Vino pije, vatru samu, Čiča Mija, I glava mu, i kapa mu Veselija. Pa kako je lepo pio, Lepo plati, Pošô j’, al’ je preumio, Pa se
Miljković, Branko - PESME
FENIKS (II) Smrću izmenjena kamen otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica što samu sebe stvara Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.
Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja.
NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA VELIČANSTVENA Posle dugog osvežavanja polazim sa Vuijeom u polje. Samu varoš potpuno tropsku ostavljamo na ostrvu između dve duge lagune koje iviče obalu.
Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno svežija.
Mnogo pre no što ćemo proći kroz selo Segulu, idemo kroz samu savanu. Tek ponegde naiđemo na polje zasađeno kafom, kaučukom ili pamukom.
Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.
su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
dan kad su Hafis i Sulejman počeli napadati na Hrvatovića) produži napadaje i tako se primakne Zaječaru da je već i samu varoš mogao bombardati.
tanak zvuk, i taj se tužan zvuk, zvonak i jasan kao medenica, nosio i razlivao vlažnim jutrenjim vazduhom, prodirući u samu dušu. Turski su rogovi odjekivali: tra ti.. tra ti.. tra ti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— razmišlja vojnik. Graničar spusti polako šlem na zemlju, kao da se boji da ne potrese i samu uspomenu na ovoga mučenika... Vetar navali, šlem se pomeri, a onaj šum kao da podseti na krik... Druže, oprosti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Starešine sve moje klone se na stranu, svi, po mraku hodeći, mene samu jadnu ostavljaju na mukah, ah, žaloste moja! Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja?
Ružo, krij se ti razmazna I ponizi bezobrazna, Smernostiju holu samu Ljubičicu sad u tamu Meću lale. Ljubičica, niska, stidna, Jest u travi jedva vidna, Vitkom i na tankom struku Naša
Kraljevo i Černjec pripovedaju Srbije slavu, Samu je pak slavu vremena izgriz’o crv. Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s’ ravno vetru.
kunem I zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, I mlijekom materinim, I očinim blagoslovom, Da ću tebe samu ljubit I do groba i u grobu I ako je što za grobom, I da s’ neću ni ženiti Ako moja ti ne budeš.
Kad je poglediš, kap od bistre rosice vidiš, Samu t’ čistotu oko, samu milinu pije. Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina
Kad je poglediš, kap od bistre rosice vidiš, Samu t’ čistotu oko, samu milinu pije. Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud.
pročita n sa životom njegovim sravni, ne samo da tu njega kao u ogledalu nalazi, no čudesnim njekim predosećanjem i samu je smrt svoju kao Puškin njegda predskazao, tako da se sa promenom neki imena sasvim shodno životopis njegov...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom razdrobi?
Bojić, Milutin - PESME
mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od onih za kojima žudi.
XXXVII Nemoj da se kaješ kad me budeš srela Na svetlome drumu, ka Velikom Hramu, Kad te mimoiđem uplakanu, samu, Prezrenu od sviju. Ti si tako htela.
Nastasijević, Momčilo - PESME
6 I znam, i ledi me znanje — šturo je ovo, stopa u stopu tkanje. I jalov plamen, samu kad ne sprži srž; — jadovan mraz, kad ne stroši se kamen.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
se sa lišćem i drvećem iz bašte, činile jedan zeleni svod koji je od kuće naniže jednostavno, gusto, protezao se a samu kuću kao polovio i činio da se inače tamni donji sprat gotovo ne vidi a da se više tog zelenog svoda gornji boj jače,
toliko mirnog prekora, na dnu srca ukorenjenog, tome Bogu, da bi se svako čisto trzao i povlačio od nje, ostavljajući je samu, mirnu, krutu. Ali Mladen je znao zašto je ona takva. Ne sme da plače, žali. Zbog njih.
Prvi put od očeve smrti bilo je tada što ga je baba od posla, rada odstranjivala. I odjednom, naprečac, kao samu sebe goneći, upita ga: — A je li bio prijatelj Marko? — Bio! — mirno, pouzdano odgovori. — Pa?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
on »bježi sve dublje, a ko bi ga izvadio, taj bi bio veoma srećan«, i kad bi kroz prsten na njegovu dnu »pogledao u samu carevu ćer, vjeruje se da bi pošla za nj«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim... nju... radi koje djed mi bijaše glavu založio?...
I čuđaše se samu sebi da mu sve to tako sitno izgleda prama silnoj volji za njom — za besvjesnim stvorom koji ide u svijet da traži komad
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Inače, kako bismo se pojavili pred Kulom u samu zoru. Žurili ste, kažu Dadarini, ovde ima mesa i žena, ovde je suvo i udobno. A za razbojnike niste znali.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pećina danju u kamen se stvara, A u noć opet u staklo pretvara. Bezbrojno sveća, do u samu zoru, Zasvetle opet u staklenom dvoru I opet bajni zahore se glasi, Ljubavni klici, pesme i uzdasi.
