Kostić, Laza - PESME
Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica. — Bosa !... uzviknu ona, po ovakoj lapavici. Za Boga, tata, šta radite ?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?
“ 144. Devojka junaku prsten povraćala: “Naj ti prsten, momče, moj te rod ne ljubi, Ni otac, ni majka, ni brat, ni sestrica; Al’ me nemoj, momče, na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna devojka: Ja bosiljak sijem, meni pelen niče.
Jer mi se ne daš naspati Malahnim čedom na ruci?“ 217. Gorica listom listala, U njojzi bratac i seja, Sestrica ratu govori: “Zašto mi, brate, ne dođeš?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova moja nikad nezaboravljena i neprežaljena mala sestrica u petoj godini vozrasta pokazivala [je] osobitu krasotu i ostroumije i da je živila, bila bi sovršeno podobna materi
Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto roždenija roditeljnice moje!
taku sladost koja je prevoshodila svako blaženstvo, a kad bi[h] s polja došao, kako bi me dočekala i grlila mati, kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put!
Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao. Bio sam već utešen, kad mi se probudi drug, i, rasuždavajući da sav moj plač ništa
Ovaj mi pokaže grob | matere moje i mile Jule sestrice. Mati, mati i rođena sestrica! Kakova su to čudna imena! I sad mi, ovo pišući, iz samoga srca izviru suze i, navodnjavajući oči moje, jedva mi daju
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Ne, šta me se tiče njen otac?“ „Časti mi — uzviknuo sam oduševljeno i glasno da njegova sestrica utrča u našu sobu — ja uživam kad čovek otme ženu, kad je izbori. Šta tu vazdan! Ja bih se samo tako i ženio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vanjskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu izvrnute figure prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini pronosi nekakvu činiju; seljak s torbom o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje nekoga svoga
Sve „slijepe nade što mu napučuju srce”. Sinoć, kad je u nedalekoj kapelici zamrlo i mrmoljenje sestrica kojim uspavljuju protekli dan i kad je sve u bolnici utihnulo, prečitavao sam Eshilova Okovanog Prometeja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
obula mu nove crvene išarane čarape i opančiće... seća se živo kako je jednako zagledao u šare na čarapama. Sestrica mu, obučena u šarenu suknjicu i crn suknen jelečić, uzela ga za jednu, a majka za drugu ruku, pa su onda svi troje išli
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
tunikama, sa kukuljicom na glavi; škola karmelitana, u smeđim tunikama; škola srca Isusova, sa crvenim pasom, i škola sestrica Blažene gospe. Četiri jaka i zgodna mladića, ponositi, nose sveti kip.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica? Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
SEZ, 41, № 78) ili m. (Begović, 241). MRAZOVNIK Herbѕtzeіtloѕe (colchіcum autumnale). Mrazovnik, mrazova sestrica, vočak, volčica, jesenji kaćun, pevčiga, šukundedova trava, brnduša [reč rumunskog porekla; cf. lat. blanduѕ, RJA, ѕ. v.
apostrofira kao »Bogom sestrica« (SEZ, 17, 177; ŽSS, 271; ZNŽOJS, 7, 1902, 163). Takav značaj ima, možda, i bosanski običaj da se na Jovandan veže
Ilić, Vojislav J. - PESME
Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888. OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje, Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku. Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Od toga doba, otkako ne može više da dâ glasa od sebe, preziru ga i moja sestrica i njene drugarice, a izgleda da ga prezire i ona buržoazija u prozoru: zajmodavčeva žena, raspuštenica direktora banke
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koga da pita za savet? Roditelji su otišli da zarade koru hleba. Brata i sestre — nema. Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica...
Bud me bratiš, što mi ženu daješ! Mene tvoja žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj
dva bora zelena, ni međ’ njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica. Braća seju vrlo milovala, svaku su joj milost donosila, najposlije nože okovane, okovane srebrom, pozlaćene.
“ Pavle pita sestricu Jelicu: „Zašto, sejo, da od boga nađeš?“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!“ To je bratac seji vjerovao.
“ Pavle pita sestricu Jelicu: „Zašto, sejo, da od boga nađeš?“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!“ I to bratac seji vjerovao.
Bud mi zakla konja na livadi i sokola u zelenoj bašči, zašt’ mi zakla čedo u kolevci?“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!
reče Mijat harambaša: „Pobratime, Lazo barjaktare, i vas, braćo, trideset hajduka, nije l’ majka rodila junaka, jal’ sestrica braca odnjijala bez bešike, na desnici ruci, u četu ga moju opremila, da otide u Lijevna grada, da sakuje toke
Nit’ je snijeg, nit’ su labudovi, nego šator age Hasan-age. On boluje od ljutijeh rana, oblazi ga mati i sestrica, a ljubovca od stida ne mogla.
najžalije: ostaše mi dvori i timari, i još pusto nebrojeno blago, u planini hiljada ovaca; ostade mi samorana majka i sestrica bez bratske zakletve, da kukaju kako kukavice u mojemu dvoru bijelome“.