Crnjanski, Miloš - Seobe 2
iznad Kijeva, koji se iz daljine činio, kao da će izgoreti, sa svojim krovovima, kućama, Isakovič je, te jeseni, sahranjivao svaku nadu, sa kojom je bio pošao, ukoliko se nečem boljem nadao, za Đurđa, Petra, ili sebe, lično.
I prema tim se paragrafima taj svet menjao, smejao, plakao, sahranjivao. Bog je nad tim svetom, kroz te fascikule, kroz ta akta, kroz te paragrafe, kroz te papire, koji su dolazili iz
A tamo, gde se, u Rosiji, u zemlju sahranjivao, beležio je svoje prisustvo imenom, koje je svojim selima davao. Jer brda, reke, naselja, u svom imenu čuvaju bolje
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
na trgu varoši, spavajući opet u svilenoj, dugoj košulji, na postelji, dok je ispod grada, po jarkovima, Podunavski polk sahranjivao dva dana svoje mrtve, među kojima beše i više oficira.