Dučić, Jovan - PESME
PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale!
Stvarnija od same stvarnosti; u sili Svoje negacije, biće i načelo. Opšta, sveobimna; i suton i zora, Ti si u svemiru jedino čeg ima! Ti si i Da i Ne; a u tajni mora Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima.
Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, Udarac tvog srca u svemiru. Večna, Tvoj je udes pisan na čelu tvog sina, Na mač njegov reč ti strašna, neizrečna.
Ali je on čekao da se ta zvezda popne na jednu određenu tačku u svemiru, kao na stepenice svog prestola. Tako je prošao ceo život tog čoveka zaljubljenog u zvezdu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u Beogradu, u Srbiji, u Jugoslaviji, na Balkanu, u Evropi, na planeti koja se zove Zemlja, u sunčevoj galaksiji, u svemiru kroz koji plovi ta planeta, hladeći se...
Kostić, Laza - PESME
visa spase vela od zemljina od uvelja: tako vila pone mene u prostore vaseljene; te nebesnom lik lepiru leti s cvetom po svemiru, po sveširu, po etiru. Vasijona pukla pusta. Već u meni duša susta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da, da, ja „futurista“ imam osećaj da se uopšte, negde u svemiru, nešto skamenilo, i da nikako neće ući u hotel. Hijeroglifi mirno stoje, automobili se vrte i jure oko njih, a nikako
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Samo je jedna stvar jedincata i nenadoknadiva u svemiru: to je ja. Doista, u čitavom svemiru postoji samo jedno jedino ja. I, ujedno, (gle čudna slučaja!
Samo je jedna stvar jedincata i nenadoknadiva u svemiru: to je ja. Doista, u čitavom svemiru postoji samo jedno jedino ja. I, ujedno, (gle čudna slučaja!
Doista, u čitavom svemiru postoji samo jedno jedino ja. I, ujedno, (gle čudna slučaja!), to je ja u čitavom svemiru jedina stvar koja postoji samo u jednom jedincatom primjerku. — Čudno! Čudno, ali ipak tako!
Jer, kao što smo već imali prilike da utvrdimo, na ovom bijelom svijetu, pa i u čitavom svemiru, ima sva sila drugih stvari; i sve su one zamjenjive, nadoknadive, za postojanje „svega” nimalo neophodne.
No u čitavom svemiru, pa još i dalje, ako tog „daljeg” ima, postoji samo jedan jedincati, nezamjenljivi i za samô postojanje postojanja
Objašnjavao si, zaneseno kao gimnazist, da je ljubav spoj dviju u svemiru rasturenih pola koje se međusobno traže. I vrelina zanosa oduzimala je svaku banalnost tvojim riječima.
A bolesnik je ostao sam, nezaštićen pred noći koja nadolazi. Sam u svojoj sobi, sam u svijetu, sam u svemiru. I ko može da zna što se tad zbiva iza onih prozorskih četvorina zaklonjenih crnim borovim granjem?
Treptajem očiju daje nam znak da tijelo još živi. Još časak. Zatim ispušta njegovo zapešće. Gotovo je. U svemiru se nešto spljosnulo, sklopilo u jednu samu dimenziju. U svemiru je nešto nestalo.
Još časak. Zatim ispušta njegovo zapešće. Gotovo je. U svemiru se nešto spljosnulo, sklopilo u jednu samu dimenziju. U svemiru je nešto nestalo. U svemiru se prosjela jedna mala no bezdana jamica mraka. A ujedno, u nama je nešto laknulo.
Gotovo je. U svemiru se nešto spljosnulo, sklopilo u jednu samu dimenziju. U svemiru je nešto nestalo. U svemiru se prosjela jedna mala no bezdana jamica mraka. A ujedno, u nama je nešto laknulo. Sad je on opet naš, potpuno naš.
Petković, Vladislav Dis - PESME
predanja, deo moga bića, Svaku moju mis'o i strast svaku muči; Duh moje sudbine, k'o pesma otkrića, Na svakome mestu o svemiru uči: Nosi moje dane Na krilo nirvane. 1914.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
svoje razočaranje kada sam kasnije shvatio da sam u škripcu kao i Arhimed, koji je uzaludno tražio tačku oslonca u svemiru.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru. Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan