Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli je bio veseo. Držao je Isakoviču čitavu oraciju. Njegov, Pavlov, nacion, kaže, nije više ono što je bio. Servija je sad mirna, i pokorna, a u njoj prosvećeni Grci vladaju i po crkvama grečeski poju.
Pavle mu onda, ustajući, kaza da njegovo visokoblagorodije ne treba tome da se čudi. Servija je planinska zemlja, u njoj su udisali čist vazduh, a majka im je pričala da ni jedan Isakovič nije savijao šiju, ni
Sa druge strane Save, njegova planinska Servija ostala je, da se vidi još samo kao, plava, čista, nebesa. Čemu onda tražiti da se negde nastani, naseli, da ima kuću,
Za njega, u tome, da je sa jedne strane Austrija, a sa druge strane Save Servija, pod Turcima, nije bilo velike razlike. Servija je bila tu, nadohvat ruke. Mogla je da se dogleda.
njega, u tome, da je sa jedne strane Austrija, a sa druge strane Save Servija, pod Turcima, nije bilo velike razlike. Servija je bila tu, nadohvat ruke. Mogla je da se dogleda. Zašto da se ide još dalje? Daleko.
Da je tišina po popaljenim selima bila tolika, da se samo sove, noću, čuju. Pusta je Servija, Đurđe. Marame se crne, u našoj Crnoj Bari, u groblju ne viju, nego uz put, po drveću.
I Kroacija i Servija i sve slovinske krajine i banovine, našle su u Austriji svoju ticu Feniks! Isakovič nije ni slušao Jermenina, nego je
Pa šta ćemo onda? Da biva Isakovič, ili da budet Berghamer? Takva su onda bila vremena. Jer Servija, Serbstvo, jedini, bili su uvek prisutni u sećanju Isakoviča, jedini sa kojima se nikad nije terala šega.
da svoje familije nasele, tamo, gde se i drugi njihovi sunarodnici, u Rosiji, naseljavaju – u provinciji zovomaja Nova Servija. Čuju da je za njih zemlja već izabrana, na reci, koja se zove Donec. Oni ga Dunavac zovu! Ništa drugo oni ne traže.
Među njima i Isakoviče! Među tim serbskim naseljenicima bilo je, nešto, i Kroata, i Mađara, a, pored naselja, Nova Servija, prostirala se i teritorija, Arnautka.
Vraga! Dođoše ovamo u gomilici, odrpani, kao prosjaci. Vitkovič, eto, brigadir, a čeka na platu, osam meseci. A Servija?
kao kolevci slavenskih naroda, napisati učeni arhimandrit, Rajič, Đurđe se, u Rosiji, osećao kao kod svoje kuće. Servija, ili Rosija, brzo mu je postalo svejedno.