Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
O, vrat’ se, snaice! Gle druge dar ti nose; Od ruža gnezdo, krasno, u gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Afrika
granici, između kolonija Visoka Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Obišao ga je i prepao se od njega i Garsuli. Naročito su ga bile zaprepastile krupne, sive, vodene, Trifunove oči. Najduže je Garsuli bio zastao kod Pavla Isakoviča.
A takvi su mu bili i kusi brci, koji – to je bilo očigledno – davno nisu bili u rukama perikmahera. Trifunove krupne, sive, oči, pre u boji svetlog srebra, imale su sad boju kao pepeo.
A ta Evdokija, upaljenica, ušla je kao đavo, i proleće, u njega, i htela da ga skrene s puta.“ Božič je imao iskričave, sive, oči, a sve je na njemu bilo sivo, čak i trikorn.
Pavle, ako hoće, može da ih upotrebljava. Bile su, od prašine, sve sive. Pune paučina. U njima se niko nije vozio već godinama. Iz njih je izletelo nekoliko kvočaka.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv. u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek. Jednoga dana stao je na ob, rešen da više ne živi ko rob.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na skelu smo stigli gotovo istovremeno, a onda se ona zaustavila i počela da uređuje svoje mišje sive čuperke, puderiše se i boji ružom beskrvna usta.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Poput jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije,
Kada mu je bilo hladno, tamo na levoj obali Sene, otvarao je po ko zna koji put Vanin kaput od sive dlake, podizao joj nežno suknju i zavlačio se duboko u nežno svilasti azil, grejući dlanove na njenim toplim bedrima,
dimom žutih fabrika što su ga okruživale poput smrdljivog prstena; videla je hrpu sivih kućerina, sivog drveća i sive šljake. Već su dovoljno kažnjeni što žive ovde, pomisli i potera kola drumom prema severu.
Milićević, Vuk - Bespuće
On je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame koja je bila strašna, jer je bila nepomična i grozna, jer je bila neiskazana i nemilosrdna, jer se nije
Radičević, Branko - PESME
Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.
43. Al opeta eto zmija Sastavi se i ožive, Naže k nama, šiče, zija, Da proguta tiće sive. Knićanine, amo sada, Ne daj guji da zavlada! 44.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kad ide on se klati, nija na jednu stranu, maše rukama, te izgleda da mu je leva noga kraća od desne. Pa te njegove sive, gotovo blesaste oči, donja posuvraćena usna, strulja i ulepljena kosa, sve je To izgledalo glomazno, nespretno, tromo i
Lalić, Ivan V. - PISMO
tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u krhkoj orbiti, Po slojevima nevidljive ruže, A kad pred zoru usnem, tada i ti Utrneš,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sedam, pretrčavali ulicu kroz crveno svetlo, dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime, i nikada cipele preko kojih se prelivaju noge kao da su princes-krofne, nikada, nikada, nikada — a
Ono što me je izluđivalo kod njega bile su sive oči pantera iz zoološkog vrta, i to što uopšte nije bio cicija, kao drugi iz moje ulice.
Bila sam načisto pošandrcala; sa svakog ćoška, iz svakog tuđeg kioska, gledale su me njegove sive, panterske oči iza nevidljivih rešetaka.
Nosi kapute od tvida, pantalone od sive kaše, a pre nego što vam odgovori na pitanje „Koliko je sati?“ — gleda u vas onako malo iskosa, žmirkajući jedno pola
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije. Vi ste za skitnju njegovu krive! Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?!
Za šumom tajnom, čarobnom, negdje u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom.
Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!“ U PRVOM SNIJEGU Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ..
PRI VRHU SNIJEG) Jednoga sniježnog dana tri se drugara slože da pođu na dalek put: slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune, žut. Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka.
“ I jednog zimskog dana, dok se pahulje množe, na dalek pođoše put slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune, žut.
U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral. Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u Gornjaku Kažem Velika je Sinajska gora iako
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Austrijanci se podigoše, neki uzmiču, hteli bi da beže, ali pristigoše i ostali, te se izmešaše sive i plave bluze. Naši im vojnici prilaze kao da ih pretresaju. Na jednoj strani počeše da ih svrstavaju.
