Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
VIDAKOVIĆ 112 MIHAILO VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR PAVLOVIĆ 119 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 120 JOVAN ST.
SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA ŽIVOT. — Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske književnosti koga je Bosna dala. Rođen je u Sarajevu Z.
U Srbiji se zove Sarajlija, van Srbije se naziva Srbijanac, posle bavljenja u Crnoj Gori — Crnogorac. On je u raznim trenucima svoga burnog života
Kod bokokotorskih kaluđera učio se samo osnovnoj pismenosti. Prvi učitelj mu je bio Sima Milutinović Sarajlija, koji je i sam malo bio učio, koji je učio nadohvat i po slučaju i čije znanje uopšte je bilo neveliko, nesistematsko;
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Uzdam se da će se naći koji, svojemu rodu dobra želatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu
Ja sam iskustvom poznao želju, ljubov, userdije i revnost gospodara Novosađana i Osečana, i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca, kako gorećim srcem žele nauku svojoj deci; nigdi nisam bio gdi nisu me želili i ustavljali.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
124. Karavan ide preko Romanije, Za karavanom Simo Sarajlija, A za njime Stojko kiridžija: “Oj Boga ti, Simo Sarajlija, Je l’ slobodno malo zapjevati?
124. Karavan ide preko Romanije, Za karavanom Simo Sarajlija, A za njime Stojko kiridžija: “Oj Boga ti, Simo Sarajlija, Je l’ slobodno malo zapjevati?“ “Oj Boga ti, Stojko kiridžija, Jest slobodno koliko ti drago!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine. Jevremovom protivljenju uprkos, Miloš je naredio da se zabrani rasturanje knjige koju je Sima Milutinović Sarajlija objavio u Lajpcigu. Ta knjiga, Istorija Srba od početka 1813. godine do kraja 1815.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PO MODI 143 EUSTAHIJA ARSIĆ 146 SLOVO NADGROBNOJE 147 MIHAILO VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 151 MOTO 152 NEPOZNATOJ 153 RAZVRAT 154 LUKIJAN MUŠICKI 156 SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA 157 SOČINjENIJA DERŽAVINA U
Tu je zatim Sima Milutinović Sarajlija, sa onolikom svojom slavom. Svetislav Vulović ga je sasvim ozbiljno smatrao najvećim srpskim pesnikom predbrankovske
Meni se čini da je Mušicki ne samo daleko najznačajnija poetska ličnost toga vremena, nego i da je poetični. Sarajlija ličnost maloga poete, zbunjenog i zbunjujućeg.
1817. Mihailo Vitković SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA MOTO na serpsku pervu Pjesnaricu Serpska moma Il' je doma Ili kod ovacah, Radeć pjena Kao ševa Milom svoga srca.
On sviranjem Il' igranjem Odgovor joj daje, Da je tima Ljubve čin'ma Za sebe obaje. 1814. Sima Milutinović Sarajlija NEPOZNATOJ (U Skeli pod Vidinom smišljena) Čudna momo, Vlahinjo!
1817. Sima Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i junaštvo, Šta je obraz i poštenje, Šta li spomen i pohvala, Šta l' po smrti prazno ime?
Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817. Sima Milutinović Sarajlija LUKIJAN MUŠICKI SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA Seine Nochachtung soll jedes Volk den Männern wihen durch dіe eѕ
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je najlepša knjiga uspomena koja je ikad napisana na srpskom. Iz ustanka je izišao i Sima Milutinović Sarajlija (1791-1847) jedan od vodećih pesnika tog doba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njemu veli Džaferbegovica: „Ne boj mi se, robe dragokupe! Ja imadem tridest Sarajlija, što su išli s begom Džafer-begom; ja ću reći Ibrahimu slugi: nek otide u b̓jelu čaršiju, neka zovne tridest
Sarajlija, što su išli s begom Džafer-begom; ja ću reći Ibrahimu slugi: nek otide u b̓jelu čaršiju, neka zovne tridest Sarajlija, neka pođu s tobom u planinu lov loviti po gori zelenoj, — tamo ima gora Romanija, i u njojzi košut̓ i jelena.
A reći ću slugi Husejinu nek opremi dva konja viteza“. Dok Husejin dva konja opremi, dotle pade tridest Sarajlija. Bula gleda roba dragokupa, oprema ga na bijeloj kuli, pak je njemu bila besjedila: „Čuješ mene, robe dragokupe!
Udovica reče Sarajlijam̓: „Čujete li, tridest Sarajlija! Pazite mi roba dragokupa bolje nego Džafer-bega starog!“ Siđe Grujo niz tananu kulu, dovati se pomamna đogata, pa
Otidoše gori Romaniji. Kad su bili blizu Romanije, riknu jelen, a riknu košuta, progovori tridest Sarajlija: „Gospodaru, robe dragokupe, eto riknu jelen i košuta“. Al̓ govori dijete Grujica: „Ne ludujte, mlade Sarajlije!