Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ono konji - Štajerci - Eno pretrčavaju kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas
Dučić, Jovan - PESME
Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho.
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado, krupno sunce; i ne šušte nali — Galeb još svetluca. Mir. Svuda je podne.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na dnu vidika nebo je treperilo, od Sunca, kao da se smrznuta i zavejana zemlja svetluca. A nad tim svetlucanjem, izdaleka, plavelo se nebo toga dana, tako plavo, kao da se Rosija u Italiju pretvara.
Kao zid, koji se svetluca, on se kretao, majestetično, na pešake. Došavši bliže, husari su, na komandu, otkočili pištolje, pa su opalili na
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Za svega dvadesetak minuta oni prođu pored bleštavih izloga centra, pokraj kao noć mekog i crnog somota na kome svetluca zlato ugledaju kristalne kule složene od skupocenih pića, prolete zatim kroz tužno sivilo sporednih ulica, da bi se na
Lalić, Ivan V. - PISMO
U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more se rascveta, Pradavne šume zagrcnuto piju Vazduh i
(8-10. VI 1989) II DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI 1 PRSTEN Sve ono što se sakriva u ništa Svetluca sjajem netaknute rude; Što ne postoji, moglo je da bude Ili postoji izvan odredišta.
(12. VII 1989) STRAMBOTTІ 1 Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Seli se telo u čašku krina: cvati mi, cvati Roѕa canіna. U srcu zdrobljen svetluca kristal. Cijuče duša, kaplja s izvora. Zahuje živci uz drobni lišaj i peče zumbul, zumbul otrova.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mrazu sve spaja u slike jer ploda više nema u blizini vizantijskog ideala složile se slike u lažne vidike i fosfor svetluca u smeću ko svici severni vetar je pozvan da pretesteriše drvo znanja za njim orači vredni iz najboljih škola
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naiđosmo kroz mračne aleje i obresmo se na kalemegdanskoj terasi. A preko obale, nema pustoš. Samo negde u daljini svetluca jedna vatrica. Do juče moćna carevina, izgleda nam sada u mračnoj noći kao skrhana. Vratili smo se.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne predmete, poređane okolo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da sviraju i pevaju,
U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata. Gori ona tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa.
Pandurović, Sima - PESME
Sada smo mirni: prošla je oluja... Aliluja! Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže.
SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oseća da ga se Simka ne boji. U tami sobe mesec provrteo blistavu rupu, ona je u njoj, a ispod marame, kao inje, svetluca joj kosa. Noge ga nesigurno drže, ne misli zbog čega, namiče rezu na vrata, klonulo prilazi krevetu i seda do nje.
da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga. Brežuljak žutog kukuruza svetluca pod bagremom. Volela bi da je tama i da ga ne vidi. Lako zaboravlja Đorđa iza leđa, na krevetu.
Vlažna kaldrma svetluca, šarena od lišća i sunca. Desetak žutih plovčića došepa do njegovih nogu. Sitno pište, kljucaju travke po kaldrmi i jure
Andri je lepa ta glava, obvijena neredom mučenja i starosti, i snagom što svetluca u razbarušenoj kosi. Ovde mu se sedina izbistrila, oprala u nesanicama, očvrsla u upornosti da smrću zasluži slavu i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»A možda mi nije suđeno da se obogatim?« — pomisli u Severnom moru loveći kita, kad opazi da u mreži nešto svetluca. »Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto koraka, kako se svetluca na mesečini. Biće to - tako rasuđujem - neki potočić koji je na tom mestu svoje korito položio u uvalu staze.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zanese se i zaspa odmah... ... Šta je ovo ?... Gle, mrak... tamno, tu robno... u sobi svetluca plamičak žute voštanice, a oko njega tamno, nejasno... U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„načađavelom hartijom”, pa svetlost koja prodire nije samo žuta, nego je „mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a gori „tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa”.
Krakov, Stanislav - KRILA
njih na ”Čepu”, slikar—kapetan sa čupavom bradom, ispravljen i gord u rovu, u sumanutoj vatri, pućka lulu koja kao prkos svetluca u tami. Ispred već iskidanih žica oseća se topao dah gomila koje navaljuju, i bije smrad alkohola.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je. Prijatno. Uživam.
Zrak mesečine prolazio je kroz pukotinu na krovu i osvetljavao krajičak njenog lica. Video sam njeno desno oko kako svetluca. Začudo, nisam osećao ni strah ni kajanje, niti išta drugo do prijatne razgaljenosti. Bio sam srećan.
drugog samo da to ne dodiruje Crnoga Stevana, ali šta god pokušam da sastavim ponovo se, poput niti njegove mreže što svetluca u tami, zavije oko njegovih groznih nogu i najednom izraste on kao da se stvara iz magle i pene.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ocrtavaju se Apenini svetluca Ligursko more. Odande nam se divi Francuska. Naš pogled, vrativši se opet severu, zahvatio je nove predele.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vi pesnici znaćete kakva je to tajna... A noćas baš ne trenusmo ni ja ni Mika. Ne znam, nešto mi mutno u glavi, nešto svetluca u očima, kao da sam i ja mačak. — Ma nije ni meni mnogo lakše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prema zvezdanom nebu naziremo konture visokih planina i po svežem dahu osećamo njihovu blizinu. A negde pri vrhu svetluca vatra, čas slabije, pa jače. Iz naše pozadine čujemo glasove: „Čuvaj... drži desno“, te se sklonismo malo pokraj puta.