Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kao da vide sebe, još jednom, u svojim plavim, žutim, zelenim, drečećim svilama koje je volela, sa svojim snažnim, krasnim nogama i pravim ramenima i oči joj poplaviše od žalosti, za sobom.
Aranđel Isakovič razgrnu svoje odelo i isprsi se, pod svojim žutim i šarenim svilama, i nape se, opasan skupocenim nakitom.
Gospoža Dafina ležala je čista i mirna, velikih, razrogačenih očiju, ispruženih ruku, pokrivena svojim svilama, kao da je bila sablast u belom, okrečenom zidu. Groznim i strogim pogledom gledala je u vrata.