Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Oprosti mi. Ja neznam šta govorim. Ali ja sam htela da, ti sve znaš o meni, da budeš u toku svih mojih misli i senzacije, svega što sam preživela, zato ti govorim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kiosk je bio prosto zatrpan lišćem sa obližnjeg platana, a novine su bazdile na senzacije i tek otisnutu štamparsku boju. Dofurah pred njega potpuno bez daha, a onda — odjedanput nisam znala što da kažem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U početku pričaju komordžije kao uzgred. Kad primete da ih ljudi rado slušaju, prave se oni važni i, veće senzacije radi, dodaju još poneki izmišljeni detalj, koji se docnije prepričava kao događaj. Tako na svakom sastanku.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tražeći staru, naviklu, književnost, poznate, udobne, senzacije, protumačene misli. Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono drago cile‑mile stihova, slikova, hrizantema,
Za njima korača masa onih koji su među lešinama, pod otrovnim gasovima, osetili i te kako „hipermoderne“ senzacije. Pa su izgubili radost, koju im ni porodica ne može vratiti više.
Mnogo je vode proteklo Senom i Parižani su mnogo štošta videli, pa im je teško dati senzacije. Kraj malih komedija, koje igraju, sjajno, imate vađenje očiju; markiz de Sad seče perverzno ženu na pozornici (vidi se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A koji put je crljeno-crljeno, mili bože, rekao bih sama vatra! Živo me zanima da li će mu te senzacije svijetala i ognjeva ostati i kasnije, kad odraste, ili su to posljednji trzaji, spontana poigravanja vidnog aparata još
Jedan ga zamara uzbudljivim novostima, trudi se da svemu poda neki vid izuzetnosti, neki vid senzacije; tobože da ga rastrese, da mu odvrati misao od tamne mrlje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Već su oveštali primeri za sinesteziju, kao i za metaforizovane senzacije: da se u ljubičastoj noći sluša šuštanje zvezda ili da staza nije samo u sumraku bela nego i večno budna, odnosno da
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Narator je u potrazi koliko za potonulim detinjstvom toliko i za stradalim ocem. Najfinije senzacije, koliko god da su lirski prozračne, u sećanju su osenčene gorčinom: imago oca-žrtve lebdi u ovoj kao i u narednim