Obradović, Dositej - BASNE
| 160 Lastavica i proče ptice U proleće, lastavica, kako upazi seljane da počnu sejati konoplje, sazove sve ptice i kaže im da iz toga semena izrasti će takova materija iz koje će se pticama na njihovu
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će vreme bez hleba i soli, kad ćemo po grobljima koprivu sejati, doći će vreme kad ćemo se goli korenjem hraniti, pepelom grejati.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
on je rečito izneo program svog prostranog satiričnog rada: »Dok se korov i kopriva ne istrebe, ne može se dobro seme sejati; dok se lažni apostoli ne otkriju, ne može istinita nauka procvasti; dok se ropski duhovi ne izobliče, ne može sloboda
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad ću dakle s njegovim semenom sejati, a čija će biti žetva, vidićemo. (Zatrpava novce.) Sve je na svetu prevara i opsena.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
X Seći trnje, čupat’ korov, Pa sejati čisto žito: To j’ pred Bogom i pred ljud’ma Uzorito, plemenito. Al’ s korovom i sve čupat’ Što je niklo
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti si meni njiva želajema, Na kojoj želim, dok je u telu duh, Semena čista dobrog, krasnog, Istinog sejati tebi, Rodu, Za zlatnu žetvu!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i običaj da se u zemlju gde će se sejati lan ili konoplja zabadaju tri pruta v. vezana crvenim svilenim končićima (SEZ, 17, 16).
Za sejanje i košenje d. važe ova pravila. Ne treba je sejati o mladom mesecu, jer se od takve d. (pa ma bila i suva) nadima stoka (ZNŽOJS, 19, 201).
J. se počinje sejati o Matijevu (ZNŽOJS, 7, 147). U narodnoj medicini j. se upotrebljava protiv velikog kašlja (ŽSS, 294), vodene bolesti
u crkvu (ZNŽOJS, 7, 1902, 185). O demonskoj snazi k. svedoče i različite zabrane s njom u vezi. K. ne valja sejati Velike (ni Bele) nedelje, jer ko bi od nje poneo košulju, taj bi se razboleo od »velike bolesti« — tifusa (SEZ, 17, 537;
Ne valja ih sejati Bele nedelje i zbog toga što će inače tući grad (SEZ, 32, 127). Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus
Ne valja ih sejati Bele nedelje i zbog toga što će inače tući grad (SEZ, 32, 127). Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus na mestu gde su bile k.
Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57). KRASTAVAC Gurke (cucumіѕ ѕatіvuѕ). Krastavac. Najbolje je sejati ih na Veliki četvrtak, kad se zvona »zavezuju« [u crkvama pa Veliki četvrtak uveče zavezuju se zvona, i mesto njih sve
Ne treba ih sejati u petak, jer će biti gorki (Sentomaš, Karadžić, 3, 1901, 115). Isto tako biće gorki ako se seme za njih ukrade (SEZ, 32,
seje, u prvi odžak zakopa se malo badnjidanske večere (SEZ, 14, 86). Tri dana pred Đurđevdan ne valja sejati k. (»jer će da ga jede mnogo crv«, SEZ, 7, 107). U vezi sa k.
Mnoga verovana vezana su za sejanje. Naš narod veruje da na mestu gde su bile konoplje ne treba sejati k., »inače će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). K.
Početak setve smatrao se za praznik (v. članak Setva). U okolini Vinkovaca ona se počinje sejati o Matijevu (ZNŽOJS, 7, 1902, 147).
ima dobru cenu«); uz to dolazi i žrtveni ručak (Karadžić, 1, 1899, 206; 3, 1901, 116). Kad se p. počne sejati, i seme iznese iz kuće, ne sme se toga dana ništa iz kuće davati ni prodavati, »jer neće biti berićeta« (SEZ 32, 109);
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zemljodelac će orati, sejati, kositi i vršiti mašinom, intelektualac će njom obavljati svoje poslove, a glumac i pevač izvodiće svoju umetnost, ne
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta da se radi? Ode li Car — nema Carstva! Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti? Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik. Od silnih misli izgubio je san Doglavnik Prvog Doglavnika.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SEJAČI Slišatelju vozljubljeni, i mi sami, svi, svaki po sebi, — izlazi na sejanje sejati svoje seme! I to se razliko seje: kakva je komu njegova ćud, tako i sije.
A mi, što velim da sejemo u suhoj sobi, pod strehom, gde kiša ne dohvata, — to duševno žito svud se može sejati! I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono
I pak sejati žito a ništa nejmati da požnje, i kud sije da mu raste škalj i trnje, kukolj i glavnica se promeće. Tako i voće i vinograd
Spazi, veli, vreme i vrlo se čuvaj od lukavoga vraga. Vreme je, reče, roditi se i vreme pak umreti. Vreme sejati, a vreme skupsti sejano. Vreme hraniti se, a vreme opet lečiti se. Vremenom zidati kuću, a vremenom raskidati je.