Jakšić, Đura - PROZA
bilijar, kupatilo; tamo natrag čitav park; za njegovom sovrom se pije šampanjer, malaga i tokaj; na njegovoj gospođi je svila i brilijant; njegovi su svakidašnji gosti velika madžarska, nemačka i srpska gospoda... Ali prosjaku još nije udelio...
je na celoj lubanji jedva dve-tri dlake preostalo, i to bele kao sneg, pa kad ih vetar zaleluja, a ti misliš to je ona svila što se u babinom letu po zraku talasa... Dobar čovek kakvog je retko naći, ljudi ga nisu videli da se naljuti...
Dučić, Jovan - PESME
U večeri duge, Prah srebrnih zvezda dok lagano pada, I s cveća se diže svila, kao kose, Moja nova ljubav rodiće se tada Kao novi listak i nova kap rose.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke? — Pun je! — kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku. — Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ode glas visoko do neba i daleko se razli, misliš preko cele ravne Bačke! Kao ona svila u polju što se izvija u jesen, tako se izvi i oteže sa vesela srca Radina setna pesma: »Dušo Julo, srce uvenulo!
Afrika
dosta pamuka, dosta palmi od čijeg se ploda može praviti lažan sedef, svila, konopci, puter, opojna pića, i drugo. Prelazimo preko rečice koja se zove Crna Volta; njen izvor je samo na dvadeset
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U telu sam osećao beskrajnu i nežnu zamorenost mišića. Isprana i glatka sopstvena koža izgledala mije dragocena kao svila. A ipak će ona jednoga dana biti zbrčkana i rožnata kao Gretin vrat!
Sunce me je kao vreli malj udaralo po potiljku a bazduh mi se cepao u grudima kao svila, resko i bolno. Bio je to mlak vazduh pun vlažnog mirisa peska, vrba i rečnog bilja, ali meni se činilo kao da udišem
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vide je u svakom mraku, ma gde bio. Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ta stvar apsolutno nema cene! — Odnesi joj ovo... — poklanja haljinu cariniku, kome svila poteče u slapu niz krupne šake. — Ona će ti reći čim se bavim!
Matavulj, Simo - USKOK
Kad i brastvo pristane, onda proscima dâ ručak i pucanjem se oglasi vjeridba i uglavi se „svila“. Obično na dvije-tri nedjelje pred svadbu dođu ka vjerenici trojica od roda vjerenikova i donesu joj platna za košulje,
Pošto daruju djevojku, piju sa cijelijem brastvom. To se zove „svila“. Tada se uglavi koliko će biti svatova i kakvijeh darova, i koga će dana biti svadba.
Radičević, Branko - PESME
Spolja svila, al' unutra šta je? Sve se blista i trepti i sjaje Samo zlato i drago kaminje, Gospoštine to pusto znamenje, Oh,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo! Ne znam na šta se žališ! Posle onog age od bukovine, kadija, svila i kadifa... HASANAGINICA: Pa i to sam tako govorila, baš tebi, onda, pre sedam godina!
Kostić, Laza - PESME
” stari kralju ćerku pita, — ponosita Valadila samo ćuti, samo sniva. Nagrnuše prosioci, slava, purpur, zlato, svila, — sve najveća gospoština od Indusa pa do Nila.
Al' što purpur crveniji, što sjajnija svila biva, sve je bleđe lepo dete sve tamnija Valadila. „Dosta, dosta, dragi babo!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PIJADA: Vise cini aufpuc, nego i materija. MILAN: To je šnajderova briga. PIJADA: Znate staglgrin svila, pa sama postava, tunglgrin aufpuc, vrlo ce lepo da stoji.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Misliš ti da sam ja slepica? Kakve si mi aljine načinio? Kakva je ono svila, kakav kroj? Oćeš da me načiniš poslednjom u varoši. TRIFIĆ: Ta, zaboga, ti si sama izabrala.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pošto je bio šantav, prodavao je svilu na Slaviji. Zvali su ga šantavi Antun. S vremenom, njegova svila dobi naziv šantung, što predstavlja skraćenicu dve prethodne reči. A slovo g koje nedostaje, upitaćete se vi?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Otpala je ploča s klina. Mrzne u snu detelina. Perunika krunu svila u predvorju ništavila. Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa.
Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas,
(Da ne desi se da mi krvna svila „Procvili strašnom pesmom bez motiva“?) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Evo jezera, pravoga raja, na njemu utva vatrenih krila, tu junak čeka troglava zmaja, nad njim se voćka čarobna svila. Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
69. Što se ono u planini sjaše? Jeli svila među svilarima? Ali zlato među zlatarima? Ali svita među terzijama? Ali Mare među đeverima?
Jeli svila među svilarima? Ali zlato među zlatarima? Ali svita među terzijama? Ali Mare među đeverima? — Nije svila među svilarima, Nit’ je zlato među zlatarima, Nit’ je svita među terzijama, Nego Mare među đeverima. 70.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila. Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne gledaš sa tornja za mnom.
PRIČA Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo.
Nikad me nisu svet, ni blud, slatko opijali, već ta zemlja koju se umaram da razgalim! Ni svila, ni strast, me nisu tako uvijali, kao zagrljaj bolan tih mrtvih, telom palim.
Moj otac, Toma, bio je oniska rasta, snažnih, širokih, grudi, brkat, sa kosom lepom, mekom kao svila. U detinjstvu, na selu, sačekivao je povratak stada i pio mleko ovaca iz kabla. Otuda, tvrdio je, njegova snaga.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska prela: To su ostaci Marijina
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ljubavno i slatko gledaju, kako ne gledaju nigda ni babove, ni mamine, ničije druge oči; i ona gusta, smeđa, meka kao svila, mirišljava kosa; i onaj vazda pognuti posleni stas, — jer se teta neprekidno nalazi u nekakvu poslu; i oni česti,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— veli ljutito Sreten. — A što je kupus, gospodin-učitelj, mani se! Ama žut kao ćilibar, pa tanak kako svila, a dobro kako ćetena alvica! Ću te zovem jedanput na jedan kef da ručaš s men’. Sreta samo huknu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
lije U naletima: predahne, pa brizne još oštrije; Hladnom se kišom mijem Ko jasen goli, na čijem Vrhu magla je svila vodeno gnezdo svoje.
Bori se tanka svila Sa zlom voljom aprila, Ocvali trn i višnjica, ko brat i sestra, stoje; Od susnežice Očvrsle im latice, Pa pljušti,
Ne vredi: ne daju haramije, Pobornice ropstva i monogamije!” U zabranu pokraj Kokinog Broda Jabuka se svila od roda Čekajući đake-marodere Il bilo koga da je obere. „Eh, kad bih mogao ma i obnoć Da joj pritrčim ja u pomoć.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dole do kujne, u onoj velikoj sobi, Sofka je već spremna i obučena čekala. Na njoj je bila sama svila. Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola prsa, pretrpana nizama i dukatima, nisu mogla od dugačkog i gustog nevestinskog
Pandurović, Sima - PESME
ponosnih i čednih, Samilost i setu osmejaka jednih U kojim je vrednost života nam bila, Sumorna i teška kao crna svila.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 (Kad je devojka u bašti, otrgne struk trave, govoreći): Kud god hodam, vratić trgam; za mnom se svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas
U tvojoj se kući svaka sreća svila. U domu ti se rađala muška dječica, u brdu ti rasla vinova lozica, a u polju klasala šenica bjelica.
skače skerlet — skupocena materija (čoha, svila ili kadiva) obično crvene boje skornje — čizme skrata — bolest nemanja apetita, bez bolova skratilo — v.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A lisica reče: „Ja ću mojim repom podrljati.“ Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti. Svila reče: „Ja ću žeti.“ Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.“ Lisica reče: „Ja ću klasje kupiti.“ Požeše i snoplje povezaše.
