Dučić, Jovan - PESME
SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju.
SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče Da plodi tlo Hanana. Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu.
SUMNjA Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna, Moje drugo biće i drugi vid; jetka, Brani koju čašu da ispijem do dna, I da koju sreću poznam do
Znaće da je samo ona zemlja svetla Gde nikad još nije pala suza srama; Gde su deca na mač ime oca metla Što živi u himni i u molitvama.
Reka se lagano gasila. Magarac podiže glavu, krupan i silan. Dva njegova mokra, svetla, široka oka zagledaše se nesvesno u dolinu koja je bila puna zvuka.
(„Amerikanski Srbobran“, 30. decembra 1942) BOSNA I ovi te, Svetla, idu da prodadu: Svi te vođi vode od trga do trga!
Još vezanog vode starca Vujadina, Pecija i Golub sad su prah i sena, Petra Mrkonjića pokrila je tmina: Svetla je legenda na trg iznesena.
Afrika
Nigde ni sala ni preteranih mišića; koža ugasito bakrena, svetla i svilena. Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan.
Vidi se da žive već samo po tome što su tako zdrava i svetla. Čim se uđe u savanu menja se i stanovništvo. Sela, koja su bila ugušena između šume i staze, ovde prže na suncu i
Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.
Moji crni prijatelji, Zana, To, Đanduba i drugi, drhteći od hladnoće i sna, izišli su da me isprate. Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom. Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Srebrna dugmad na njegovom slavonskom mundiru bila su svetla. Držao je, na grudima, svoje vezane ruke, kao par golubova. Kao da se pomirio sa njima.
Jedino što je bilo dobro, od onog što su dobili, bila je sablja, Svetla, oštra, nova, kitnjasta, čudna, kriva, azijska. U tom se začu Pavlova komanda: „Po konja!
Nema boljeg supruga u Kijevu, od Đurđa. Ana joj onda reče da se ne razumeju. Njena je ljubav bila, kaže, kao vatra, svetla, vrela. Sad je kao polivena. Kao mokra slama. Dim, bez plamena.
Teodosije - ŽITIJA
se pokaza učenicima svojim božastva svojega slavu, malu zraku — koliko mogahu podneti, odakle i glas Očev iz oblaka svetla, kako mu svedoči da je on njegov sin vazljubljeni.
Sklonih se ka grobu svetoga Save Srbina, i nesvestan vrh njega legoh i zaspah. Oko ponoći neka svetla prilika, obučena u svetle sveštene odežde sa žezlom, došavši nada me zaspala i gurajući me, reče: „Zar na mome grobu
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam želeo da budem ovca, iako nisam mogao da budem ni lav. Tisa je bila kao velika kap žive: svetla, iznutra pokretna, sva rastopljena na suncu.
- i ja ga videh kako sav slepljen sa konjem leti prema Halas-Čardi, dok iza njega, u vazduhu ostaje svetla pruga, a u tek iscvetalim bagremima grakću mlade čavke. Njegova glava u crvenom večernjem vazduhu bila je gotovo bela.
Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca. Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao mrav, a ipak jači od bilo čega.
Kilometar i pô dalje, u Karanovu, svetla su gorela jedino u fabrici mog očuha i u platnari. Gradić se činio kao zaspalo dete, ali to je bilo pogrešno poređenje.
Veče je padalo naglo, kao što pada zavesa u pozorištu. Videli smo kako se u Karanovu pale svetla, a onda je nešto dalje, iza groblja, u Ciganskoj Mali odjeknula muzika. To su se Cigani radovali što postoje.
Za mene nije bilo važno, jer sam morao da mislim na prozorčić. Bio je tesan za izlaženje, a noć je bila tako svetla da se sasvim dobro razlikovao stari crep od onog stavljenog prošle godine na mestima koja su prokišnjavala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle, kada se pojavi Mesec, postala je čitava jedna strana zemlje svetla i, pod mračnim bregom, čitava nepregledna poljana vidna.
hrabro, noseći na ramenu sekiru i kolac, držeći se, kao u nekom pritajenom strahu, baš velikih senki žbunja i rastova. Svetla mesečina na polju i na padini brega stišavala ga je i on je, svojim žmirkavim očima, zadovoljno upijao noćno nebo i mir
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
grada, sama, sa pogledom uprtim kroz zamagljeni prozor kupea treće klase, kroz čija se tamna stakla probijaju samo svetla usamljenih seoskih kuća i njene, tada mlade oči.
