Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve se to svetlosno čudo stiče i komeša nad granicom koja nikako nije slučajna jer je tu, možda baš na tom prelazu, nekada, kroz decenije,
Onda, ko zna otkuda, možda iz Miloševog daha, možda iz njenog pokreta odjednom je naišla ta radost kao razigrano svetlosno tkanje i sve drugo više nije postojalo.
Polako mu se približavala uverena da će se, ako ga samo dodirne, sve to svetlosno tkanje iz nje preneti i na njega. Prosto će se pretočiti. Nije moglo da bude drugačije.