Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
kamene soli kubura — briga; vrsta pištolja kuburiti — oskudevati kulača — vrsta kolibe od drveta kumaš — vrsta svilene svetle tkanine (atlas) kurdisati — udesiti kurtalisati se — osloboditi se, otresti se Laz — staza, njivica u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
(Bilo ih je svakojakih, ali je gospodin popa najradije primao one svilene). I još tu na groblju pokupuje od dece — koja su takođe činodejstvovala, noseći krst i čirake i ripide — sve njihove
Afrika
Samo spuštene na zemlju, male počinju igru previjene unapred, zagledane u svilene žute i crvene marame, kojima mašu kao plamenim cvetovima. Odbacuju nožice u stranu, s preciznošću hitrinom i ritmom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Noge mu behu pokratke. A listovi podnaduli. Garsuli je nosio crne kilote, od velura, i svilene čarape. Izgledalo je kao da čini jedan korak napred, a dva nazad.
Toliko je bio zadovoljan, onim što Garsuliju reče, da je malo falilo pa da, po svom običaju, pogladi svoje, svilene, plave, brke. Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice.
Došao je go i bos u Vijenu, sa licem mučenika, a sad nosi svilu i svilene, vijenske, čarape. Upliće u razgovor filosofičeske izreke, i skaradne.
Tačno je bilo da je Vani imao na glavi, skupocenu, kamilavku, a na nogama svilene čarape i da se ponašao otmeno, ali nije bilo tačno da se ne zna, ni ko je, ni odakle je.
Imao je crne svilene kilote tog dana, na svojim debelim nogama, koje su se činile, za trenut, tanje nego inače. Jednu ruku, po svom običaju,
Ali je bila ostala to veče u papučama. Kad je sela pritezala je svoje, svilene, štrimfle. Pavle se trže, kad mu ona priđe, pa je potapša po ramenu i poljubi.
Trudila se da čuje šta joj muž i Pavle govore, ali nije sve čula. Njeno lepo lice bilo je bledo, a ispod svilene marame, kojom je bila zabrađena, svetlucala je, od Sunca, njena zlatna, riđa, kosa.
Postali bi bledi, tvrdih crta, kao medalje, srebrne – lepog, tamnog, krupnog, oka, a svilene, prosede kose. Oni su bili u punoj snazi, a žene su im bile, babe.
Nije imala na sebi, izgleda, ni svoje mnoge, svilene, donje, suknje. Bila je u lakoj haljini. U Tokaju se činila neuka, u Kijevu je govorila kao knjeginje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona je međutim drhćući sva, kao luda, kidala sa sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz plač, sve iste reči, sve ista preklinjanja.
Pokušavala je to na svaki način. Oblačila je svoje tršćanske i mletačke haljine, pune providnih čipaka, zatezala svoje svilene čarape i preveze na grudima, pa ih je posle opet svlačila.
Promisli, kakve će nove haljine da poruči, i, kao da ih je već imala, oseti svilene komade na svom telu. Pri toj pomisli, ipak, ne samo da nije osećala neko naročito zadovoljstvo, nego je naslutila čak i
Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri
od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojim nema ničeg.
naredi da mu pripreme postelju, Ananija i cela njegova porodica strča se da namešta perine, nagomila ovnujske kože i svilene presvlake. Opet ostade najmlađa najduže, kukata i grudata.
Matavulj, Simo - USKOK
i trorogljastim šeširom na glavi, ogrnut mletačkom kabanicom, nabadaše tankim nogama, na kojima bjehu zategnute svilene, bijele bječve do koljena. Ostali vijećnici, mlađi ljudi, bijehu u novoj francuskoj nošnji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U svojim lirskim pesmama on je idiličan i pastoralan, opeva zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu,
Radičević, Branko - PESME
“ Razviše se zastave svilene, Krenuše se dve vojske silene, Silna jedna s broja golemoga, Druga silna s srca junačkoga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vadi iz njih stara, već plesniva odela, skupocena ali požutela platna i svilene tkanine koje počele već da se osiplju. Uvek je čistila zlatno i srebrno posuđe i svaki čas ga nameštala u gostinskoj
Iziđoh. Ona izdahnu. Sa nekom svečanom tugom i skrušenošću slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom zavežljaju koji je ona još u životu spremila za svoju smrt. Ujutro, u samo svanuće, iziđoh.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
LAZARIČKE PESME 24. Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Privataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 25.
