Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
i lepote; pa kad čovek pogleda oko sebe, a njemu se neka seta svije oko srca, počne ga obuzimati stud kao da se zmija svija... Zavrzan razvezao razgovor: — Ja velim da svaki od nas treba da ima bar po deset žena!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zar hoćeš da te bog ubije? Mesec izgrejao na podne. Sve je umrlo, al' ubrzo oživi, a na Anokino se srce sve više svija i gnezdi nešto mrtvo. Ovako ne može ostati — al' šta da radi? Da se vrati ocu — šta da mu kaže?
Kostić, Laza - PESME
I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade. A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan duše I pomrači dan — U bokoru rujnih ruža On počiva san.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka... Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mijat oblizuje sneg sa tankih brkova; visok i mršav, svija se u luk nad ugrejanom furunom i tare dlan o dlan: oni tanko šušte kao da su od suve jelovine, Aćimu su suviše veseli
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I pri tom kao da naše pravo, dublje i autentičnije ja leži ne u onom ja koje se svija i grči, nego, bar za trunku više, u onom ja koje mu preko ramena radoznalo viri u ranu. Bešćutnost? Nemoralnost?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
rat što duboko u more zadire, gdje je seosko groblje, o čije se zidove za oluje valovi, pjenušeći se, razbijaju; vjetar svija mrke samce čemprese i kriče galebovi, — a sada oko hridi tugaljivo valići kroče.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku? Sunce je na uranku, guja se u kotur svija, opečiće te mladu. 4 Nek boli, ne zabolela; nek peči, ne opečila, mirisnu san mi obreče, tragom je zore
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. LjUBIM TE, DUŠO! Sumračak pada; tišina se svija, U milu tone vasiona sva; Večernja zvezda treperi i sija: Veselo sve je - samo nisam ja!
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas.
Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je!
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike
1883. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
I junsko veče spušta mrak, Koprenu nemo svija Treperi zvezdâ bledi zrak, I blaga noć se nija. Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja
1891. III PASTIR Tihano se nojca na zemljicu svija Pa lagano živo koprenom uvija. Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu.
Šantić, Aleksa - PESME
I u tihoj sreći sve trepti i sija I voda i kamen, džbun i vršak grana, Kao da se nebo bliže zemlji svija I sam gospod hodi preko mirnih strana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na pijarca mirno i bezazleno sedeći nam ni bune ni larme koje a ni huke, buke, niti ikoje dreke ni vike što se ovde svija i nahodi se svakojaka bezočtva.