Dučić, Jovan - PESME
Jer od tvog otrova moj san beše jači: Tvoj sam pojas tkao od sunčanih mlaza, I ti si svetlila; jer svemu kud zrači Moje sunce dadne sijanje ekstaza. Svoju veru nađoh u svom snu o veri...
On se uhvati lagano za neki predmet. To je bio jedan mali zlatni prsten u mekim algama... Voda se svetlila u visini, valjda od mnogih zvezda.
je umro srećan jer je ceo život živeo u svetlosti zvezde koja je bila lepša i veća nego sve druge zvezde: zato što je svetlila a nije ni postojala.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Neka i’, sejo, ne mogu; Veštice su me izele; Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je va- | tra svetlila. Kad tamo a to mala kolebica, nepočišćena i u njoj vatra raštrkana i već se zgorela.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I najedanput, hiljade prozora i staklenih tornjeva palata zatreperiše u rumenilu večernjeg zraka i hiljade crvenih svetlila zaplamtiše u prostoru pred njim.
A nebo je sve više krvavilo crvenom svetlošću Gneva i rumena su svetlila plamsala. I Petronije Svilar, sam, uspravljen i strašan, na vladajućem, uzvišenom proplanku nad prestonicom, ispruži, u
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba bi mu svetlila. Gledala ga kako, obasjan svećom, visok, utegnut, čisto miriše na suvotu i čistinu, penje se. Njegove široke čohane