Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ko, zar ja? — upita Lazar i nasmeja se. Marinko upilji u njega. — A... ne varaj, sinak!... Ti, jest... Da pije koja curica zamakla za oko?... — Jok! — reče Lazar i poče kriti oči. — Ha!... ha!... ha!...
Sremac, Stevan - PROZA
Odugovlači s jelom, radija je da je ona kriva i da je ona odocnila s večerom, samo da joj sinak zavremena dođe. Svi već posedali za sto, pa očekuju. — Šta je s tom večerom? Šta si se splela, kao da banket spremaš!
Radičević, Branko - PESME
Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.
“ Ovo reče, Bogu dušu dade. I gle, kako tede blagi Bog, Te ja nađo druga njegovog. Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.
I gle, kako tede blagi Bog, Te ja nađo druga njegovog. Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.
Najpotonja što bijaše muka, Beše sinak Neten-begov Nuka; Jedinca ga majka je imala, Na vojsku ga stara ne pustila. „Nemoj, ago, ostavi Nukana, Ne vodi mi
Kostić, Laza - PESME
” Tako majka od milina junačkoga kara sina, diva sviju junačina; divak sinak zbori njoj: „Zar muževi? — Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj?
— Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj? To muževi? To su žene! Pa zar žene protiv mene?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U to isto vrijeme dođe i onaj hamal, pa zaište od hadžije da mu da one novce, a hadžija odgovori: — Hoću, sinak, a koliko ono ostavi? Hamal odgovori: — Sto dukata! A hadžija brzo otvori sanduk pa hamalu izbroji sto dukata.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako. Drugo pevanje Prvenac sinak, svetlica, iskra Božijeg daha, divi se Rebru, ženskom stvorenju: Koščica, slika, isečak moj si, čednost u tembru
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I sinak je putem greo, Kojim trnje niče tek, Uvek blag, no uvek smeo, Mučeći se ceo vek. Dok jedared, crni jade; Od tiranske puš
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je sinak pogubio glavu U gorici, niže Temišvara!
mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je sinak pogubio glavu U gorici, niže Temišvara!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nek stekne, sinak, pa nek traži onda...« Čim se to raščulo, ispisnici počeše da izbegavaju jedan drugoga. Sad behu zajedno i Đokić i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gde god pristanemo, ja se raspitam Kakva je na pijaci ljudima cena...” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug! ...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Sneg) 224 — Kolo vodi majka s dva sina i jednom ćerkom. Jedan sinak cvijeće nosi, drugi žito vuče; šćerca vince toči, a majka vodu lijeva?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali...
ne čekaš više Već što se snazi nesložnoj piše, Da jedan uzdah pepô raspiri, A žrtvenik nam opet zamiri, A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere iskre iz naše krvi I združen barjak podigne prvi, Da čuje,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Taj je sinak višeg duha, Kome reči dao nije, — Samo zvuke, samo sklade, Samo čiste melodije. Muzika je čista suza, Koju nose
„Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’ blizina dveju duša, Kojih-no se sinak seća. Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bojić), da ju branim ot napasti tuđe, da ju ’ranim plodom moga truda, i da pozna radosnaja majka: da je sinak za nju rad umreti, baš da ima hiljadu života.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver. I sinak bio majci, ili kćer, zamukni, zalud glas, kad nikog i ništa ne zovete.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: