Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nemoj!... Našoj grešiti duše o neopojan grob i o svog najboljeg druga!... Evo, ja čiča Ivan, molim se tebi kao svemogućem bogu!... Oprosti!... Stanku se zgadi... Ovaj čovek beše nekada ponosit...
Teodosije - ŽITIJA
njen, oboje u skrbi i žalosti zbog ovoga, jer im je duša veoma žudela da dobiju još jedno čedo, noću stavši na molitvu svemogućem Bogu, za se, sa suzama govorahu: „Vladiko Gospode Bože Svedržitelju, koji ci negda poslušao Avraama i Saru i ostale
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
pa se najposle toliko osilio i poneo da je počeo i samom Bogu da prkosi kako je on, po sili svojoj, ravan Njemu, Bogu Svemogućem. Ljudi, podanici njegovi, mnogo su se bojali svoga cara. On je ubijao koga je hteo i ostavljao u životu koga je hteo.