Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I seda nasred sobe prekrstiv noge. — Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo? — Domaćin šta hoće! — I pokazuje glavom na mene.
— vikne č’a Jovan uvređeno. — Zar ja da zaboravim ovu kuću?! — Pa, da bi posvedočio, okreće se i silno zapoveda: — Sviri, bre! I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko.
Momak odnese. Pođoh i ja za njim, ali se vratih, uplašen od piske i larme i Tomčina surova, od besa promukla glasa. — Sviri, bre!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vojnik se nije ni najmanje uplašio, nego ga slobodno, bez ikakva strâ gleda i sviri. Nepoznati stane oko njega skakutati.
Nepoznati stane oko njega skakutati. vikati i koješta raditi — ne bi li ga time prestravio; vojnik ni abera, no samo sviri, đekad pijucne i srdito ispod očiju pogleda nepoznatoga. Najpošlje nepoznati dođe preda nj i reče mu: — Ko si ti?
Zatim vojnik uzme bukliju i napije se, založi zalogaj 'ljeba i otpočne ponovo da sviri. Kad je svanulo, pošlje gospodar od dvora svoje sluge da vide ima li ikakva traga od vojnika.
Kad sluge otvore dvor, čudom se začude videći vojnika će bezbrižno pijucka i sviri. Zatim se povrate gospodaru i kažu mu sve što je i kako je.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A baš taj šapat njega, Marka, toliko prenerazi. — Sviri! — poskoči on uplašeno i viknu tako silno da cela kuća pretrnu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Otac pošto viđe poruči za bajalicu te mu ona reče: „Evo ti svirala, pak joj nad glavom sviri od žraka do mraka, i oživljeće ti.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Besno Salčetu): Salče, stara đidijo, mori! Vidiš li? A »naše« k’d beše? K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem? Će te zakoljem, samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu.
KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde.
Ete s’g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu.) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu.
A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma... I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Pričaše mi neki naši trgovci što odiše tam’ po trgovine; nađoše ga, hej-hej, daleko, tam’ na-kude Solun... Sviri i on s drugi Cigani; stanuja zurlaš, a ona čengija mu žena!...