Jakšić, Đura - PROZA
tvoju radionicu i sve ćeš preneti u sobu koju sam u staroj kući za tebe opredelio, a u tvojoj će sobi stanovati sirotice, naše gošće.
Radičević, Branko - PESME
Stoji greben, gle ga samo! Jedva traga od travice, I dva cvetka stoje tamo, Kano do dve sirotice, Ma eto im jedne druge, Naše mome, naše tuge.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne, Nikolo! Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog. Molila si ga, vila se oko njega i zaustavljala ga. — Ja!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
su nam o bratstvu govorili, medvedi o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke, sirotice neudate il nerođene, te mnogo dana duže lovismo sve pravu da sretnemo zver.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
naljute, gledali su nas zaprepašćeno i nemo, dok je Tanasije, zavaljen na prednjak topa, pevao na sav glas: Aoj Bosno, sirotice kleta... Bilo je to osmoga avgusta hiljadu devet stotina četrnaeste godine...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ceo dan provedoše dve sirotice u razgovoru. Uveče, posle skromne večere, legoše zajedno na Ljubičin krevet. O, da divne, retke sreće!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I eto, ta varoš Sarajevo, kao ništa dotle, bolno mu potrese dušu, da zavapi: „Aoj, Bosno, sirotice kleta“, i baš mu tu sentimentalne suze silno potekoše, kao kad posle strašnoga pljuska voda na oluke pojuri.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li su se sirotice, probuđene tom bukom, u polusnu žmirkajući crvenim okicama nenaviknutim na jaku dnevnu svetlost, osmatrajući začuđeno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
velikašu, gospodinu Konstantinu Dejanoviću, zamerajući mu što ljude ceni po blagu i odelu (te zato odbija loše obučene sirotice i stavlja u donju trpezu nebogate stare gospodare u starom skerletu, a prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju
loše obučene sirotice i stavlja u donju trpezu nebogate stare gospodare u starom skerletu, a prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju trpezu bogate nove gospodare u novom skerletu) i što ne poštuje oca i majku (ne drži ih za stolom i
gospodarom“, pa će biti da su pomenuti stari i novi gospodari (ukoliko baš nisu trgovčići) neodređeni koliko i sirotice.
“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Prvo ti je, brate, nečoveštvo: dođoše ti do dve sirotice da j’ naraniš leba bijeloga i napojiš vina crvenoga, a ti veliš dvema sirotama: „Id’t’ odatle, jedan ljudski gade!
Ne gad’te mi pred gospodom vina!“ A meni je žao, beže, bilo, žao bilo dveju sirotica, pa ja uze do dve sirotice, odvedo i dole na čaršiju, narani i leba bijeloga i napoji vina crvenoga, pa pokroji na nji čisti skerlet, čisti
se bratu svome moli: „Aj, tako te ne želila, braco, nemoj mene davat ni za koga, da ne puca jadno srce moje gledajući sirotice svoje“. Ali beže ništa ne hajaše, već nju daje imoskom kadiji.
gospodu svatove, i kad pođeš njenom b’jelu dvoru, dug pokrivač nosi na djevojku, kada bude agi mimo dvora, da ne vidi sirotice svoje“. Kad kadiji b’jela knjiga dođe; gospodu je svate pokupio, svate kupi, grede po djevojku.
to čula Hasanaginica, starješini svata govorila: „Bogom brate, svata starješina, ustavi mi konje uza dvora, da darujem sirotice moje“. Ustaviše konje uza dvora.
A to gleda junak Hasan-aga, pak dozivlje do dva sina svoja: „Hod’te amo, sirotice moje, kad se neće smilovati na vas majka vaša srca kamenoga!
se, hoće umrijeti, pa doziva svoju jetrvicu: „Oj Koviljka, mila sestro moja, ja bolujem i hoću umreti, amanet ti sirotice moje, sirotice i moje i tvoje!
umrijeti, pa doziva svoju jetrvicu: „Oj Koviljka, mila sestro moja, ja bolujem i hoću umreti, amanet ti sirotice moje, sirotice i moje i tvoje!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pipnu se je li ostao čitav i ruka mu dodirnu hladan grlić boce. — Oho, i ti se sledila od straha, sirotice moja! — progunđa on s puno nježnosti, pa diže glavu i taman da će nategnuti iz boce, kad se iza plasta ukaza nekakva
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A naša „Trša“, ete, i „Kundaka“ opuštile žalio glavu... — Tugô, — smeje mu se majka — ostaše si udovice i sirotice... Ta što da čine!... Ili drugi put, opet tako, uleti sav zaduvan s po jednim jajetom u svakoj ruci.