Onda po ekranu Kinoteke počnu da se jure Tom i Džeri. Mladi čovek posmatra u treperavom mlazu svetla mladu ženu. Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose.
U mislima još uvek okrećete ključeve i zatvarate brave, gasite svetla i plaćate račune, zavrćete boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li
– Šta misliš kuda ide? – Zaveži! Bel Ami s naporom okreće telo u pletenoj stolici. Starac preseca snop svetla i jare izgubivši se načas u blesku izloga. – Traži nešto po džepovima ... – Kako te ne mrzi na ovakvoj vrućini'?
– Kako te ne mrzi na ovakvoj vrućini'? – A, zašto bi me mrzelo? Oblici starca se ponovo sklapaju isplivavši iz svetla, i on se zaustavlja na prostoru na kome je donedavno stajala kuća, sada samo betonski prah sa tragovima kipera.
je bilo moguće izdržati kada bi ga ona čekala na izlasku iz škole, u onim maglovitim jesenjim večerima u kojima ulična svetla pretvaraju sumorni grad u još sumorniju tamnicu.
Sa platoa ispred trbušastog zdanja debelih zidova videla se dolina poplavljena ljubičastim sutonom iz kojeg su se iskrila svetla raštrkanih seoskih kuća.
uhvatiše za ruke, dok treći uđe u kola koja su stajala parkirana u blizini, upali motor, usmeri farove na Ninu i upali svetla. — Duga! — naredi njen otmičar.
— Duga! — naredi njen otmičar. Pod mlazom svetla što je peklo oči, Nina za trenutak postade omamljena noćna leptirica prikovana za šofer-šajbnu »dijane«.
— Pustite je! Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela. — Ugasite ta svetla! — Pakao je utonuo u tamu. Pokupite joj stvari! Nečije ruke joj gurnuše gužvu odeće u naručje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U sećanju mojem nigde svetla zračka; Oca mi je, jaoj, progutala mačka, Jednostavno je nesrećna životinjica koja bi, da može, upravo tako
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegovi glatki, skladni, graciozni stihovi teku kao mirna i svetla široka reka. Još od 1881. počeo se služiti šesnaestercem, ali to nije bio pravi klasični metar.
Radičević, Branko - PESME
39. U meni srce jedva što je tuklo, Krasotu oko ne gledaše plama Večernje nebo štono je obuklo; Pred njime bija svetla neka tama, I tavnilo je svet mi to odvuklo, Baš ceo svet, i ostavilo m' sama: Grdoba prazna, ja u njoj zrno prâ —
Izdaj, puško, maču, salomi se, — Ti, desnico, samo ne daj mi se! Dok je tebe, biće i pušaka I oruža svetla svakojak!“ Tako zbori Srbekanja ova, Pa oprema praa i olova.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ne beše to bujno, krupno čeljade, kao što su većinom kod nas, već srednje, nežno, malo i vito. Beše okrugla i svetla lica sa sniskim, malo ispupčenim čelom.
Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga. Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti. Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi!
Kostić, Laza - PESME
Svecka ružo, vaseljenko, sirotanko, nezelenko, samoranko, svetla senko, a kamo ti tvog slavuja? — U to neki zvuk zabruja. Je l' oluja?
Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci
trkom pregazit je mora, izleti i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja junaka, iz svetla je doma, al' je čedo mraka!” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti!
Budimo ga! Kamo sprava? Kamo ostra slepila? A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila! Živo, sinci, kamo klinci? kamo ostra slepila?
Nek boginji bude žrtva, pogubi ga, kruno svetla, skini mržnju s moje duše, da ljubavi nije smetnja.” Tako zbori neva mlada, razgovor joj ognjem seva, mlad je ženik mrko
Moć pobeda filišćanskih i naroda grdna beda i naslada zlobe radi Samsonovih slavnih dela. „Svetla kruno, slavo mlada,” svećenički zbori deda, „misliš li mu ti milostit, izrailjski narod ne da.
” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno! Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ste vi te koje gledaju druge devojčice kako pretrčavaju raskrsnicu kod Londona i kako srećno proraze kroz zabranjena svetla, potrčavaju kroz vaš život, dok vam vaš rođeni muž spava ispod rastvorenih novina preko lica, a vi ne znate šta biste
gađao je grudvama ulične lampe kad malčice više potegne piva, i stalno se seljakao eskivirajući plaćanje kirija, drva i svetla, upravo zbog tipova kao što je on, nosilac meksikanskih brkova, kome intelektualke kao što sam ja treba da šetaju
Čekajte, ko li je to rekao? U tom trenutku bakuta naglim pokretom ruke popali sva svetla u kući i stan nam izranja iz sumraka lažne otmenosti, go kao žica bez izolirbanda, bez boje, mirisa i ukusa, tačno
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Koliko svetla u reči prizma, kad zračno prožme grižu savesti čarom jeseni - puklih cipela, s razvrz-pertlama - što se ispela vrh
S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu. Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nikad kod mlina videli nisu praznika tako svetla, u slavu spasa od strašnog suda ispekȏ Triša petla. Mačak i Žuća uz dedu seli, pečenog petla zajedno jeli . . .
Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet. Uz potok tama, slepa i gluva, zgasnuo svetla poslednji tračak. Niz tihu stazu, šapa za šapom, šulja se Žuća i uza nj mačak.
sam oglas u zemlje strane, na noge digȏ listove znane: „Pariskog Mačka“, „Mančester Petla“, „Čikago Patka“, ugleda svetla, „Varšavskog momka“, „Laponsku babu“, kineski dnevnik „Že-Ni-Mi Žabu“.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija.
Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna. Kod nedovršene građevine susrećem one ribare, koji su se tu blizu iskrcali. Više ih apsolutno ne razaznajem.
jer sad se jasno razaznaje da je to žena koja viče, kriči divlje u kući na kojoj između preklopljenih kapaka sija duga, svetla linija. Ljudi govore poluglasno.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Skini znake tuge tvoje, Da junački zapevamo Najmilije pesme svoje: Otadžbino, majko mila! Budi svetla i viđena, K'o i nekad što si bila Još u carska u vremena.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
na kolenima izručuju plen u bezdane mora, širokim belim putem putuju gomile srebra i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas najdubljeg neposedovanja i kajanje razbojnika!
Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje! brodovi na Turke! i gozba po dvoranam nek počne!
svadbi na kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti
izbe, da se prirodi pokaže da priroda nije odgonetka sama sebi, kao što ni tama u tami nije tamna – svetlost je svetla samo drugom u tebi.
O tebi smo imali neverice mnoge šta sad? Tela nam cepte i duša okleva da l je pred nama svetlost ili šibe? O svetla jezo jasno da ne beše nijednog zla koje nas ispunilo nije a više niko ne očekuje naša dela sad nam ozari lica
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali sada se nijedan ne prevari da uzme tuđu stvar, iako se radilo po tamnoj noći, bez svetla. Baterija je bila spremna za deset minuta. Putovali smo cele noći.
U ovoj crnoj i strašnoj noći ta svetla kugla liči nam na neko ogromno živo oko, koje nas u početku posmatra bojažljivo, potom podrugljivo, dok najzad ne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad smo se vratili, i kad sam ostao sam, stajao sam pred zaleđenim prozorom i gledao kako se svetla okna, jedno po jedno, gase. Ledeno, zvezdano nebo umirilo je, polako, sve uokolo, ulice, kuće, i oblake.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čamotinja i tuga prodiru u dušu... I sediš tako u čami, a duša se vine u beskrajne prostore, tražeći ma gde svetla zraka i, najedared, pred tobom se nose sjajne slike, sa kojima se duša jedini i ti zaboravljaš na sve oko tebe, na ceo
Naže se nad novine svetla i vesela lica i, najedared, kao da neki nevidljiv duh dođe te ga premaza, promeni se i postade kao mrtvac.
Dete otvori jako oči, pa ih tek krete u stranu... A tamo iza stola gledaju je ona ista dva ljubavna, svetla oka, ali sad gledaju onako, kao kad Kosa razbije čašu, pa je zovu na priznanje krivice...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sudopera vrat svoj krivi: Bože, al se ovde živi! — — — — — — — — — Kad su svetla utrnula, zaćutali gosti, sudopera zapevala tiho, od radosti.
Jer ima negde jedna mačka, Svetla i dobra ko igračka, Sa očima ko dva maslačka, Ah, tako lomna, i slabačka, Čista ko ljubav prva, đačka...
(Omiriši ga: svetla svilica Nozdrvu će da ti zagolica). ORAH Niti ga kopah, niti orah: Kao dar s nebesa, pade orah.
