Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo
Kako se sve to ponavlja! Mali čistač se osmehnu. Zvezdan je i sâm, nekada, bio dečak. Svetlokos, svetlook išao je svetom i lečio bolesne. Naročito su mu se deca radovala.
— ču vreli šapat malog bolesnika, i osmehnu se: — Ne brini, poznaćeš ga! Malen je i svetlokos, svetlook sav prozračan. Pogledaj kroz prozor i videćeš ga kako skakuće od zvezde do zvezde, čitavo nebo obigra. A sad, spavaj!
Ali od toga doba sva deca, kada su teško bolesna, vide kako sa zvezde na zvezdu skakuće dečak svetlokos i svetlook sav prozračan, ali malen i živahan kao varnica.