Dučić, Jovan - PESME
GOZBA Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi svati, Na belim i besnim konjima. Ja rasuh pesmu kao more, Svi od nje zvuče gajevi; I blaga koja u dnu gore Čuvahu ljuti
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet.
Zaplakala se i Jula, i glas je izdade. Svati je razrešavaju od daljeg pevanja, jer je i njih sve rastužila. I ne bi kraja hvalama sa sviju strana; hvališe i pesmu i
Teodosije - ŽITIJA
I kada se sastadoše, sedoše i za trpezu, na kojoj ga svati pred mnogim vernim pouči mnogim slatkim Božjim rečima, da prestane od jarosti bezumlja svojega da se vrati k njihovoj
Radičević, Branko - PESME
Što grob ladni jednom svati, Nazad više on ne prati. (1845, 11. maja) KLETVA Zelena je trava, Moma na njoj spava, Vijar vetar pirnu, U
i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što
“ „To su svati“ — povika Fatima: „Bjež'mo, bjež'mo“ — i sve već je spremno. Još jedanput glednuše hajduci, Pogledaše tužno
Šta je, šta je? Dođi sebe! Ajde sa mnom, ajd' unutra!“ A on na to: „Kud unutra? Odma će mi doći svati, Ja i moram dočekati, Ta doći će moja mila.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.“ 145. More, dunu vetar sa gornjaka, Te donese miris od momaka:
Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho
Rakić, Milan - PESME
znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJVODA DRAŠKO Ko je ono, kâ da su mahniti? SERDAR JANKO Ono su ti svati Mustafića, a ženi se Suljo barjaktare sinovicom s Oboda kadije.
Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zdravo svati došli do djevojke, I zdravi se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: — „Tiho
Na nozdrve bubreg izgonilo; Tuj pogibe, a zdrav kući dođe; Starog babu u greben’ma nađe; Staru mati odvedoše svati. Tu kakoću varene kokoši; A pjevaju pečeni orozi. Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži...
pandure i vodeničare; Na njima je divno odijelo: Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema; Kad odoše svati po devojku, Za gotovu sovru zasedoše: Što god treba, to na sovri nema! B) DEČJA 1.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javit'? - Nikad! Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit'? - Nikad! Moja draga, kad će naši svati! - Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? - Nikad! A.
Al' to momče leptir beše, I nju prezre, srca ledna: Drugoj momi ruku dade. Bila jednom ruža jedna... U crkvu se svati kreću, Razleže se pesma medna, A sa crkve zvono jeca: „Bila jednom ruža jedna...“ M.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
IX Ruzmarine, ne miriši tudi, Da se moje zlato ne probudi, Samo cvati na dikini vrati, — Dođu l’ svati, ti ćeš mirisati. X Devojčice, nemilice mala, Što si moje srce okovala?
HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje.
Dođoše mi sa limunom, Da me njime starosvate. Ostav’te me, moji dragi, Nisu više za me svati! Oni mole, tako svojski, — Ja moradoh obećati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad su došli svetli D’ovi, Podigli se beli svati, Kum s nevestom i deverom, Mladoženja s starim svatom, A pred njima taj vojvoda Sa čuturom nakićenom; Za njima su
taj vojvoda Sa čuturom nakićenom; Za njima su enđebule Sa vezenim rukavima, I svatova red dugačak; Podigli se beli svati Svetoj crkvi nasred sela, Gdi venčaše mlado momče Sa lijepom Cvet-devojkom.
Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet. O, vrag’ se, nevo, vrat’ se!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će se moji svati zakititi Kad me stanu tužnu do groba nositi«. — U okolini Zaječara za p.
Šantić, Aleksa - PESME
Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt? — Nikad! Moje nebo, kad ćeš Mi zaplavit? — Nikad! Moja draga, kad će naši svati? Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? — Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila. Lijepo ga svati dočekaše: „Dobro došô, mlađano Bugarče! Nek je jedan više u družini!
Otidoše kićeni svatovi, odvedoše lijepu đevojku; osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga. Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna slugo, možeš li se u se pouzdati da rašćeraš careve
“ Kad se svati malo odmoriše, podiže se Kraljeviću Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda
kupi, u svatove neće, svoga konja pod đevojku šilje, i on šilje dva brata rođena, a dva brata, dva mila đevera; pa odoše svati po đevojku.
Čauš viče, dabulana riče: „Hazur, hazur, kićeni svatovi! Hazur svati, i hazur đevojka! Već hoćemo doma putovati“. Digoše se kićeni svatovi, otidoše dvoru bijelome.
moje svatove, stari svate da si pred svatove; no mi nemoj inokosan poći, kupi svata što gođ možeš veće — nek se znadu svati starosvatski“.
Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše. Kad su došli svati pod otoku, Todor viknu grlom bijelijem: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi!
Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše. Kad su došli svati pod otoku, Todor viknu grlom bijelijem: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi!
U kočije Tadiju metnuše, kod đevojke ranjena Tadiju; cura dere vezene jagluke, te Tadiji krvcu ustavljaše. Otale se svati podigoše, povezane Turke povedoše, i dođoše Zadru bijelome; pobacaše Turke u tavnicu, a Tadiji hećime nađoše.
Zeman dođe, treba putovati, pak poviknu čauš po svatov’ma: „Hazur, svati, hazur je đevojka! Zeman dođe da se dvoru pođe“.
đevojku braća izvedoše, dadoše je mladijem đever’ma, a svatove redom darivaše, sve po redu što za koga bješe; pak se svati tada podigoše, i pođoše poljem širokijem.
Tako svati veselo iđahu, al’ ne ide Smiljanić Ilija, već se junak teško zamislio, s mirom jaše debela putalja; od svatova niko ga