LAZARIČKE PESME 24. Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Privataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 25.
Ja se maši u svilene džepove, Te izvadi iz džepova strelicu, Da ustrelim kod jelena košutu; Ne pogodi kod jelena košutu, Već ustreli pod
Kad su bili na to sinje more, Al’ besedi Bogdanova seja: “Mili kume i ručni devere, Odreš’te mi svilene paćele — Da umijem moje belo lice, Da ne idem grdna međ’ devere!
čedo, rodila te majka U gorici, đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu vučetinu, Vučju kapu i od orla krilo, I na kapi svakojaka
na vuku kapa od samura, Na međedu zelena dolama, Na pijevcu kovčali čakšire, Na lisici lijepa đerdana, A na zecu svilene dimije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dugi i bledi Dalmatinci, koje su, često, izdržavale punačke gospođe, odoše. Nema više ni Banaćana koji nose svilene čarape. Ostali su samo trgovci, koji su svi rumeni. Oni sad svi ručaju u „Bristolu“, i posle pečenja štucaju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Milice devojko, dolje u dućanu. Jovane bećare, šta si kupovao? — Milice devojko, svilene marame. Jovane bećare, što će ti marame? — Milice devojko, da darujem dragu. Jovane bećare, a đe ti je draga?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Vi se zabijete u kovanluk, jal’ u svilene bube, kao da smo sve već posvršavali! Političke slobode daj i izvoluj ti narodu, a slobodan narod će ono vaše i sam
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
nje, najviše gledaju u ono iza nje na doksatu, u njene spremljene i raspoređene darove koje će sutra nositi mladoženji: svilene jorgane, dušeke i jastuke. Osobito kao da su gledali u onaj crven, svilen, svadben, za dvoje širok jorgan.
Osobito mu je bila sniska, do kože ošišana detinja kosa iznad ispupčena čela. Ma da je imao najskuplje čohane čakšire i svilene pojaseve, ipak, videlo se da se u njima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide.
povučena, skupljena, gledajući kako Sofka rasprema, izvlači iz kovčega svoje haljine, razne jeleke, raskošne košulje, svilene marame. Tako bi bilo ceo dan, a u veče legalo se rano.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Najzad ima i blagoslova koji su sastavni deo i sadržina legende, kao kod one o postanku svilene bube. Naročito treba naglasiti da su blagoslovi u narodnom govorništvu — zdravicama — zahvalan elemenat i ritmovana,
“ Ovaj veli: „Siki, siki!“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Pri’vataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama.
“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Pri’vataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama.
čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu vučetinu, Vučju kapu i od orla krilo, I na kapi svakojaka
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Po tom se ukrade i otide u svoju sobu, svuče svilene haljine, pak obuče opet one od mišje kože, a gospoda kad opaziše da je nema, stadoše pitati: „Kud je ta lepota?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
smešiti dok moj komandant priča: kako uvek, pre nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli da će ih ona isto veče navući.
A dok je za sobom, za samim ramenom, osećao živo ono sasvim lako šuštanje svilene svetinje, prolaznici se i nehotice uklanjahu pred njegovim čudnim, neustrašivo slobodnim hodom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
se na površini svijesnoga sablasno širi, naočigled raste i raste jezivo nečujno, kao rupa na dudovom listu pod ustima svilene bube. Ne, ne mogu više da gledam lica spavajućih.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojima nema ničeg.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Samo spuštene na zemlju, male počinju igru previjene unapred, zagledane u svilene žute i crvene marame, kojima mašu kao plamenim cvetovima. Odbacuju nožice u stranu, s preciznošću hitrinom i ritmom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN: Dobro!... Dovedi kćeri!... Na smrt je meni, veruj, ne vodiš, Život je čeka, kao huriju!... Svilene ovce tanka vunica, Što je Persija vešto upleće U divne šare meka ćilima, Te se po mome stere haremu, Već se
Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Cipele od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako patist nastade!
