Jakšić, Đura - PROZA
oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo opanke, a bele suknene obojke lepo je pritegao crnim kajišima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
dijamantske igle, Mojsilo je Savci poklonio za Cveti nekaki zlatan broš i zlatne minđuše; za Vaskrs haljinu od teške svile, osim drugih sitnijih poklona. I sve je to advokat nabavljao onako isto kao i onu dijamantsku iglu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A mlade cure nadmetaše se koja će više svile podgajiti, lepše opresti i otkati, i smišljenije čarape oplesti... 2. SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva
Dučić, Jovan - PESME
Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.
NOĆ Već sja Kumovska Slama... Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile. S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oči što su tude dugo svetlost pile, Kao vir dve ovce sa runom od svile, Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom moru: Sve misleć na jednu cipelu od svile.
Gospar Bartoleo, Pobedilac srca i na dvobojima — Jednog dana spazi da je postô beo. Dokle još u svome prsluku od svile Po koje pisamce opazi da ima, I malu maramu, ko zna koje vile, Punu poljubaca i punu parfima.
Kad su se s proleća vraćale laste u svome kaluđeričkom odelu od svile crnobele, pevale su joj neki tamni napev s mora.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Izvučem jednu fijoku i na dnu njenom nađem jedno parče bele svile. Na njemu zlatom izvezena tri početna slova mojega imena.
M je bilo sasvim gotovo, G do polovine, a drugo M tek plajvazom obeleženo. To parče svile bilo je zgužvano, i ono plajvazom M rastrljano. Ja izvadih to parče svile i metnem ga u špag.
To parče svile bilo je zgužvano, i ono plajvazom M rastrljano. Ja izvadih to parče svile i metnem ga u špag. To celo posle podne mislio sam na njega.
— poručnik lakerda — vrsta usoljene ribe legršter — kamena pisaljka, križulja libade — gornji deo ženske odeće od svile ili somota, širokih rukava, izvezen srmom (deo stare gradske nošnje) limunacija (iluminacija) — vatromet, raskošno
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kad videše da se eto sam setio da ih iznenadi, i gđa-Sidu i Julu, pa se čak i Šace setio, kupio mu lepu pošu od crvene svile, koju boju, kao što je poznato, svi berberi vole osobito. Čim je to videla gđa Sida slutila je da je dobro.
Afrika
Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu.
nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne želi da ukvasi skačući u more.
Žene, obvijene u divne šarene svile, spremaju kokoši za futu. One prelaze preko dvorišta, ljutkaju se što ih diramo dok prelaze i zovu jednog starca koji
Njegova odeća, rukavi od košulje zavrnuti iznad laktova, široke čakšire od nekuvane svile, predstavlja onu sportsku nehatnost koja je u stvari kicoštvo. Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pod prozorom su cvrkutale laste, ali bilo ih je i nad prozorom, gde su bile svile gnezdo. „Laste!“ uzviknu mladi oficir. „Zato meni ono na klobuku!
Stajao je, na snažnim nogama, u kilotima, od bele svile, u plitkoj obući, sa srebrnim kopčama. Nije bio raspoložen nimalo zverski.
Na nogama je imala bečku cipelicu. Na glavi, ogroman, slamni, šešir, na koji su joj zašili poljsko cveće od svile, i crvenu bulku. Odevali su je, kao što se odevala njegova poleguša, Bečlika, u teatru.
Isakovič je umoljen da sedne, i da čeka. Podmetnuta mu je bila jedna stolica, kakvu dotle nije bio video, sva od svile, na kojoj su bile izvezene ruže. Imao je na njih da sedne. Vide samo da noge, u te stolice, sve četiri, stoje, krive.
Mumlao je i mrmljao je samom sebi. Sutradan, pomoću postmajstera Hurke, Pavle je nabavio nekoliko rifa svile, koju je, sa nešto talira, ostavio za sobaricu Hurkinu, koja mu je prala presvlaku, odnosila je na pranje i donosila.
