Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Gospodar Jova« će vas odvesti na karlovačko groblje, i pokazaće vam grob u kome polovina Ljubinkova života večiti sanak boravi...
Radičević, Branko - PESME
“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode sanak pusti. (1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako
Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Odo doma, lego u postelju Da odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi,
znam kako, Da l' se jesam, da l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve
l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine
Zar je bio samo prazan sanak, A ne beo, a ne vedar danak Kad se ona meneka pojavi? Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u
Spavaj, brate, tu sanak slađani, Kiti, cveće, grob njemu lađani, Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi
Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a vata ga sanak, Njemu s' čini e se beli danak, Pa sred kupa jada i čemera Laž ne vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije,
De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu osvanak!
ali baš najposle Da ne beše sve to sanak dosle? Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu
Da l' još luta, da l' sanak boravi? Zora sjaje — ma gde on se bavi? Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih
Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih misli premislio, Ma ga najzad sanak prevario. Još on spava, za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš Gojko
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa tako zakićena, urešena i umivena jutarnjom rosom, padni na moje krilo, da te nijam i ljuljkam... da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam...
Kostić, Laza - PESME
Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva. Gledao je vajaoče punu čari, punu mila, sve mu ruka lakše kuca, sve mu lice bleđe biva.
I noćas ako dođe nesretnik, nek iskaže na zagrljajni ljulj činovnoj snazi šta mu biva vig. A kad se slegne slatki sanak u nj, čuvaru našem željen podaj mig — pa umesto krvnika roda tvog u tvoj će pasti blažen zagrljaj žeženog zlata nebrojeni
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
I kad krasne oči njene Stidna zora otvori, Ah, učini, da se sanak, U istinu pretvori.* Je l’ da je lepo, majke? STANIJA: Tako u naš vilajet pevaju kurjaci, kad dojdu mesojeđe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A čiča Triša, nagnut nad virom, bezbrižno hrče ko u svom domu a sanja sanak, čudan i smeo: kako uz Japru jaše na somu. Mamuza ribu i lulu čačka. „Požuri, some, čeka te mačka!
Zar ne znaš, Tošo, izreku staru: Najdeblji miš se kod mlina krije.“ To čiča reče, obori glavu, vodi ga Sanak na dalek put, nad njim, u tami, pod samim krovom, ćuti, savijen, od vrbe prut.
KOSMIČKI SAN Moj sinovac, dečak mio, noćas čudan sanak snio: u kosmosu da je bio. Prošetalo vredno dete, obigralo sve planete. „Ispričaj nam đidijo, šta si tamo vidio?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Višnji! Višnji! razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah!
239. Jovo mi se sankom kara, Kao da se razgovara, Bolje sankom, nego s majkom: Sanak će ga umiriti, A majka će poljubiti. 240.
240. San me mori, san me lomi, Spavala bih ja; Ali mene sanak ne će, Nego Jova mog; Čuvaj, sanko, Jova moga, Čuvao vas Bog! 241.
242. Ninaj, ninaj, zlato moje! Čuj, đe mi te sanak zove; San te ljubi, i govori: “Ušikaj se, drago moje.“ 243. Cucu, cucu, kobile, Kudar ste mi hodile?
246. Sanak ide niz ulicu, Vodi decu za ručicu, I dečici govori: “Spavajte mi, deco mila, Da se siti naspavate, Da izjutra
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica. Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran. Nikud nije izlazio do po podne, no
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i stoci naudile, govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na meteno guvno; čudan sanak snio: trideset junaka preko Spasenika predu mreže tonote, da hvataju slepačke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti Čun se ljuljnu - on se trže Ode sanak pusti! Br. Radičević VII ĐAČKI RASTANAK .............................. ..............................
P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te... il' me sanak vara, Što te udilj uza me dočara? Ljubim li te... il' me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara? Ljubim li te...
J. Jovanović Zmaj XXIV Da je meni ševče il' golupče, Da se diki u sanak uvuče, Da mi peva, kad o meni sneva, Da mi gukne, kad za mnom jaukne! J.
Br. Radičević XLII* BRANKOVA ŽELjA (pričula se Z.—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.
—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.
—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.
U svoj svojoj pompi, k'o carica neka, Svesna svoje moći, ponosna i hola, K'o dočaran sanak vremena daleka, Stala je po sredi našeg tmurnog kola.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi sanak sniva. Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881.
»Javor« 1892. U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud. Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud.
“ — — — — — — — — — I mi se posusmo Pepelom po glavi... I sunce ožive, Sanak se raspudi, I Bog se pojavi. »Javor« 1890. KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK...
— A to pesnik samo trenô: Snom otišô s ovog sveta — Probudi se, a pred njime Ova pesma, tek početa. Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita. Tare oči — a sve prazno...
Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita. Tare oči — a sve prazno... Tu prazninu pesnik pita: Gde je, gde je ona majka Što
Za trpezom punom Smeje s’ gorda sila, Kako sirotinja Jad na jad gomila; Kako joj je gorak I sanak i java, Kako roblju nema Ni od kuda prava. Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda.
ČUDAN SAN (Mađarski od E. Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara.
Zar ne znate, danas je venčanje, — Oh, stekla je muža bogatoga. S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga! POKVARENA ROMANCA Sastali se dvoje Iza nova plasta; Mladi Laka to je I još mlađa Nasta.
Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita. Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti.
Može biti vic do vica (Što već ređe biva) — Bez poziva na pretplatu Pust se sanak sniva. I satira može biti Jerihonska truba — Bez poziva na pretplatu Baba je bez zuba.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Oh spavajte, deco draga, Vaša snaga Laki sanak potrebuje« Izbija ponoć. Laku noć! laku blagu noć! XI 12 i 13 avgust.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom? XIV Ljubim li te... il’ me sanak vara, Što te udilj uza me dočara; Ljubim li te... il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te...
HHH Da je meni ševče i golupče, Da se diki u sanak uvuče, — Da mi peva, kad o meni sneva, Da mi gukne, kad za mnom jaukne. HHHI Ala su nam srca blizu!
LIV „Znaš li, dragi, onaj sanak, Što se zimi rascvetao? Znaš li, dragi, onaj danak, Što je divno mirisao?“ Ne znam, draga, onaj sanak, Sećati se
Znaš li, dragi, onaj danak, Što je divno mirisao?“ Ne znam, draga, onaj sanak, Sećati se nemam kad, Ne znam, jane, onaj danak, Samo ljubit’ znam ja sad.
ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje.
“ LV Da l’ to beše sanak Kao i sve drugo?!.. — Ja usnuh sebe Više ova sveta; U onom visu, Kud ne stižu živi; Nađoh se tamo — Za časak
I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo... LVІ Imao sam sestru jednu, Jermilom se zvala, U Irigu pitomom je Večni san zaspala.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Strasti slepoća i nesitost želja Lakomo srce slavoljubljem strelja; Krade nam sanak, bode nas i muči, Dim da dokuči. Često oluja, kad se kloniš beda, U kući mirno počivati ne da; Hita bezvoljne međ
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: I vi praštajte, Vi, što ste nekad Na jedan poziv davno umrlog, Prigrliv sablju, sanak prezreli I uz oca mi po gustoj magli Čudnih sanova grozne pojave Studenim gvožđem, čvrstom desnicom Pred budnim
Jakšić, Đura - PESME
Sa dalekog puta umoran sam seo, Ne bi’ l’ sanka našô, setan, neveseo. Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro!
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti. A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo. I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora.
- zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme! Sve to presta Kô slatki sanak, slabi klik, „Plačevne“ strasti davno nesta, A s njome ode bledi lik!
I sve to zašto? Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san. I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan. Tako pobožno fakir pada.
A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila. Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.
Parnasa našeg Tirtej sêd, Glavaša pesnik dragi, Uvelih dana tavni rêd U sanak prima blagi. I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki zvuk Očajno, strasno bruji!
Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Naime, ribarče se, leškareći u čamcu, prepušta sanjarijama o bogatom ulovu, ali ubrzo, sa buđenjem, shvata da je sve „sanak pusti“.
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je
Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti! DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome.
Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Devojka pak izučivši odavno pravila dobrog tona, zaključi ne kvariti mu sanak, i čekati dok se ne probudi; bilo to do kog mu drago doba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bojao se kneževe kletve, spremao se, žurio, i opet zadocnio. Njegova ljuba, koja je videla „zao sanak“, pokušala je da ga zadrži, ali on se nije bojao smrti; njegova jedina misao je bila da pogine na vreme, u pravi čas,
knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza.
Pak on leže sanak boraviti. Momčil' spava, ljuba mu ne spava, veće sluša mlada u dušeku kad će prvi p'jevci zapjevati; a kad prvi p'jevci
do dva pobratima; pake Marko na Šarcu zadrema, pak besedi pobratimu svome: „A moj brate, vojvoda Milošu, teško me je sanak obrvao, pevaj, brate, te me razgovaraj!
U Turčina grdan adet bješe: kail svaki zaspat na uranku, na uranku, kad ogr'jeva sunce; oči sklopi, te boravi sanak. Koliko je njemu mila bila ta robinja ljuba Strahinova, panuo joj glavom na krioce; ona drži silna Vlah-Aliju, pa čadoru
Kad se ladna podnapiše vina, al' besedi Musiću Stevane: „Vaistino, moje čedo drago, ja ću leći sanak boraviti, ti večeraj, pa se nalij vina, pa pošetaj pred gospodskog dvora, pa pogledaj čistom vedrom nebu: je li jasan
Dosad si mi verna sluga bio, odjako si bogom pobratime, nemoj budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo
“ A Marko se trže iza sanka, pa govori slugi Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo
Marko se trže iza sanka, pa govori slugi Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo Prilipa; u toj magli Mina
te bele šatore, pak besedi vojevoda Janko: „Sad na noge, moji sokolovi, te čuvajte straže od Turaka, a ja idem sanak boraviti“.
Sekula je Janku besedio: „Ujko Janko, nemereno blago, sad ti ideš sanak boraviti, a ja idem u taj turski tabor, stvoriću se zmijom šestokrilom, doneću ti cara čestitoga u zubima kano i
Ode Janko sanak boraviti, a Sekula u taj turski tabor, stvorio se zmijom šestokrilom i doneo cara čestitoga u zubima kano i sokola; s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
tu, u starom i skrovitom i mirnom svom gnezdancu, moći odahnuti malo i utešiti se; da će mu kućna noćna tišina i blagi sanak biti melem ovim novim ranama njegovim...
i najzad nije više mogao razabrati i razlikovati: šta je njegova raspaljena budna mašta, šta bunilo, a šta varljivi sanak stvorio!... Sve je to čudnovato strašno i njemu nemilo bilo što je tada video u Tim slikama...