Jakšić, Đura - PROZA
Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...
On je umro...“ I ona me je, jecajući, zagrlila i ljuljaše me setno na svome krilu. Osećala sam kako nam se suze ujedno slevaju.
“... E, nije vajde, pravo ima moja Stojna, baš ga opčiniše! Učitelj samo ćuti i sluša, pa se nekako setno smeši. — Ne smej se, učo, — veli kmet Radovan, — a, evo, juče sam zbog nekakvoga kuluka šiljao birova njegovoj kući, pa
je svojim blagim zracima obasjao pitoma brda i divotne doline bogatoga Levča i, kroz zagasito lišće gustih lugova setno prodirući, u bistrim potocima ogledao je svoje bledo lice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se zagledao u nebesna sveštila što lebde u plavome zraku nad njim, lebde i žmirkaju nekako setno, kao siroče kome san na trepavice navaljuje. I kao da bi mu mnogo kazale te zvezde, ali su neme, ili bar za njega neme.
Jakov i Miloš pozdraviše se, pa odoše u svoje šatore. Kiša je opet pljuštala, i njene kapljice, što udarahu nekako setno u platna šatorska, uspavaše vojvode... 15.
Dučić, Jovan - PESME
Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i umro kraj žala. Noć miriše tužno čempresovom smolom. Nebo pepeljasto.
U oknima crkve tiho, neosetno, Poče dan da gasne, kad svršiše setno Duge bolne psalme sveštenici sedi. A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u
Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge.
Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi. Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći. To je samo Jedna mutna želja prošla neosetno, Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo.
Dok mrak s kišom pada, setno, vrh džardina. DUBROVAČKI SENATOR Gospar Sabo, plemić, nekad đak Bolonje, Uvek s perom noja i novom perikom, S
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ili hoda po polju. Zapjeva slavuj poistiha, pa krepko, milostivno i setno, veselo kao svatovska pjesma, pa tužno kao opijelo. A ona ga sluša, sluša, i pogled joj luta po zraku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pa ni moja najbolja drugarica Jula. — Ah, kákva — reče i manu setno rukom, a gleda u nju. — Nemojte, nemojte — prekide ga Melanija — znam ja muški neverni rod. — Al uveravam vas...
će bojtar do groba uzdisati i o »tâlu« (koji da mu je sad kad ima ovu pamet i ovo iskustvo), priča i ponekad pogleda setno kradom na Tinkucu, svoju buduću rođaku, i uzdiše.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi. Jurišić baci pogled tamo preko dveju reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom nebu prema Fruškoj-Gori.
Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa i glas. Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled.
Kao da je došla, i, na njegovu postelju, legla. Priviđalo mu se to duguljasto, setno, lice, koje je imala i njena ćerka. Igra lepote, koja je bila kod matere dvaput starija, kod ćerke od matere mlađa ali
Kad treba poći u pakao?“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju!
Njegove blede, zelene oči gledale su tog dana setno i zamišljeno. Egzercirao je trupe pred svojom tribinom, kao da su igračke. Srbi nisu ni sanjali da ih je žalio.
Radičević, Branko - PESME
Nji junak gleda setno, neveselo, Tu njemu srce malko uzavrelo, Te malko krvce u lice natera, On osmenu se, al' puno čemera, Te veđe
dušu iz nedara trže, A grešno telo na zemljicu vrže, Srdašce njemu moglo b' biti sretno, Al' zašto katkad on tu šeće setno, Pa za stol sedne, lati neke knjige, I velje njemu udvoje se brige?
Kostić, Laza - PESME
Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna
— Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— O unukovoj! Odgaji deda unuče slavno, pa se ne stidi da plače javno.“ Nato će borac bez desne ruke, gledajuć setno svečani krug: „ Zajedno školske prođosmo dane, on mi je bio najbolji drug.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oćeš li ti to otrpeti tek onako da im se to prođe?! — E, moj Maksime — reče Sreta setno, — pa šta mogu ja i ti, nas dvojica?! »Sirak tužni bez iđe ikoga! Jedna slamka među vihorove!
Rakić, Milan - PESME
A kad je ponesu u grad palankini, Bledu, kroz redove borova i smreke, Setno naslonjenu na jastuke meke, — Zadrhte od čežnje redom svi perčini...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Pa onda da donesem da piješ nešto? I ode natrag, ali setno, zamišljeno, jer po tom Sofkinom odbijanju jela značilo je da hoće da pije ne vina nego rakiju.
Pandurović, Sima - PESME
polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas
Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli!
Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.
Ali nas je strah od jezive dubine Pučine te, po kojoj sudbe brod Plovi nam setno ne znajući kud; Vizije sveta gromadan je svod, Vidici nam se k’o aveti čine; A posejana opasnost je svud.
Rasprostire se kroz kristalne sfere, Kroz vazduh suv i bistar, iz proleća, Očajno tužno, setno mіѕerere! — Kobni zvuk smrti života i cveća.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Krakov, Stanislav - KRILA
Patrole su krstarile gradom, i kupile pospale pijance. — Da se spava, reče major. — Laku noć. Mija je setno pogledao na čuturu koja nije bila prazna. Fenjer je ugašen.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Balkanski pejzaž — veli ironično Pera „Đevrek“. Potporučnik Ljubiša „Filozof“ razmišlja setno: — Obuzima me neka tuga gledajući ove mlade Ruse. Mi smo ovde da izginemo za svoju zemlju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
starinske reči, iz slavenoserbskog zaborava, mogu još i danas imati boje, i opravdanja, i dovoljno snage; mogu zazvučati setno-starinski — bez plačevne i otužne sentimentalnosti u kojoj su se začele —, iako se sve češće, čini mi se (a što je
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. Setno ti pramen kose zaleluja kô vrbi, gde nam se deli celovi?
3 I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I sve, i njega i mladost moju, znam sad više po groblju nego po životu... MIRON (razmišljajući, setno): A... a... sećam se... sad tek mogu... Sada tek mogu da znam.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Od nje naučio talijanski... Ali, dragi Pavle, sad je po svemu tome opet palo nešto setno. Kako, zaboga, da se tako razboliš? otkuda ti baš ta, tako retka bolest?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Starela je i debljala reka ulazeći u more. — Sada si deo mora! — setno prošaputa reka Belutku, gubeći se u modroj, slanoj vodi, ali se mališan naglas nasmeja. — Sada si ti deo mora! — reče.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sve je isto ono što si voleo kada, kao nekada, leti po mesec dana ovde dođeš da se razonodiš i provedeš. TOMA (setno): Da, kao nekada. (Padne mu pogled na presušenu česmu): A ćutuk, česma presušila?
Nije više onako jak, silan i čist kao ono kada ga ti pronađe i sprovede ovde u česmu. TOMA (setno, više sebi): Da, da, zajedno sa mnom i on se presušuje i pozemljuje.
Šantić, Aleksa - PESME
Ti bolno gledaš na me I setno mašeš glavom; I kaplje bisernih suza U oku sinu ti plavom. Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o.