Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Približavao se samo, pred veče, katkad, vatrama, u polju, naročito kad bi, kraj vatre, ugledao siluete žena. One su ga dočekivale sa uplašenim očima, jer se činio više neka haramija, nego ritmajstor ilirskih husara.
Obraslih bokorima jorgovana. A iza tih zgrada, na utrini, u daljini, preko bara, katkad su se ukazale siluete ždrebadi i kobila. U galopu. Dok su se vozili u kabrioletu, di Ronkali je ćutao.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive.) HASANAGINICA: Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku.
Pandurović, Sima - PESME
Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete.
sivom, Na zaranku sunca, nada i života, Prolaze u bolu, umornom i živom, Sa licem na kome nestaje lepota, Pored siluete nejasnih bregóva. Svaka nosi jedan dugi sanduk želja, Maštanja i nada, i cveća i snova, Umrlih časova tuge i veselja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zanimljivo je da Nečista krv u prvoj objavljenoj verziji počinje takođe noćnim pejzažom: kroz mrak se naziru siluete nekih građevina, druge se gube, i samo u kući već davno udate i oronule Sofke gori žuta svetlost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru! — razleže se složan tresak iz stotinu pušaka.
Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“... „Ne pucaj!“ — Čuju se uzvici. „Napred, napred!“ Neke siluete promiču. Odjekuju pucnji. „Ne na mene!“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi. „Evo ga! Udri!
Iako je neprozirna noć, meni se neprestano pričinjava kao da vidim neke siluete kako promiču. U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi.
Ona zastade. Poleta joj priđe i Arleta nasloni glavu na njene grudi... Kroz snežne pahuljice video sam još njihove siluete... Voz skrenu i pred mojim očima ukaza se pusta poljana pokrivena snegom... I nikada više...
A i ta piramidalna divizma, sa širokim, srebrnastobelim listovima, podseća na uspravne, ukočene siluete vojnika. Tu-tu, tu-tu! — trubio je šofer. Deca su užurbano trčala i sklanjala stado sa puta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prenesi dalje. Glas se prenosi kao val i gubi u snežnim dubodolinama. Oko nas je šuma. Siluete nekih četinara. Vojnici se raziđoše na sve strane razgrćući sneg koji je bio do više kolena. Sekire zapraštaše.
— Kaplarske pare taj ima — dodaje Kosta „Turčin“. u neko doba tek ugledasmo u daljini siluete naših torpiljera. Opet svi oživeše.