114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci. 117. Spolja telo, a unutra košulja. 118.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče svila Da me u kasno leto vrati? ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ona, odjednom umorna, svila bi ruke pod glavu i mrak sobe ispunila dubokim uzdasima. U zoru, kad bi se Đorđe preokrenuo na poslednji san, ona bi se
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zlatoprsta ih je nežno i s beskrajnom pažnjom prenosila na svilu. Ali, uz zlatni prah svila je sada bila posuta biserima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vašar je bio - a na vašaru Sablje, pištolji, arapski at; Tuniske kape, srebro i zlato, Mletačka svila, ženevski sat. - „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?
Podne je vrh Nila. Jato lasta negde prevrće i veze; I vazduhom toplim razleće se svila. Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo.
Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte k'o svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo. K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj!
Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi. Kosice joj ruse Po ledenim grud'ma, kao svila gusta, K'o mekano zlato, počivahu ti'o. A zaleđen, mrtav, k'o da s lednih usta Jedan gorak osmjeh još treptaše mio...
U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane... Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj
i dalje ni koraka. Vetar se titr'o haljinicom njenom, I zlatnom kosom mekanom k'o svila; Sunce se baš tad spustilo za brda, I sva se šuma ućutala bila. „Dosta! Ne treba!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i ja sam češće osećao kako me, izvučena ispod krzna, pod kojim je dva plava oka drêm sve više osvajao, miluje njena kao svila meka kosa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
BOL I STID Draga i ja na zabavu neku, Sa oblaka, gde nam ljubav bila, Krenuli se: padala joj svila, Hod i osmeh u muziku meku.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
njih nalazila se ista vrsta robe: čiode, igle, kanapi, pera i olovke, jevtin nakit, šarene maramice raznih boja, plašo, svila i svakovrsna druga roba koju seljaci kupuju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
večno tone... I ritmično struji, k’o šum mekih krila; Preko moje duše, sanjive i bone, Snova nekog Boga rasiplje se svila („U majske večeri“) Poezija Rada Drainca, za razliku od Radojka Jovanovića, počinje tek od trenutka kad je odustao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Umákô bih šećer u med Da ti bude slatka hrana; Purpur, svila i kadiva Za tebe bi bila tkana. Oko tvoga zlatnog trona Podigô bih đulisade.
Petrović, Rastko - AFRIKA
dosta pamuka, dosta palmi od čijeg se ploda može praviti lažan sedef, svila, konopci, puter, opojna pića, i drugo. Prelazimo preko rečice koja se zove Crna Volta; njen izvor je samo na dvadeset
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti, umornoj, mirom prijatnim Uspava dušu ozlojeđenu. (Odlaze.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
a svakome je lebdila na licu kao neka sustala misao koja je, posle uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi sneg, obraz — prilika; mnogocena svila vlas, slatkoglasni tvoj je glas što je muzika.
Mnogi njojzi šešir skida, al to ona i ne gleda. Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati.
Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku. Šešir se beli, Marama žuti, A dugmeta na prusluku Nema ni jednog.
Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje. Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini čeznu
Pojas mu je bela svila Suvim zlatom izvezena A biserom iskićena, Stakle mu se tanke mestve Da s’ u njima ogledati Kao sunce u potoku.
Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo.
Bojić, Milutin - PESME
hude smetove što sneže I uzdrhtala i žedna i žudna U krvavom se zagrljaju slila, Zderavši čežnju, što se vrh njih svila. Kô tanki veo i kô magla studna, Pijući plamen, da stope i sprže Rastanka zvono, što zvoni sve brže.
Jakšić, Đura - PESME
Vašar je bio — a na vašaru Sablje, pištolji, arapski at; Tuniske kape, srebro i zlato, Mletačka svila, ženevski sat. „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ Deteta sklonost kušaše svog.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete, prisniva se svila. Duši to, svetli za let, tajno izrastaju krila. 7 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona.
3 Mi horno, ruku pod ruku; na srcu toplo, škripi pod nogama sneg — zemljom nam zastrta svila. 4 Pa proleće nad nama plavetna raširi krila; sa tajne spade skrama, snom buknu u biljku klica, i zaromori gora,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Takav značaj ima, možda, i bosanski običaj da se na Jovandan veže svima u kući crvena svila i zlatni konci oko desne ruke i leve noge, pa se to nosi do Petrovdana, i onda skine i metne na r.