Beži pod krov kud koje, svilene skidaj šešire, Nove štifletne izuj, suknju na glavu savij, Pa hajd’ gospa bosa, a gazda uprti decu, Mopslu nametni
kao danas, nosio je rajtšporne, imao je na sebi zelenu bundu postavljenu astraganom, s jakom od samura; po bundi neke svilene pegice kao mušice, a mi deca sve idemo oko kola, pak rukama njegovu bundu pipamo, ljubopitni da doznamo kakva je
Bojić, Milutin - PESME
''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
D. nije dobro držati kraj kuće, jer ako žila od njega pod kuću dođe, cela će kuća izumreti (GZM, 19, 1907, 320). Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d. ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97).
da je brani od »senke« (ženski demon koji porodilji škodi, SEZ, 40, 112); takođe se upotrebljuje i za magičnu odbranu svilene bube i zbog toga u okolini Đevđelije, gde je svilarstvo razvijeno, mažu na Veliki četvrtak lese na kojima leže svilene
svilene bube i zbog toga u okolini Đevđelije, gde je svilarstvo razvijeno, mažu na Veliki četvrtak lese na kojima leže svilene bube koprivom (ib.,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No lako ćemo se ispomoći: ja sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite Vašu odeždu malo u vis, pa višak dužine prebacite u boru oko
Evo, ja Vas već odevam, bolje reći zaogrćem, himationom, skidam Vaše svilene čarape, zamenjujem Vaše male cipelice većim sandalama, da biste izgledali što muškije, a Vašu kestenjastu kosu, ravno
u jedan ugao sale, a ostali njen deo zauzela je fukara, koja se bosim prljavim nogama popela na mramorne stolove, svilene stolice, fotelje i kanabeta. U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA E, nije on do sada već sve čuo. STANA (uplašeno): Misliš zar i za one svilene haljine, što pričaju da joj dao? (Vatreno): A nije tako, Vaska! Otkuda bati toliki novac, kad otac kesu uvek sobom nosi?
Šantić, Aleksa - PESME
Milo cvijeće otuda mi maše, Njegove čiste i svilene čaše Slatkim napitkom prepunjene stoje. Jedan vijenac od njega ću sviti, I s molitvom ga na grob položiti Svog
Kao požar neki, Krvav i sjajan, u prostor daleki Gubi se, eno, i za greben tone. 1918. ŽETEOCI Kô svilene niti što ih pauk satkô, Po drveću visi mesečine veo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i koporan, gdjekoji i dolamu zelenu ili plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su
ili plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a
Ovo ti sam utekô sa Kosova ranjen polja. Ma te l̓jepo ja molim, kak̓ ono punicu moju, da mi ruke ti metneš u svilene špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u mahrami, gospoće, stotinu zlatn̓jeh dukata, ku je vezla
kumaj — jedva kuma kumi (nekoga) — uzima za kuma kumaš — vrsta svilene tkanine Kunar — (po Vuku) gora između Like i Kotara Kunara — v.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A one starije i poznatije, one matrone što nose lagirane papuče i svilene čarape sa crvenim petama, one što kažu da ga vole kao svoje dete, one ga ne samo slobodnije gledaju nego se i zaustave
i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i dukati, i trupkaju kondurice i papučice i šušte svilene šalvare, a miris od đulijaka se prosuo po sokaku, pa, kao magla zemlju, pritisnu mirne gledaoce.
Mane stoji, ne igra, gleda igrače. Gleda u Zonu, vidi Zonine svilene šalvare i lagirane kondurice; čuje šuštanje svilenih šalvara i oseća miris, dah njen oseća, pomešan s đulijakom iz