Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je bio upisao i sebe, i ženu, i decu, šestoro, i svoje sluge i konjušare i sto sedamdeset tri seratlije, na spisak, za odselitsja u Rosiju, ali o tome nije razgovarao, u društvu.
Dok je bio u Temišvaru, Pavle je osećao, pri svakom otkucaju srca, da sa njim, u Rosiju, idu mnogi – i bratenci, i seratlije Trifunove, i čitava sela u Pomorišju i Potisju. Sad je osećao da polazi sam samcit.
U isto vreme bilo je pobuna i u Lici. I tamo su seratlije trebale da budu muštrane, na nemeckom jeziku, pa su Ličani, lajtnantu njihovom, koji se zvao Labicki – koji je počeo da
Isakovič je sad, kao oficir rosijski, morao da pazi da ne posumnjaju, u Komandi, da on i njegovi bratenci bune svoje seratlije, koji su bili razvojačeni. Zvao je Trifuna zato, da mu dođe u traktir. Da se dogovore kako će se odseliti.
godine, u subotu, uoči Krstopoklone nedelje, na dan 42 mučenika u Amoreji, počeo je bio, za Isakoviče, i njihove seratlije, doseljenike, u Kijevu, i parad, koji su zvali u Austriji: Fassung.
On je doveo skoro sve svoje ljude, seratlije – koji su sa njim, i popom Todorom, prešli iz Srbije u Hrtkovce. A bio je omilio Kostjurinu, jer je, slučajno, i pre no
Pavle je čuo, tamo, da se zida tvrđava, nedaleko Mirgoroda, koja će nositi ime carice i da će oni, i njihove seratlije, zauzeti mesta, od ušća Kovarlike, do izvora Tura, pa do ušća Kamenke, pa do izvora Berezovke, pa do ušća Ameljnika u
dobio – kako reče – biće nekih trista lanaca, pet vodenica i čitavo selo ruskih paora, među koje je naseljavao svoje seratlije, koji su sa njim bili došli, a stvorili čitavu trgovinu po kućama, ašova, kosa, motika, gvozdenih, koje su sa sobom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što li ljubi Turkinje đevojke? Rašta pobi moje seratlije?“ Veli Mihat: „Pravo ću ti kazat. Što ja ljubih Turkinje đevojke: kad udari cvijet u planinu, kad poraste ruža na