Nedelja miruje ko rosa na cvetu , I sve je blago kao polusan... Mačka zaspala na trotinetu; Nedelja svetla kao lan, Nedelja, najlepši dan na svetu. DANI Ponedeljak — seljak Pošao u Meljak.
JESEN NA PIJACI U srce me taknu svetla igla. To jutro šumi. Jesen je stigla. Tezga puna paprika I sitnog arpadžika Čeka Da se Naslika.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sproću njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta srećno
Pandurović, Sima - PESME
Svih pogleda ti si jedna svetla žiža, Svih želja meta varljiva i sjajna; Ipak, nisi jednom no drugome bliža, I ostaješ čista i tiha, k’o tajna.
Očajan poraz života i nada, Pred mojim mrtvim, zaklopljenim okom Svet što se gubi i jesen što vlada Setna i svetla preko svega što je Živelo negda. Sunce zrake baca Dugačke, žute vrh sàrane moje, Na prosti kovčeg i glavu mrtvaca.
Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvara
i budućnost biti, I da neće opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I da će, i dalje, kao svetla traka, Sijati trag blagi njegovih ideja. Mirno leže kosti starog Dositeja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?” A on odgovori: „Hoću, svetla kruno!” Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: „Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa
Sveti Sava - SABRANA DELA
Slavu nepokradljivu, bogatstvo neiscrpno, mudri, vrlinu primivši rečima ukrasiv, saznanjem prosvetliv um iz koga čudesa svetla šalju se, oče blaženi, vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sumanuto je obišao sve zgrade, svuda zavirio, mada je noć, bez svetla natočio rakiju, popio nekoliko velikih gutljaja. A sada? Kud će i šta će?
Zašto? Dvadeset i pet godina, trideset godina, zašto sve? Klonu nasred ćelije. To je sada samo jedna neobično svetla brada i isto tako bela kosa u neredu. Bele se i novine na pocrnelom ciglanom podu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— strpljivo reče Velika rečna majka, ali tek rođena kći nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more. Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne! Velika rečna majka uzdahnu.
Bila su otvorena. Je li jedan trenutak ili je čitava večnost prošla dok joj se oči nisu navikle na promenu svetla? Devojčica kriknu od čuda!
Najednom, učini mu se da se miču, da iz njih iskaču nekakva sićušna, svetla stvorenja. Čak im je čuo i piskustave, tanke glasove.
— zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom. Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice. — Zar me nisi video prošle i pretprolše noći?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
bavile optičkim pojavama i koje su htele da, tako zvane, prizmatične boje, one koje se pokazuju pri prolazu sunčevog svetla kroz staklenu prizmu, objasne mešavinom svetlosti i tame ili različitim zgušnjavanjem svetla.
pri prolazu sunčevog svetla kroz staklenu prizmu, objasne mešavinom svetlosti i tame ili različitim zgušnjavanjem svetla. Njutn se zapitao ne bi li bilo mogućno objasniti tu zagonetnu pojavu opitima i egzaktnim merenjem.
Da bi ispitao sastav sunčanog zraka, propustio je snop Sunčevog svetla, koji je kroz rupu u prozoru ušao u njegovu sobu, kroz dve zasebne prizme.
A kako postaje belina Sunčevog svetla? - Ona nije drugo do mešavina svih boja tog svetla. da to očigledno pokaže, Njutn je Sunčevu svetlost, rasutu njegovom
A kako postaje belina Sunčevog svetla? - Ona nije drugo do mešavina svih boja tog svetla. da to očigledno pokaže, Njutn je Sunčevu svetlost, rasutu njegovom prizmom u svoje elementarne boje, skupio opet pomoću
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
seo, dobro ugrejao stolicu i radio: da bi pred, čuvenu sa strogosti komisiju za polagane majorskog ispita, mogao izaći svetla obraza.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice. Kurjaci se približiše oboru, pa stadoše da razgledaju stoku, jer i oni ne uskaču u obor gde ima
Sunce padaše koso na lišće pred njim, a on, u onom hladovitom okviru, izgledaše joj kao vanzemaljska pojava, kao ona svetla junačka lica iz naših pesama, koja nam bude topla osećanja za sebe.
Đurica iđaše neveseo, zamišljen, ne slušajući šta se oko njega govori i radi. Samo mu jedna misao beše svetla i mila: da je ona, za kojom je tako dugo žudeo, sad njegova, potpuno njegova, i da se više neće od nje rastajati...
