Obradović, Dositej - BASNE
| Naravoučenije Ovo je za one koji o sebi odveć mnogo misle. Čoveku je od jestestva usađeno svojeljubije, a što je god od jestestva, kad se samo razumno i pristojno upravlja, dobro je i nužno.
No ovo razumno svojeljubije valja otličavati od samoljubija, i čuvati se da se prvo u ftoro ne preobrati, što se vrlo lasno dogoditi može, pak onda
Razumno, dakle, svojeljubije mati je dobrodjetelji, a iz ludoga samoljubija rađa se svaka budalaština i zloba. „Ko se odveć hvali, oni se zavali,"
amour propre bien entendu corrige de tous les défauts et prévient toutes les fautes de l' amour propre mal entendu: Svojeljubije razumno ispravlja od sviju nedostataka, i predvarava sve pogreške svojeljubija nerazumnoga.
Ne može čovek imati hitrijega ni lukavijega laskatelja koji bi ga kadar tako zaslepiti kao njegovo isto nerazumno svojeljubije. Ovo je ono što čini čvrčka da misli da toliki poslenici celoga leta žar trpe samo za naslušati se njega.
strašno i užasno mora biti sostojanije, u ovom punktu, navlastito vladjetelja i velike gospode koji svoje prirodno svojeljubije, kao i ostali ljudi, u nedri nose, a pritom mučnije nego svi drugi mogu takova istinoljubitelja naći koji bi im čisto u