A postelja je, u tom paviljonu, bila velika, široka, u zavesama od svile i stakleta. Te zavese se Pavlu učiniše kao čudo – nisu bile zavese, kao drugde u svetu, nego od stakleta, dugačkog kao
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I stihovi su izrezani. Naposletku Šamika je izgoreo na sveći parčeta od svile venčane haljine, pa je pepeo pokupio i metnô u onu srebrnu kutiju gde je pepeo od „buketa”, i sve je izmešao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U beloj haljini, sašivenoj sve od samih komadića svile, tako da se činjaše kao cveće bagremova, sa mekim, okruglim talasom trbuha, klonule glave, nasmešena u polumraku,
Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene
i vrtove, divne česme i vanredne lepotice, zanosne, mirisne, među zidovima i stvarima od ružičastog drveta, tuja, svile i kamenja, tako da je za večernje nebo, za najlepše nakite, za božanski zaokrugljene grudi, za tišinu, zaborav, dovoljno
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
umrlog srodnika, onda ona mora imati oko prsta omotane „crpljene pređe“ (crveni konac je dobro zaštitno sredstvo) „ili svile“, kako bi neutralisala ovo štetno dejstvo.⁷⁰ Njoj je takođe zabranjeno i da ide na pogreb, da ne bi rodila mrtvo dete.
⁶⁹ Pupak ostave dugačak oko „četiri prsta“ i vezuju. ga končićem od „crvene svile“ koja ima zaštitnu moć. Muškom detetu ostave malo duži pupak, iz magijskih razloga, tj.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
cveća uputile nekome u posetu, videh još i stare žene Sarajeva sa crnim čipkastim šeširima i novčanicama od izlizane svile: iz tih malih tajnih skrovišta one pažljivo vade novac i kupuju zelen i riblje glave — starice iz vlažnih trospratnica
— Osamnaesta joj... Žan Žik otvara mali kofer i vadi svoj poslednji model nestvarno lake haljine od čiste ljubičaste svile, koju je poneo ni sam ne znajući za koga. Ta stvar apsolutno nema cene! — Odnesi joj ovo...
Matavulj, Simo - USKOK
Obično na dvije-tri nedjelje pred svadbu dođu ka vjerenici trojica od roda vjerenikova i donesu joj platna za košulje, svile za vez, dvije boce rakije i jedan dukat. Pošto daruju djevojku, piju sa cijelijem brastvom. To se zove „svila“.
Zahvali mu na ljubaznosti, pa naruči za deset dukata svile, skerleta, platna, đakonije i pića. Pismo i novac dade pristavu, pa otide na veselje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
jasno, pa, ako hoćete, i potresno: A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao!
Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od bele svile i nikada se, ah, nikada se više nisu probudile- belih mačaka šest.
Radičević, Branko - PESME
Golemo je pusto mesto, Kuće lepe i visoke, A dućani svud učesto, Da napariš željne oke, Isturili srebra, zlata, Svile, svite sve na vrata. 2.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Vidiš, to je to. Znači — ni ovde, ni u dženetu. Nigde... MAJKA PINTOROVIĆA: Sreća što je bilo svile. Inače ne bi stigli da nabavimo. Treba u kući uvek imati rezervu. HASANAGINICA: Osećam samo gađenje i strah.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U jelečetu od plave svile, šalvarama od đizije, bosa u nanulama, s blagim i milim osmehom, dođe i sede baš do moje matere. I otpoče se mantafa.
Kostić, Laza - PESME
— oh al' evo što je vida, što je skida!” U toj reči, ispod grudi vadi svile komad žuti, na svili je sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno
vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno lišce, a pod lišcem sitno piše po komadu žute svile: „doveče si u Delile!” II U svetu Gazu, u Dagonov hram, filišćanske je vođe skupila Samsonova nesavladana ćud.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Ne bi trebalo zaobići ni Zakon o postanku svile zvane organdin, u kome Sulence sa Ade tvrdi da je na nekom svom putovanju jedan Francuz pronašao u Indiji Mahatmu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Greje mi ruku plamen s kupine, a telo gali misirska toplost, dok nagih žena plamena golost, sa svile Nila, krišom uvire u rečenično žubor-gorivo tinto rumena! - Neizgorivo greje mi ruku plamen s kupine.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom
“ Jednoga jutra praminja sneg, obeli polja, sakrio breg, svile se vrbe do rečnog ruba, na svakom žbunu pamučna ćuba. Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Evo me, javore, Al’ ti ne ću doći, Dok mi ne sakrojiš Od maka košulju, Od svile rukave!“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode.
“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile tavlije, i ćulvezije.“ 62. Izvedi, brate, sestru na ugled. — Izveo bi je, al’ mi je žao.
“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile tavlije, i ćulvezije.“ 62. Izvedi, brate, sestru na ugled. — Izveo bi je, al’ mi je žao.
na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri svile đuvezlije. 119. Bolan Jovo po gori hodio, Na vitu se jelu naslonio: “Vita jelo, mene boli glava.
Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
“ 233. Dvije seje brata ne imale, Pa ga viju od bijele svile, Od bijele i još od crvene; Struk mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice morske pijavice,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp.
Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram. A suncu i manastirima ugušite poj. Kadife i svile nek nestane draž. Jauk i groblje je narod moj. A sjajna prošlost je laž.
MIZERA Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli?
Zelene, plave, rumene svile u vodi trepere sve do neba i teških surih brda iza nas. Početak je lova vrlo lep, dva broda kao da igraju, drže se
Teretilo me je jedino to da sam u džepu nosio maramu, od svile, u nacionalnim srpskim bojama, sa slikom Skoplja. Te džepne marame bile su, tada, u Novom Sadu velika moda.
Ja pijem u slavu njihovog kola večernjeg, nedeljom. Svetiljke su bile prašnjave i male. U malim prozorima ne beše svile nebesne, plave, ona je bila poderana. Čašu ovu u slavu rite! Po krevetima, u mraku, ležale su senke.
Rakić, Milan - PESME
III MENUET LUGUBRE Perike bele, šinjoni, lepeza, I cipele od atlasa i svile, I krinoline razne pune veza, Krasne i sjajne nekada su bile.
U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka se tek onda poče oblačiti. Osećala je draž od one lake, čiste košulje, gotovo žute od | mnoge svile; od onih dugačkih, i kao sve nove, više nego obično, teških šalvara, nabranih u bore.
Sve pozdravio, nama poslao nešto novaca, da nam se nađu za ovaj dan, a Sofki neke svile i basme. Ne može još da dođe. Zakasao u neku trgovinu. U tom Sofka dođe sa poslužavnikom, te mater prekide.
izlazili i nizali se po krajevima mintana, spram sveće sjali su se od uglačenosti, ali ipak sam mintan bio je od svile, skupocen. A on sam mnogo se promenio.
u novom sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da
Srećom bili su preko njihnih ruku prebačeni darovi, basme i svile, te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u
Od silne sreće što je njoj ovo u deo palo a | ne mogući da se nagleda Sofke, njene lepote, odela, onolikog zlata, svile, ona je sa strahom, jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide kako
tvrde čvornovate ruke; kako je njihni brkovi, brade, kose dodiruju po licu, i kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne.
Pandurović, Sima - PESME
zavidele vile Kad mu pesmu čuju sred mračne planine S proleća cvetna i u leta žarka, Da se hori zvonka, srebrna, od svile.
A sudbina će svoj otkati veo Na prošlost, nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo, K’o draga tela studen pokrov beo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
a na grudima prsluk od crne kadife izvezen po okrajcima; oko vrata mrežasta ogrlica; na glavi mu plosna kapica od crne svile. Za nekoliko nije se mogao odvojiti od ogledala, pa se trže te istrča i uz treći niz skala, u neku prostranu dvoranu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo. Ima pameti kao samar svile. Ima para kao žaba dlaka. Ispravno kao jarčev rog. Lep je kao lep na plotu. Ljube se kao luk i oči. Ljut kao ovca.
Majka te je u želju rodila, U veliku zevku odgojila, Po triput te na dan povijala: Iz bešike u bijelu svilu, A iz svile u žeženo zlato. Nini, sine, dočeko ti babo, Da te vetar sedom bradom niha.
Momak: Ako ti je, draga, odnila stare, nove ti je basamake ostavila u tvojim džepovima, spletene od svile i ibrišima, kada god hoćeš, ti mi sići moreš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše
Onda ona otide jednoj babi i potuži joj se, a baba joj reče da ište da joj otac načini od svile haljine da mogu stati u orahovu ljusku, pa će onda poći za njega. Ona to kaže ocu, ali šta car ne | bi mogao učiniti?
u sobu kada vode i dve bele patke, a ona zaključa vrata, i pusti patke u kadu, pa obuče one haljine od mišje kože, a od svile, od srebra i od zlata u orahovim ljuskama metne u nedra pa kroz pendžer pobegne.
Onda ona u svojoj sobici svuče haljine od mišje kože, pa obuče one od svile, pa otide među gospodu. Svi se začude njezinoj lepoti a osobito zvezdi na čelu.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA E, ako... Dobro samo kad to nije. (Odobrovoljen): Sada idi tamo (pokazuje sobu) i tamo iz bisaga izvadi neke svile i basme što sam za nju doneo. Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kada su je uveli u sobu na vrhu kule, videla je da na njene prste čekaju brda konca i svile I shvatila da odatle neće uskoro izaći. Sve brže i pažljivivije je vezla, samo da bi joj dozvolili da vidi pomajku.
Na šuštavim vladarkinim haljinama ostajao je zlatni trag njenih prstiju, ali čim bi završila vez na jednom naramku svile, u sobu je ubacivan drugi. Na velikim svečanostima vladarka Zemlje Srebrnih breza bila je najraskošnije odevena.
Uzalud je devojka tražila da još jednom vidi staricu. U Istočnom carstvu čekala ju je nova kula, a u njoj hrpe svile koju je trebalo vesti. Zlatoprsta je vezla i tugovala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - Deteta sklonost kušaše svog; „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il' voliš ata misirskog? „Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.
U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade; Starinski vitez pun
u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom Moru, Sve misleć' na jednu cipelu od svile. J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska.
M. Rakić CXVIII BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom k'o od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile, I svjetlija si od njenog đerdana! Nikada se tebe nagledao ne bi'!
„Je li u ruži, te tako miriše? Il' je u tankom maglinom pramu, Što na njoj počiva? il' je u zraku, K'o svile nit što pliva kroz tamu? Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I ovde, pri svome radu, besprekorno je i gospodski odeven, visoke čarape su mu od svile, na cipelama mu se sijaju srebrne kopče, a iz isečka prsluka i rukava izvire najskupocenije rublje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona vesela uzme prve haljene s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najviše
a kad siromašak stigne pred Jerinin čardak i vidi je kako stoji na čardaku sva u suvu zlatu, a ogrnula se ćurkom od svile i zlatom izvezenim, a oko nje dvorkinje, — on se prepadne, pa još kad se obazre i vidi da ni jednog od družine nema,
Petković, Vladislav Dis - PESME
NjENO IME Kad sklopim oči — i to jednom biće — Nestaće svesti gde su moje bile Ideje, misli; i pokrov od svile, Poklopac, zemlja telo moje skriće.
K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati na spomen i san, Na odigrane borbe i časove bile. Zaborav će sad padati na reči i dan, Na bol
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Naime, to što junakinja oseća „kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile, čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne”; što su im ruke „tvrde čvornovate”; što su „kosmatih prsiju" i uopšte jako
Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
mu nazuli nove crvene jemenije, a na glavu natukli fes sa bednom čalmicom i još smešnijom kićankom od zelene nepredene svile. Bože, smešan i bedan se učinio seljacima njihov Miloje onako prerušen.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Onda neću u ovakvom janklu ići, nego gerok od najlepše čoje i dva para pantalona. A tebi ću načiniti vikler od same svile. EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok. da ne kažu ljudi: eno, vidiš, dobila na lutriji, pak digla nos.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu.
nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne želi da ukvasi skačući u more.
Žene, obvijene u divne šarene svile, spremaju kokoši za futu. One prelaze preko dvorišta, ljutkaju se što ih diramo dok prelaze i zovu jednog starca koji
Njegova odeća, rukavi od košulje zavrnuti iznad laktova, široke čakšire od nekuvane svile, predstavlja onu sportsku nehatnost koja je u stvari kicoštvo. Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem... STANA: Ti ćutiš, Spaso!...
I opet stvaraš dela takva Sa kojima se gospod slavio!... Ono mi nije sin!... Ni nalik on!... Kô crne svile laki pramovi Povijala se kosa njegova, A usnice mu jedva gȁriše Svione malje boje kosine...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Do sto rifi blonde (ne pitam šta košta!) I toliko svile, znam, biće mi dosta; Cipela, šešira, cveća svake fele, I za toaletu neke bagatele, Vode od kolonje, samo da je
Vlas se talasa jednoj k’o zlatne povesmo svile, U druge gori oko, sunca elektarska zrak! Rek’o b’ da glediš dva tek razvita pupoljka, Ružice bele jedan, rumene
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Jelisaveta u noćnome odelu ulazi.) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže?
Bojić, Milutin - PESME
zrna srebra, dokle čile Sunčani zraci još topli i rujni, Ta dva se zvuka rasuše po hramu Zamrvši kao šum najtanje svile I ikonostas zavi se u tamu. Dve skamenjene suze to su bile.
opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce od lima Kad njene ruke o vrat mi se svile. Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene. I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima.