Uskoro u daljini ugledasmo dimove od šrapnela, koje vetar lagano razvlači kao prozračne, sive oblačiće. Tada kolona zastade.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, kad sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pred tobom zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu
I ne zna ni sam šta mu je strašnije i mučnije, šta mu navlači na dušu ledenu stud; da li ove ogromne zagasito sive mrlje, što se nose lako pod nebesnim svodom, ili ove zagasito crvene krvave, što plivaju pred njim u zemljanom sudu...
Rakić, Milan - PESME
DRAGIM POKOJNICIMA Verujem da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad žive. Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja.
Pandurović, Sima - PESME
Kako sam tada zadovoljan bio! NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva.
Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive.
HRAST Zori Sto godina je stari hrast već sâm Sred jednolike i sive ravnice... Davno, dok sam dete bio, ja ga znam.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Od njekuda pritrčaše k njoj njekakve sive i kusaste kokoši, koje činjahu: gr-grgr-gr. Bakonja uđe u kujinu. — Molija bih vas, šjor-Grgo, za jednu rič — reče
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U ČAROLIJI Čudesan biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive, otežale ploče.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Koliko planina, pustinja i mora preleteo dok nije stigao do rodnog grada? Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici.
Popa, Vasko - KORA
su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor likuje Zagledan U dlanove svoje glatke Glatke i sive NA STOLU Stolnjak se širi U nedogled Sablasna Senka čačkalice sledi Krvave tragove čaša Sunce oblači koske U novo
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Beše to neka osobita vrsta morskog grgeča, srebrnasto-sive boje koja je na leđima prelazila u plavetnilo, a na trbuhu u beličasto; peraja behu riđa. Zaista, divan egzemplar!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na grudima niže desne sise, i obema rukama sa kojih su spali iskaišani rukavi njegove sive radničke košulje, ukazaše se tada tri duboke, modrocrvene granatine rane, preko kojih su se ukrštale plave brazde i,
U onoj blatnjavoj vodi i mulju, sive, prljave uniforme sa neljudskim očima, u bezumnoj groznici razdraženja, okidale su ludački brzo vruće, olabavljene oroze,
I tu je moje poslednje pribežište bilo: tu sam se radovao, tu sam plakao, tu se tešio, žarko ljubeći one sive velike oči usred buketa od ruža, što su kao žive gledale u mene, i pritiskujući srcem milu uspomenu na tome svetom
kao predeli davno ugaslih, beživotnih planeta smrzlih u ledenoj kori — mračni i veličanstveni amblemi sveopšte smrti. Sive magle što su gmizale u mraku, nagomilani i ogromni masivi tamnoga stenja i leda, činili su se elementima svemirskog
Gde si, Dušane, kruno carska, da vidiš sokolove tvoje sive? Da li znadeš da nam je carstvo veće i od tvoga.“ Počeo je Jaćim i sa trotoara već da silazi, barjacima raznim da
vojničkim fenjerima, nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gde se jedva nazirale nekakve stare, sive i porušene zidine. Ovo iskrcavanje završilo se tek oko pola noći vrlo hladne.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
je pomišljao na ženu i na svoje dvoje djece, sa žaljenjem što ih osjeća tako izblijedjelo, kroz koprenu prorijetke sive daljine, odijeljene hladnim staklom bešćutnosti. Pa je odlazio. Katkad, možda, ponešto smiren, neizvjesno utješen.
Imam osjećaj kao da se završava sezona a gosti jedan po jedan napuštaju plažu. Nebo postepeno navlači sive koprene. S ormara mi se svejedno ceri „SRETNA NOVA 1936.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Vidi se moj grob... Meni sve se čini, Da sam u dane, bez sunca, i sive, Što behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van mene, po tmini, I moje zvezde što
I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912.
oči narodu se dive, Što ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.
oči narodu se dive, Što ostvari snove duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive. I obnovi dane što podižu žive.
