Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nepoznatih jednačina i osoba, i da crknem slušajući ove masere, disk-džokeje, pa da posle lepo pada kiša i da se ona Svetlana onesveti na sprovodu, dok se ja budem cerekala kao luda u obliku dima s roštilja. Ali to ničemu ne vodi!
A njihovi matorci im stalno nameštaju neke Engleskinje — kao: one budu malo ovde, pa onda one malo tamo. I tako neka Svetlana povede jednu Karolajn da joj pokaže kako smo mi Srbi lafovi i sve što uz to fura, i to gde će nego u Skadarliju!
celu Veliku Britaniju i Ujedinjeno Kraljevstvo i, uopšte,tako propadne stvar sa gostovanjem na Ostrvu, ali sila je ona, Svetlana — izvući će se već mala Svetlanica!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetlana Velmar-Janković DORĆOL „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetlana Velmar-Janković DORĆOL Sadržaj FRANCUSKA ULICA 4 ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA 7 ULICA GOSPODAR-JOVANOVA 12 SIMINA
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
257 BAKUĆ ULIJA 260 KO JE ON? 292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle rata 1 Gospodo, užasno
Ledina je to i bila i svi ćemo biti ledina, iako to mnogi danas zaboravljaju. Zemlja jesi i u zemlju ideš! SVETLANA Hteo bih ne samo da se setim, nego i da osetim. A ne znam da li mogu, jer sam otupeo, presušio, okoreo.
Baš kad sam ja o tome mislio, uveliko umiren, mala se Svetlana okrenula prema meni, pa me glasom u kome je bilo puno saučešća, upitala: — Je l’ te, Vama je baš toliko žao?
Bili smo stigli do stanice koja se nalazila na samoj polovini našega puta. Ja se brzo pribrah, a mala Svetlana, još sanjiva, gledala je zbunjeno čao u mene čas u starog kočijaša, koji se dobroćudno starao da nam pomogne izaći,
dotle nikad ni za šta nisam osetio, ja podigoh ruku koju sam oslobodio, pa drhtavim, a ipak čitkim, potezima napisah: Svetlana. Odmah za mnom, i na svojoj strani, napisa i ona na zaleđenom oknu ono moje ime kojim su me zvali iz milošte.
I ova dva rukopisa, kao ovoga časa preda mnom napisana, gledam i sad živo pred očima. Svetlana primeti: — Gle, pa Vi pišete lepše od mene! — Ne, nije tako — odgovorih ja — Vaš je rukopis otmeniji!
Ne pamtim tačno koliko je godina prošlo (ali nije mnogo, kad sam u nekoj prilici slučajno čuo da je mala Svetlana, čiju sam rukavicu davno bio izgubio i zaboravio, umrla. Ali kako sam ovu vest primio ne bih znao tačno da kažem.
Mala Svetlana bila je jedna od bezbroj Svetlana sa kojima sam ja putovao i rastajao se, i koje su živele i umirale kako im je volja.
Mala Svetlana bila je jedna od bezbroj Svetlana sa kojima sam ja putovao i rastajao se, i koje su živele i umirale kako im je volja.
E, a sad mislim ja: a šta bi Svetlana bila bolja da je živa? Isto ovo bila bi da je živa. Žena trgovca, čiji je vidik od kuće do dućana, i od dućana do
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tako su, na primer, Živojin Pavlović (1933), Slobodan Selenić (1933), a i Svetlana Velmar-Janković (1932), skloni modernijim postupcima u oblikovanju savremene tematike, dok je, nasuprot njima, Mladen