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despot dade dušu u Božije ruke.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedan od njih je ogromna već jako omekšana naslonjača, u kojoj se može dvostruko utonuti: u nju samu, i u svoje misli. Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od ostalog sveta, osećam se neopisano dobro; tu čitam, razmišljam,
Tako smo, bez uvoda i objašnjavanja, mogli preći na samu stvar. Tu mi gospodin Ministar pročita poziv Vaseljenskog Patrijarha, koji nam može omogućiti izlaz iz našeg teškog
Na samu sednicu kongresa, na kojoj se rešavalo o čisto crkvenim pitanjima, nisam toga dana ni pošao, nego sam seo u šareni čamac
Nju samu pretstavlja biserčić debeo dve trećine milimetra. Takvim ste biserom Vi izvezli, u Vašem vezu, penu mora, a iz takve pen
poslova, smeli smo da uzjašimo umorne konje, sem dve kobile koje to nisu trpele da projašimo oko dvorišta i ujašimo i u samu štalu, bez opasnosti da zakačimo glavicom o ragastov njenih niskih vrata.
Nema te kičice koja bi bila u stanju da ovu raskošnu igru boja prenese na platno, pa ni samu boju snega; ova je i bela i plava, i biserna, i srebrnasta i rumena. A već nebo!
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama?
I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu.
Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima,
činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila.
Ako dan, dva ne dođem, a ti plač i grdnje na mene: gde sam za toliko vreme, što te ostavljam samu; a kad dođem, ti opet: da idem od tebe, da te ostavim! TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite.
TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite,
TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me
TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me u neku sobu, i na njoj da nema ni vrata ni prozora.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne vrdaj, ne laži!“ I istina se govorila, i sve se razjašnjavalo... Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu. Veli, on i žena mu Kata malo da ne gladuju; eto i vidi se na njima, suvi su kao trska.
Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina.
Gospa Nolino imanje i trgovina traže sve više stručnjaka i skupih melioracija. Nju samu, izmorio je posao, odgovornost, brige.
Momci iz dve radnje pojahaše konje i pođoše uz obalu. Gospodar-Gavra je do pred samu noć trčao od svoje kuće do reke i do kuća drugih dveju porodica. Noć pade. Niko ništa ne zna.
na dokonom skoku i sa fotografskim aparatom koji slika kroz zidove, slika i okreće film — palanka se guši, i povraća samu sebe. Palanka ima srce. Samo, eto, mnogo treba putovati da bi se stiglo na dno toga srca.
Uz samu raskrsnicu političkih tendencija i ratnih ekspedicija, a uvek ćošak. Ali, za ponešto i za ponekoga baš su ćoškovi dobri
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
da je svi poznaju, otide nadziratelju tamnice, koji je ključeve kod sebe imao, i od njega zaište da je kod novog sužnika samu pusti.
otide nadziratelju tamnice, koji je ključeve kod sebe imao, i od njega zaište da je kod novog sužnika samu pusti. Samu kod mladog momka — to bi moglo kod nas sumnju podići, ali agina kći bez najmanjeg prekora poluči što je želila, i puna
tako mi se duše moje, koja samo za dobrodeteliju čezne, kosnula da ja, premda sam dojako uvek postojana bila — i samu nepokolebimu reč moju pogaziti gotova jesam; zato, dakle, počitajemi g. gimnosofist, ako je otoičašnja vaša k meni.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Profesor, recimo, prilazi momku koji duva u frulu koju je sam gradio pa joj poznaje ne samo svaki usek već i samu dušu, priđe mu i veli: — Slušaj, na tvojoj svirali longitudinalan talas ne reflektuje dovoljno! — Šta veliš?
Gospodo, u našoj se školi zacarila jedna ružna pojava, — ali njegov uvod sad već nije bio dug, već je odmah prešao na samu stvar — i pred nama je, evo, jedan od tih što piskaraju pesme, a koji je inače, prema školskom dnevniku, vrlo traljav
Mi imamo ovde dve poznate količine: uvređenu apotekarsku porodicu i pisca pesme, plus samu pesmu. Mi bi iz tih poznatih mogli dobiti nepoznatu količinu, tj.
Petrović, Rastko - PESME
jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu otvorila, Kroz samu crnu patnju duša je jedrila.
za novu onu boju otvaraće se oči druge, I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
orkan, srdito raširi velove i otpliva za jatom riba, dobacujući Sedefnoj ruži kako je najpametnije da izbriše u sebi i samu pomisao na Gornji svet. Bilo je to poslednje što je Sedefna ruža bila u stanju da učini!
Nemir putovanja potresao je Kapljicu od vrha do dna i žudnja za odlaskom uskoro postade jača od privrženosti Cvetu. Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam! Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam!
