Obradović, Dositej - BASNE
da je onaj građanin i veliki gospodii bio koji je nas ljut uvredio, i mene bednu u toliko očajanije priveo i s uma sveo, da za osvešiti beščestije tebi naneseno morala sam ... Poznati su ti naši slučaji, našto ću stare rane pozleđivati?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedva je pred zoru sveo oči. Taman svanu, a već stade gazda Milun, po običaju, vikati po kući i oko kuće: tera čeljad da ustaju, zapoveda
Sava se brže-bolje obuče, pa poteci školi. Sad, opet, on uze lupati na vrata školska. Nikola taman beše sveo oči, trže se kad ču otet lupu; promrmlja onako bunovan: »Ta kakva je ovo napast noćas!«... pa ustane i izviri na prozor.
— reče Purko gotovo jetko, pa upita: — A ti? — Kad mi kaza Sredoje, meni se nešto smrče pred očima. Svu noć ti nisam sveo oka na oko. Premišljao sam od svake ruke. Najposle pregoh da idem u svet... — More, Strahinja, i ti si lud!...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bilo odveć prigodno, popravio grube istorijske greške, dodao još više pouke, »obodritelnih nastavlenija«, celu dramu sveo u pet činova, a činove podelio na scene.
izišla je u Beču Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana. Karadžić je tu u gramatička pravila sveo »govor onih Serbalja koji žive po selima daleko od gradova«, i to je bila prva gramatika narodnog jezika srpskog.
On je sebe, na svoju štetu, sveo na srećnog podražavaoca narodne poezije, postavljao sebi za zadatak da pokaže »kako se srpski peva«, bio pesnik jedne
seoskih pesama i polurealističnih pripovedaka iz suvremena života, ostaće roman Sanjalo, u kojem je svoje rđave osobine sveo na najmanju moguću meru i uneo ono što je bilo najbolje u njegovom književnom talentu.
pokušaj: Ignjatović je hteo da bude »poetičan«, ali njegova priroda vukla ga je dole, i on je svoj »istoričeski roman« sveo na prepričavanje istorije i vulgarne i netačne opise života na srpskom dvoru u XV veku.
On je satirično opevao omladinskog pesnika razbarušene Kose koji je sav svoj duhovni život sveo na mržnju na Turke i ljubav za alkohol: Staro, srećno doba, tebe mnogi žale, Liberalne tvoje bitke i skandale, Kad je
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nemo me lomiti. — Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kresao polnu snagu da se suvišni polet u zemlji smanji I posle dekade ovog zanata on postade plotski mudrac mršav i sveo, pun gvozdene volje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U Bogu je vedro. U nas, sve se sneveseli i, kao što jesen ne zna svaki svoj sveo list, umreću zbog Serbie, a nismo se ni sreli. Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije?
A kad mi slome dušu, koplje, ruku i nogu, Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu. ŽIVOT ljudski, i hrt, sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini, priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt jednog po jednog glumca našeg
Pandurović, Sima - PESME
Svejedno da li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u prašinu pao.
— Koje je to vreme? — O, davno; ko će toga da se seti! — A ovo? — To je cvet u knjizi, sveo. Smešno; al’ nekad ljudi su vek ceo Čuvali tako nešto.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
jer uvide jasno neminovnost, kauzalitet, u prirodi, i u njoj mogućnost da se prirodne pojave ispitaju i objasne; on je sveo kvalitativne razlike na kvantitativne, kao što to čini i naša moderna fizika, on je zagledao dublje u tkivo prirode no
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Još sinoć mu ona uši probila sveo tome istom, pa je to Jaćim cele noći sanjao i setio se toga čim se osvestio. Pribrao se i prikupio brzo, pa se još više
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Da sam kad popustio radoznalosti i zavirio u kakvu stručnu knjigu, rječnik, leksikon, sveo bih tu pticu i taj cvijet na određenu zoološku ili botaničku vrstu; ovako, oni u meni fantastično žive, kao ptice i
U meni tišina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi sunca. Zar se na tako malo sav život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega? Ne znam.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dosta široko opisana ograničenja u metrički vezanome stihu koja je Miloš Crnjanski ili nastojao da ukine ili ih je sveo na fakultativna, sada bi valjalo isto učiniti i kod proze.
Ako je Miloš Crnjanski 20-ih godina išta ukinuo ili barem na malenu meru sveo, onda je to pre svega pomenuta govorna diferenciranost.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
duše, iščupao mržnju iz njegova srca, izagnao onu nenasitu neman iz njegove unutrašnjosti, pa ga kao brava zaoglavio i sveo na Kosovo u ovo šumarje kao kakvoga najobičnijega božjega prostaka. Ha, ha, ha!.. Je li ti dosta?!..
Bojić, Milutin - PESME
Mladost neće doći više s vencem ruža, Grobar brzo blatna zategnuće uža I kô predznak pašće list sveo i mrk. Sunce mučno bije kroz oblaka sloj, Razvejava bura rascvetani badem, A ja zalud miris, zalud sunca kradem,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najistrajniji u eksperimentisanju je Bora Ćosić (1932). Na kraju je svoj obimni roman Tutori (1978) sveo na igru gradnje i ironične samorazgradnje, u čemu se čitalac teško snalazi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu. Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat!
Pokušaj nauke da se i ona uplete u objašnjenje braka kao pojave sveo se na gole reči i prazno filosofiranje. Ili se zar može smatrati za rešenje problema jedno ovakvo mišljenje jednog
Petrović, Rastko - PESME
U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor, Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
Šantić, Aleksa - PESME
Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim.
Na tebi sada visi crni veo... Muke te lome kô rapave spile, I ti me gledaš sumoran i sveo. O bore, upi' svoje jake žile U ovu zemlju punu crne drače... U njoj su snage, u njoj tvoje sile.
Ispred vodenice, što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.
Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije. To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti duga.