Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front.
Potom kao da se hteo potužiti nekom ko je ležao uz njega, otvorio je oči, ali u sobi nije bilo više ni Bore, ni Sergija, ni bolničarke. Ona ih je odvela u drugu baraku da im pokaže ranjenog pilota. — Ah, comme il eѕt gentіl votre camarade.
nešto puče i ogromni plameni vodoskok šiknu pred pilotom i zali aparat. Metak je zapalio motor. Sergija nestade u plamenima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Niko ne može da dođe do reči. Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu. Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi.
„Fikus“ se diže. — Pjom etot bokal v čestj svojevo i našavo druga i brata kapetana Sergija Nikolajeviča. Glave se podaviše unazad i svi, kao po komandi, lupiše izokrenutim čašama o sto.