Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zaista, tako je. On nije bio čovek od nauke, ali je bio jedan od ljudi svoga doba, pun prirodne svežine i pravilnih pogleda na svaku stvar; jedan od onih što nam stvoriše narodnu mudrost, naše poslovice...
Bilo je to na Gospođine poklade. Nebo se oblačilo i oblaci skoljavahu sa sviju strana... Vazdušna struja, puna svežine, razgaljivaše vrela tela ratnička... U sami sunčev smiraj rupi čovek u Turskom odelu. — Deva!... Deva!...
Afrika
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jugozapadno od Veternika nema planina sa ispašama alpijskog tipa kao u Raškoj. Umesto letnje svežine osećaju se mediteranski klimski uticaji sa nesnosnim letnjim vrućinama i silnim vetrovima koji, nesprečeni, duvaju
Rade preko leta i zanate i od vekova su se naseljavali po prespanskoj kotlini, koja im godi zbog letnje svežine. Isto to vredi za planine istočno od kotline, Perister i Biglu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dečja pesma je mogla da ovakvim iskazima podari izvorno zvučanje, da im vrati nešto od njihove bespovratno izgubljene svežine. III Vučo je preusmerio našu dečju poeziju.
Time se, verovatno, može objasniti činjenica da u povećoj hrpi Lukićevih stihova nema ni plamena ni svežine. Igra, veselost i naivnost dečje pesme tu su se svele na novousvojene literarne navike; spontanost i neobaveznost
Pred takvim dahom svežine čitalac nije mogao ostati ravnodušan; Radović nas navodi na jeretičku pomisao da bi mnoga velika pitanja, slavna dela i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sve je tiho, nemo i mirno. Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške.
Da li je nje ikada bilo kod mene? U čemu beše ona? Ne! Ja nisam imao mladosti. Ja nikad ne osetih čilost duha, svežine misli i brz, topao, opticaj krvi u meni. Nikad mi snaga ne zaigra od zdravlja i bujnosti.
čisto kao opijen jedva čeka da legne, kao da želi da se što više, spavajući, nadiše i nakupi ove proletnje toplote i svežine. No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena.
pomisli on joj dođe još više ljut, krut, te se ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ulazila bi u onaj prolaz, uzan i pritešnjen zasađenim vrbama i iskopanim jendecima, ali zato pun svežine. Onda bi izlazila i išla ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasađenog kukuruza i duvana.
U čivluku, ograđenom zidom i topolama, odmah do reke, punom svežine i hlada, čak i zime usred leta, proveli bi nekoliko dana.
Sa ulice dopirao je bat koraka. U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs.
U vazduhu, pored svežine, onolike prostornosti, osećao se onaj vonj od balega, đubrišta, pomešan sa mirisom na presno: na mleko, sirove, i
Pandurović, Sima - PESME
Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me. A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Anastasijević je udisao dah reske svežine, mirise mulja, ribe i izmaglice što se odmicala pred suncem i razvlačila između barki i dubokih drvenih čamaca, čunova
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posedali smo na šarene prostirke i ona nas je služila. Usred one vedre i žive svežine prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije imalo
Ali toplo julsko jutro, puno zapare, ne unese nimalo svežine, niti onog zorinog mirisa stvari koji je poželeo da udiše da bi se okrepio i on se kao začudi kad ne oseti baš nikakve
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Radost života osećao sam danju na poljima punim svežine u rano proleće, ali uveče sve je bilo pokvareno verskim propovedima g.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao
U vazduhu, pored svežine, onolike prostornosti, osećao se onaj vonj od balega, đubrišta, pomešan sa mirisom na presno: na mleko, sirove, i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Beše nastalo podne i sunce tek prodrlo svom snagom u ždrelo. Koliko da sabor oživi od jutrošnje jake planinske svežine. A svet beli se slegao u ovu teskobu i počeo da se prima gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da
Petrović, Rastko - AFRIKA
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno.
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Bio je pitom i pun neke svežine, one poljske, a međutim lica kao u devojke. I što Mladena najviše dirnu, to beše ono njegovo ponašanje čim uđe, pojavi se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne bih smeo ni da oklevam, pa da joj tu vest, dok se još puši od svežine, uruči neko od ovih jajara. Izmaći ću se i gledati sa uživanjem (koje će, sve mi se čini, biti tako slatko i omamljivo)
Stanković, Borisav - TAŠANA
i čita nečujno. Potom uzima bosiljak i škropi vodom po sobi, oko sebe, a najviše po Tašaninoj glavi). (Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje. Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Siđe u sivo, hladno dvorište, izvuče studene vode iz bunara, i poče njome da se šljuska uz zadovoljno srkanje svežine i drhtavice. Trljala se zatim jakim peškirom i tresla se od smeja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Hajd’ sad, idi!... HILI Solun je prilično daleko, te nam je već dosadno u bivaku. Jednoga dana uneše malo svežine u naš monotoni život Engleskinje iz jedne kanadske bolnice, koje su navratile da posete naš puk.