I srce hajdukovo življe i veselije kuca, i ono vidi pred sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u
obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u dobro obuzima i njega... Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo.
I uz to jednako, uza svaku misao, i uz samu nju, uz ono strašilo, treperi i vije se druga, ona svetla i slatka misao, koja ga neprestano drži u grozničavom nadanju... Sve se roji , vri... bez reda, bez sveze...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno! Onda ga car primi I stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu vide doba, ona svetla, vedra, Da ih već nestaje polako i tužno, Da prolaznost svoja otvara im nedra, I da stvarnost svuda podiže se ružno.
Vaša žarka ljubav i viteške grudi Donele su veru i vremena bolja, Velika i svetla, bez straha i studi, I ispunjen zavet sa Kosova polja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prostor biva posut tačkicama treptećeg svetla. Slika se polako kreće kroz vidno polje i za desetak sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično
vreme mnoge važne funkcije našeg organizma nisu bile poznate i filozofi su tapkali u mraku naročito u pogledu prirode svetla, građe i rada oka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Naročito su im se sviđala moja zagonetna pitanja o prirodi svetla koje sam postavljao Kosu, a koji na njih nije znao da otvori.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ikoni i fresci – da produžimo ovu paralelu – likovi i predmeti ne bacaju svoje senke, jer se ne priznaju spoljnji izvor svetla, nego unutarnji, koji se, kao što je poznato, dovodi u vezu sa duhovnom egzistencijom (majstorski naneseni slojevi boja
koji se, kao što je poznato, dovodi u vezu sa duhovnom egzistencijom (majstorski naneseni slojevi boja jedini su izvor svetla), tako i u Popinoj pesmi reči ne znaju za ekspresivne i „pitoreskne“ glasovne, ritmičke i slikovne efekte kojima bi
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako su kod duboko potresenog Tomče unutarnji grčevi i mišićni trzaj i spolja produženi i pojačani u igri svetla i senke.
Ceo je put prikazan s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču
Nešto svetla je bačeno i na čisto književnu genezu te rečenice. Očigledno, prvi podsticaji za pomeranja nalaze se tamo gde smo možda
a i njenu smrt navešćuje, postepeno preobraćaju u simboličko stepenovanje tame nasuprot takođe simboličkog stepenovanja svetla i beline.
Ima u ovoj pesničkoj simbolizaciji svetla i tame nešto od pradrevnog mitskog razlučivanja svetla kao načela života (rađanja) i tame kao načela smrti.
Ima u ovoj pesničkoj simbolizaciji svetla i tame nešto od pradrevnog mitskog razlučivanja svetla kao načela života (rađanja) i tame kao načela smrti.
nalazimo u vidnome polju središnjih likova romana: iste zavičajne i tuđinske reke, vode i nebesa; isti kontrasti između svetla i tame; isti odrazi, prevrnute slike u vodi i zlokobne senke; i iste, na kraju, slike pejzaža, sve u pokretu, lake i
kola (odatle i pominjanje vetra) i vizuelnog utiska koji oko daje kad se takođe pri kretanju posmatraju snopovi sunčevog svetla u daljini. Sinestezija je proizvod dinamizovanog opažanja, kada se subjekt opažanja i predmet opažanja prisnije prožimaju.
Ima, međutim, jedna zvezda koja iz daljine tome zalutalom, i obezglavljenom, narodu baca nešto malo himeričnog svetla. Naime, Miloš Crnjanski je - da i to najzad pomenemo, završavajući ovaj rad - u samoj građi, kod Piščevića, lako mogao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Neven« 1890. ZALUTAO ANĐEO (Po francuskom) Anđelak jedan mali, vedra i svetla čela, Razvio krila videć’ široki prostor svud; Prvi put eto raju okrenuo je leđa I leteo je, ni sam ne znajući kud.
Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa
“ Svi su najpre sebe spasli Pa su svetla lica. Jerbo svetu nema spasa Od — samoubica. VIII Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?
Al’ to ne zna svet daleki: Muke njine niko ne ču — Crnogorci ne jauču. — Jest, neruka pada tvrda Na ta gola, svetla brda; Mnoge idu muke žive Na te ljude, na te dive.
Usudi se starac reći svojoj Anušci: „Klanjam ti se, svetla kruno, naša carice: Sad si jednom i ti srećna, sad već imaš sve!“ Al’ carica prodera se: „Gle ugursuza!