Ja nisam slutio ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.
etrom, što se stalno kreću Putem promena — ostaće da žive, I posle mene, i ljubav i mis'o: To nije moje k'o ni magle sive, Kao ni zvezde, vazduh koj' sam dis'o.
” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Gout Fel Mauntin, mogao da vidim divan fjord Firt ov Klejd sve do Grinoka i Pejslia, a ponekad čak i da nazirem sive i prljave zgrade u Glasgovu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lazo, sredivši se, priđe k njoj. Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se. — Život mi je slomljen, kao da sam najteži posao radila...
Krakov, Stanislav - KRILA
A potom otpoče da grmi. Danas se imalo da reši. I zato čudna radost obuze sve ove duše do tle sive kao magla. Na kamenjarima se skupljale male grupice vojnika i gledale u oganj pred sobom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
granici, između kolonija Visoka Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada baš raspali neka bugarska haubica. Ali mi se sjurismo u sedlo između vrha i Sive Stene. Upravo, mi tu Sivu Stenu nismo ni videli tada. Magla je još uvek bila gusta kao testo.
Jednu smo joj glavu dotukli, ali je sad ova druga još žešće palacala. Kad je vedro vreme, sa Sive Stene vlada se unekoliko kajmakčalanskim vrhom... A, sem toga, treba znati i ovo.
Bio je dan, kada sam se probudio. Tada sam saznao da su Bugari pobegli sa Sive Stene, jer su im druge trupe zašle za leđa. Pa zašto smo onda mi uludo izginuli?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Il’ cveće lepše klija? O vrat se, snahice! Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske,
Bojić, Milutin - PESME
Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem. (Priče Solomonove, VII, 17, 18) Sive oči tonu u mrk bakar lica, A kosa, nekad svilena i plava, Miriše kô lišće svelih ljubičica.
I, kad sunce stane, S lešina naših site beže vrane. A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I koji za mnom, i u neznanju, greš ovaj čudni put: Sivo je tamo, sivinom prostreli bit, sive su oči tajni. I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade ućuta.Ali pod utiskom goleme svote, osjeti se upropašteno kad, u strahu, gleda ljetne sive oblake što nad usjevima krupom prijete. Napokon, jednoga jesenjega dana našlo se u kući Ilijinoj Radino muško dijete.
—Ovako mi je bog dao, pa ča ću? —Lijepe su i sanjalačke; a moje su sive i mlake. —Dobro vam se i ne vilu ispod očali. Ma zašto to nosite? — reče i pogleda ga upitljivo. —Jer slabo vidim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Samo je boja različita. Krst odjednom počinje da lista kao prolećno drvo, vidim cvetove crne i sive kako se pomaljaju sa njegovih ivica i kako pčele u rojevima zuje oko njih.
nepodnošljivom upornošću, on je svaki put gordiji i tvrđi, njegov pogled, u početku ravnodušan, postaje oštar, oči su mu sive i ledene, gledaju me pravo i ja ne znam kud da se denem, kao da stojim gola sred iscerene gomile.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan uzvijen ćuti i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
dalje, čitavi blokovi navaljeni jedan preko drugog, a iz šupljina, sličnih onim dupljama u lobanje, razvlače se pramenovi sive magle. Iza mene naramkuje posilni Jezdimir, i čudi se.
— Naravno, mi — veli pribrano i odlučno potporučnik Svetislav. — Ja sam, gospodine moj, ranjen kod Sive Stene. — A ja sam ranjen na samome vrhu... — A na vrh su izišli prvo četnici...
Šantić, Aleksa - PESME
Ispred vodenice, što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.
Sve grane, putanje i međe Pjevale su pjesmu. Mirisô je zdravi Vrijesak, i hridi sve sive i smeđe. Ja sam gledô: tiho, kô san jedan plavi, Nasmijana, topla, i kô ljiljan mio, Okupana rosom, ona mi se javi,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
hećim efendi-kadija — gospodin sudija ždral — konj sive boje žeženo zlato — topljeno zlato Žiča — zadužbina Stefana Prvovenčanog na desnoj obali Ibra, blizu Kraljeva žura —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovdje on, dakle, živi. — Drekavac! Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!