Jakšić, Đura - PESME
“ Deteta sklonost kušaše svog. „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog? Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pst. Gricka Belu iz utrobe. To ti je, ćero, kad ’oćeš da si dudov list, Dođite na loru s jeseni, biće svile. Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uvek da imaju ako ne najbolja odela a ono uvek čista, nezakrpljena. Da se, kao i nekad, basma, svile, vezovi, šamije kad prispeju u koju trgovinu, prvo kod njih šalju na ugled i probu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka. To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Doterao sam svoju toaletu, sišao u salon i onde zatekao jednu lepu plavušu u elegantnoj haljini od japanske svile. Pretstavila mi se kao dopisnica Frankfurtskih Novina.
Na nekoliko koračaja od nas sedi, zavaljen u naslonjaču, stariji neki gospodin. Njegovo odelo i čarape od teške su svile. Oko vrata nosi čipkast, uglačan ovratnik, na cipelama srebrne kopče sa dragim kamenjem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Istoričar, neobično fina tiha priroda, govori kao da mu je glas od svile: — Ja molim, gospodo, da se uz reč „simpatičan”, doda reč „darovit”.
Apotekarica je virila kroz prozor: — Elegantna! Nalik na moj kostim od rezeda svile. Baš ću i ja tako dati malo podići pojas. Došla tanja, a bogami joj struk može da ima 70, a 65 sigurno.
Petrović, Rastko - PESME
Ni do kakvih posada meni ne beše stalo, Nosač flamandskog žita ili debele svile. Kad s ovom alaskom bukom beše već prestalo, Da siđem gde sam želeo Reke me pustile.
Šantić, Aleksa - PESME
1905. BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'!
Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj groblja, uz jablane stare. 1912. TEŽAK Zamahujem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
divno odijelo, i oblači dijete Grujicu: na pleći mu udara košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i
opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji tri tanke đečerme, pak dolamu sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na
Ako l' voliš carstvu nebeskome, a ti sakroj na Kosovu crkvu, ne vodi joj temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa pričesti i naredi vojsku: sva će tvoja izginuti vojska, ti ćeš, kneže, s njome poginuti!
nebeskome a negoli carstvu zemaljskome, pa sakroji na Kosovu crkvu, — ne vodi joj temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa doziva srpskog patrijara i dvanaest veliki vladika, te pričesti i naredi vojsku.
Susrete i Kosovka devojka. U ruku joj dva kondira zlatna, oba zlatna, al' obadva prazna; pod pazuom klobuk svile bele; za klobukom bela kita perja: u dnu perje srebrom zaliveno, a po sredi zlatom prepleteno, i po vr'u biserom
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele?
Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile bele, da ga poznam koga je vojvode; a tako mi sretna puta moga, nevere ti učiniti neću!
i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“.
te l̓jepo ja molim, kak̓ ono punicu moju, da mi ruke ti metneš u svilene špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u mahrami, gospoće, stotinu zlatn̓jeh dukata, ku je vezla mahramu jedinica ćerca tvoja; dukate mi ponesi ti
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen dragi.
potkovane, a čakšire od plave kadive; po dolami kolasta azdija, sva od srebra i od čista zlata; na vojvodi kalpak svile bele, za kallakom od srebra čelenka, o njoj zlatni trista trepetljika, svaka valja dva dukata zlatna: u čelenki dva
divno odijelo, i oblači dijete Grujicu: na pleći mu udara košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr̓ocem od tri litre zlata, i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kakav raskoš i kakvo šarenilo! Ćilimi pirotski i ćiprovački, angorski tepisi i sanduci sedefski stambolski puni svile i kadife; po duvarima oružje skupoceno, poklon od paša i bimbaša. Uza zid sa sve četiri strane niski minderluci.
Ili obuče majkin venčani fustan od teške persijske svile, — koji već više ni sama Tašana ne nosi, jer je izišao iz mode — potrpa na sebe sve njene adiđare, pa se ogleda na
Na plećima bundica od ružičastog atlasa, i ispod bunde libade; libade pokriva jelek, košulju od žute burundžuk-svile, a košulja bele grudi. Dole svilena suknja i šalvare od juma basme.
lice, ni njene duge kose, koje beše prebacila i ukrstila preko grudi, pokrivenih tankom providnom košuljom od burundžuk-svile. On beše razvio onu svilenu maramu i gledaše u nju.
anasana — do vraga aram — prokletstvo argatka — radnica arč — trošak asker — vojnik asli — sasvim atlas — vrsta svile ausgang — izlaz adžamija — mlad, neiskusan aškoljs’n — bravo!