A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se. Bilo je vreme spavanja.
Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret. Načini dečak postelju na palubi i leže na samu njenu ivicu. Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah... Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more.
Jednom umire! Jednom se čoveku pruža prilika da čak i samu Smrt nadjača!« Odagna Varalica žeđ i umor i do devete pustinje dođe.
Ali, uzalud su ga vezivali! Zvonjava nije prestajala. Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće.
Ni breza joj ne bi poverovala, iako je pred samu seču šaputala kako orah i nije tako ružan: čvorovi mu baš dobro stoje...
Šantić, Aleksa - PESME
Na prozoru je vidim Njene sobice samu; Suznim očima zuri U noć i pustu tamu. 58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali za nastanak epske poezije, pored ove težnje (i za samu ovu težnju), neophodni su i određeni socijalni uslovi, bez kojih ona ne može da se pojavi ili se gasi.
Grčka umetnost pretpostavlja grčku mitologiju, tj. samu prirodu i društvene oblike već prerađene u narodnoj fantaziji na nesvesno umetnički način. To je njen meterijal.
je morala dobiti svoje mesto u pesmi po snazi zakona da prava pesma, ma koliko se u njoj izmišljalo, mora da naslika samu stvarnost.
tvrdom analizom namučio više nego ijednu drugu, jeste pesma o usamljenom srpskom junaku, koji — u odsudnom času, pred samu propast države, kad je turska vojska oklopila sa svih strana — ne nalazi prijatelja ni u tazbini ni u ljubi koju spasava
bile seljačke, koje su oni svaki po svojoj volji mogli graditi i premještati, i, ako bi se iz sela iselili, prodati, a i samu zemlju, ako se je ko našao, mogli su prodati sa onijem teretom kao što su je i oni držali.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?! One se najviše čuju s proljeća, kad se javlja prvi list, ali sad!
Kamen zveknu o samu ivicu stijene i rasprsnu se kao bomba. — Ehej, drekavče, drži se! — povika on ohrabren praskom svoje „bombe“.
Stao je pod samu bukvu, pažljivo se zagledao u njezinu krošnju, a onda glasno viknuo: — Ej, šta vi radite gore?! Galama u visini
Već pred samu noć Jovanče i Lunja stigoše s Lisine u selo i saznadoše za strašnu vijest: ne- stalo Strica! Pucali su za njim, gonili
— Kaži komandantu, ako čuje pucnjavu iz Prokina gaja, da se ne iznenadi. To mi udaramo iza leđa neprijatelju. Pred samu noć vod krenu strminom prema ulazu u pećinu. Vodili su ga Jovanče i Mačak. Družina ostade da ih čeka u šumi.
Jedan sanduk municije razdijeliše borci među sobom, a ostale odvukoše u veliku dvoranu pećine. Pred samu zoru Nikolin vod udari iz Prokina gaja u leđa neprijatelju, koji nije ni slutio šta se u toku noći odigralo u njegovoj
Đoko Potrk skrušeno pro- šaputa: — Samo da koja bomba ne provali u samu pećinu. Zemlja se ponovo strese, zatim još jednom, a onda zaređa da se đipa i podrhtava kao da pod njom vrije i tutnji
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BESEDE, PESME 2 CRNI BIVO U SRCU 4 CRNI BIVO U SRCU 5 PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI 6 PUTOVI 7 MORE 8 SION 9 SVOJOJ DUŠI 10 SEJAČI 11 HVATANjE SENKE 12 MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA
PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu. (Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom.
i neumenja, Tebe zovem na pomoć, presveta devo, Kojano si puna bezdna bistroumnoga, Da bi mi pomogla sebe samu hvaliti.
Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za pogled o, vladiko, vidi se! Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj! Ne mogu se doumiti tome poslu, slatki Isuse!
starodavnašnji Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu. Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati.
« Vrlo se je prvom od svakoga živa krijući zatajao, a posle eto, pak pred svakim valjalo mu je sve potanku samu se iskazati kako i što li je učinio.
Ja sam evo, taj što sam moru među mu primetnuo dokle da se stojeći hodom drži i razliva. A u samu njemu gruha se talas, izokola štete da ne čini na koji kvar zemlji. Moje zapovedi mi s vratmi sam ga zatvorio.
Takvo žaljenje je nevaljalo i dvoobrazno. Ama ti na samu, gde te niko ne vidi, teško se poplači za drugom ti i uzdahni od srdca.
A što li dom i domaće što tu da iznosim s ukazivanjem napred — i samu crkvu nelepo je gleda, ako nije u njojzi cifrastih žena! ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ŠESTA U njoj čitatelj, posle uzaludnog i beskorisnog čitanja dojakašnjih pet glava, naposletku dolazi i natrpava na samu stvar, zbog koje je ova pripovetka i postala, a to je: da se u njoj jedva jedared nađoše zajedno Mane kujundžija i Zone