I to je valjda zato Da budu svetla lica Kad svane vidovdanska Petstoletnica. Eno se Srbi mire! — Ja mislim Srbe prave, Jer ima nazovnika Što se u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nigde ni sala ni preteranih mišića; koža ugasito bakrena, svetla i svilena. Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan.
Vidi se da žive već samo po tome što su tako zdrava i svetla. Čim se uđe u savanu menja se i stanovništvo. Sela, koja su bila ugušena između šume i staze, ovde prže na suncu i
Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.
Moji crni prijatelji, Zana, To, Đanduba i drugi, drhteći od hladnoće i sna, izišli su da me isprate. Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom. Odjednom videh da me je uistinu žao rastati se.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oni mole, tako svojski, — Ja moradoh obećati. Topčiderska crkva mala, Al’ je puna svetla nada: Kako ne bi bila nada, Srbin vojno, srpska mlada. Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno!
„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opet se čuje onaj stari uzvik: „Drž’ desno!“ — jer je noć sasvim mračna. Nigde se unaokolo ne vidi svetla iskra. Ukoliko se približavamo ravnici, sve se razgovetnije čuje šum teških kamiona, koji dovlače municiju...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Crnom sa krvlju on izbljuva poganu zversku mu dušu; Trupina leža u prahu, i jedva u kršje je svučem, Svetla skinuvši joj vatrena noža i udesne puške.
Dušo moja, Cvet-devojče, Budi samo dobre volje, Svetla sofra na nas čeka: Za sofrom je car-Stefane Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi nam; Do njih sedi junak
Jakšić, Đura - JELISAVETA
sjajne odlike Preispuniše dušu prerano, — Što te u ime dužda, oca ti, Kao Venecije prvi poslanik, Pozdravit mogu, svetla gospođo!... JELISAVETA: I nije — i milo mi je.
LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!... Venecijancima sreću donosi!... JELISAVETA: Moja nesreća?...
I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman videla, Sin Arabije, besno
BOŠKO: Ha! ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?... Vila il’ kastel? Il’ tako nešto?...
KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!... JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!... ŠULOVIĆ: Moli ga i ti, svetla gospođo! JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo! VUKSAN (za sebe): Raduj se sada, seda starino!
Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio!
KAP. ĐURAŠKO: Neokrvavljena.... JELISAVETA: Kako? Zar nisi još?... KAP. ĐURAŠKO: Jesam. Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade..
Bojić, Milutin - PESME
A ti si tužna. Stid ti obraz preli. Razumem. Ova noć svetla i burna Traži u nama blesak palih dneva. Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
već teče isključivo iz osetljive svesti obolelog muzičara, suočenog sa smrću i zamišljenog nad vekovečnom borbom svetla i tame, bića i ništavila.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto, došao je ovde tvoj sluga Dorotej, kao da si ga sam poslao. I učinio je da se u mnoge vrati plamičak vere, mala svetla tačkica što šeta zenicom obznanjujući da se u duši ponovo razgorela vatra životodajna.
Dok mi tako kroz glavu prolaze ove detinjarije, svetla nebeska lagano utrnjuju, kržljavo rastinje što se upinje da opstane u pukotinama na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato
utrnjuju, kržljavo rastinje što se upinje da opstane u pukotinama na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato se slabašna svetla u kućama na padinama preko Vratimljskog polja jasnije vide.
„Da je naš brat Dorotej otišao njima sa namerom da im u te okorele podivljale duše ulije malo božanskog svetla, malo vere hrišćanske, pravoslavne, ja ga ne bih ovde optuživao, ne bih govorio da je kriv i ne bih tražio da bude
Neće vile morati više da brbaju oko Saborišta, prozračne za danjeg svetla, vidljive za noći punoga meseca, primetne za čoveka kojeg nisu odabrale za svoje zadovoljstvo jedino kroz otužni miris
Ilić, Vojislav J. - PESME
No, ti mu znaš već ime. 1888. VEČITA HARMONIJA Na čisto, lazurno nebo sa blagim, nečujnim hodom, Silazi Dijana svetla. Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa.
O zavičaju cvetni, mudrosti i večne slave, Gde svetla carica juga sa cvetnog diže se trona Na pepelištu svome. I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira i Rige i
Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade, I jasno zatrepta tamo.
