Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedan dan oko Petrovadne, a baš u sam prvi sumračak, počeše zvrktati nasipom beloševačkim mâle, prljave taljige nekog Simice Šuškala iz Meonice.
— Ono znaš... nije baš ni lako! — Pa nećeš ti sam, ne boj se! — kuraži ga pop Stevan. — Eto ti i Simice. Vas dva moći ćete zar? Simica ionako kopa kašto rake, nije mu prvina. 'Oćeš, Simo, a?
No, može biti, ni on mu ne bi umeo to kazati načisto. Kapetan je još vrtio glavom, dok eto ti iz sobe Simice i dugačkog praktikanta. Dugački praktikant čita protokol, a Simica zaintačio: »Jes', jes', gospodine! Sve je tako!
Bi još dugo spavao da se Julka nad njim ne razrakoli: »Ej, Simo, Simice! Ustaj, more, diži se!« On se samo okrene na drugu stranu, progunđa: »Ne diraj se!« pa zašiče opet.