, 321) kalinka i srebrn prsten, vezan crvenim vunenim koncem (SEZ, 40, 332); crvena svila, konac sa devojačke ili starosvatske pogačice, novac, olovo (SEZ, 32, 9); čist peškir (SEZ, 14, 262).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ne bih li našao onu grbavu zloguku ticu koja se skrila negde u džbunje, tu oblapornu tičurinu gladnih očiju, koja je svila svoje gnezdo u kakvom jarku; izdužila šiju prema steni nad Mrtvaja virom, zažagrila očima i čeka kad će patinuti onaj
Ilić, Vojislav J. - PESME
vrba, gde vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule svila Na svoja umorna krila.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se prodaju i šalju u ceo svet: svila, tkanine, staklo, slonova kost, biser, mirisi i papiros. U toj se ulici nalazi i cilj našega putovanja, slavni
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
odmenjuju dinastije; iz Beograda beži knez — a u gradiću, na usamljenom grobu lepe Grkinje s Korintskoga zemljouza grlica svila snezdo, i čuva u njemu dva sitna jajeta.
Petrović, Rastko - PESME
bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što pođu sa njih u visinu Kroz jarku svetlost zračnih svila. I ljubav naša čak ih skrije Od nas. Ni topot više nije Dokaz da behu noćne ure, Minuše mračno kob-delije.
kao što ptice su njina krila; Ruke u rđavog su slične pustošnom tlu, i gorama, A smernih starica s čijeg vretena ističe svila dadu da im se pročita mudrost ispisana međ borama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć. Zelena i plava svila blještala je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog Doglavnika kojem je više pristajala
je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog Doglavnika kojem je više pristajala crvena svila. Zelena kapa i žute papučice izdvajale su ga od ostalih, ko kaže da nije bio otmen?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu. Eno, hat mu leži. Sluge ga jašu, da ne oslepi od siline. A što on da ga ne jaše?
Šantić, Aleksa - PESME
Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte kô svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo, Kô da bi htjela zbrisati sjen tuge...
No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.
Svi se čudom čude u selu i zbore: ''Sirota, poluđe!'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila.
Tiho... Sve ćuti... Samo bršljan sveli, Negdje, uz letve, šuštô je kô svila... I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da
Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije. To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti duga.
No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka. Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole?
Iz kosa kô svila, Iz njedara njenih, sa lica i čela Padale su ruže, i svaka je bila Kao krv crvena. I dok se svrh sela Plava, tanka
Planu more, posta kô crvena svila. Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
šće kazat Pivljaninu Baju, već prevari svoga pobratima da na begu ništa više nema osim jedna tanana košulja, po košulji svila i kadiva. Tad Ljubović posla svoga slugu da opipa Pivljanina Baja.
Ode sluga te opipa Baja, i vrati se te on begu kaza da na Baju pancijera nema, nego samo tanana košulja, i po njojzi svila i kadiva.
Na njima je ruho jednoliko: čista svila do zemlje spušćena, a kadifa u kraćem skrojena, sve oružje u zlato oblito, u rukama puške jednolike — jednog arča, od
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
devojka Mara Kći Sime obućara Imala bluzu roze I dve čarobne poze Za slikanje Jedna je poza bila Nežna ko čista svila Sa ručicom na vezu Najlepša poza u srezu Za slikanje Druga Marina poza Zvala se „Slatka nervoza” Mara na prozoru
znanjem Domovina se branim životom I lepim vaspitanjem USLED PROLEĆA Usled proleća u Parizu Sada se nosi japanska svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled proleća u Sahari Sada se nosi biser od peska A na zelenoj
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— progunđa u sebi dječak topeći se od milja. — I kako samo ima meku kosicu, kao svila. U sjećanju mu trenutno minu Lunja, ali samo kao laka sjenka, a zlatasta Maričina kosa bila je tu, živa i opipljiva.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Imala oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fidan, a sva je bila ono pravo „zlato materino“.