1890. DANAJA Nekad je gromovnik, silno zaljubljen, išao tebi Sa zlatnom, obilnom kišom. No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla.
Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost, I s njome propala vera u borbi i u zlu, I žice pukoše jasno - i neka očajna sladost Dušu mi prožme
Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina. Stalan kô stena, mudar kao zmija, On čuva narod i brani slobodu, Čelo mu vedro, a pogled mu
Gle, večna tama pokriva njihove grudi, I svetla oka gasi se i trne zrak. Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva.
Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno. Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ona se sada nalazi u opoziciji, kako se to astronomski kaže, pa se najviše približila Zemlji. Zato je tako svetla i zgodna za posmatranje. Uprimo naš dogled u nju.
Između tih stubova povučena je dole, lepo izrezana, svetla drvena balustrada sa tamnom bordurom, a gore skaču od stuba do stuba izrezuckani drveni lukovi, iste boje kao i
Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija. Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra.
Ona se počela šarati kao plod koji sazreva. Neki delovi njeni su požuteli, pa vidimo kako se njihova svetla boja preliva, u srednjim partijama, u boju narandže.
Sunčevi zraci ulaze opet u naše odeljenje, ali je nebo ostalo tamno. Na njegovom crnome dnu, posutom zvezdicama, lebdi svetla ploča Sunčeva, praćena od dve sjajne zvezde. Ona desno je Venera, a ona levo Merkur.
Mi ne znamo da li je dan ili svetla noć. Kad bismo se nas dvoje, kakvim čudom, sastali, ovakvi kakvi smo, u ovome pejzažu, mi ne bismo prepoznali jedno
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oko njega, dike moje Čista traka od tri boje, Traka vere, milja, nada, Da će sloga svud da vlada! Šta je Srpstvo? Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni što se sija, Biserče sam jedno i ja!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Čestitam ti, Luka, i radujem se. Ti možeš svetla lika stati i pred mrtvoga oca, i pred mater, i pred tvoju „dobrotvorku”, kako si me u poslednjim pismima nazivao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša je zemlja preživljavala i teže časove, pa je milošću božjom i hrabrošću svojih sinova izlazila nanovo na vidik, svetla i čista obraza. — Sedi Kralj je zaćutao i oborio glavu. Zatim je lagano diže i, prikupljajući snagu, nastavi: Junaci!...
I posle toliko vremena, pade komanda: „U front!“ Svaki pronađe svoje mesto... Lica su obrijana i svetla, kao da su preobražena, komandiri ih nanovo pregrupisavaju, jer postoje šupljine, pošto su mnogi izginuli i pomrli.
Petrović, Rastko - PESME
Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi - Rastko, koliko je svetla ta linija od tebe sad do nje! Ti više nećeš piti vina, ni provoditi bludi: život tvoj mora da se uljudi, zbog nje.
mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove skrušenosti, svem, što je dlana svetla, Molim se, ne izgovarajući to čudno ime njino, Da ne sputam im podlo i malo svetle snage; Tolike su mi večeri, i jutra,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao kap rose blistao je i smešio se. Žena podskoči od radosti, ali se odmah zatim zabrinu: šta jedu takva malena, svetla bića? Kako se brane od hladnoće?
Šantić, Aleksa - PESME
Svi se čudom čude u selu i zbore: ''Sirota, poluđe!'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila.
a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Duša svetla u smradljivu mestu zatvorena je to bila. DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ... Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj
o tebi se radujem krasno, ti mi si svirajka i lepe gusle, bogodahnut organ, diple! Sunčana svetla luča, moje sjajno spasenje!
Da čudno krasnih ljudi svetla obraza i lepa im odela!« To on izreče i taki zamuknu te izdaše. Al ono angeli bijahu od Boga poslati mirno primiti mu
I sreća im boljma služi. Dvostruk im je dohodak, svakad su razgovorni, noć im je slobodna i svetla ka i dan, ni od koga ne strepe i oteti se od zla mogu. Ko li u samstvu miluje živiti, gorak je i čemeran njegov život.
Nit im je beseda iz božastavnoga pisma, nego iz svoga im vrtoglavoga džepa. A da ko li bi ne poželio videla svetla danka i u bolesti leka? Svaka je naša pravica ka isto jedna paučina. Kud ga oči vode neka ide...
Devojka Vidim te da si sasma lep i hubav momak s krasna stasa. Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve mi se čini da nešto ti mene ne varaš.