Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gledao je tu varoš, taj svet, koji ga toliko u potaji kao sigurno čekao da vidi ponižena i unapred siteći mu se i znajući kao kakav će izgledati: ako ne sasvim osiroteo, a ono više za žalenje.
Pa bar da jave... Izedoše me! | XIV Na glas da se Sofka isprosi, cela varoš, siteći joj se, odahnu. Dakle jednom već i to se i sa njom svrši, i da su oni sami Boga molili, pa ne bi im tako ispalo za
Stanković, Borisav - JOVČA
« (S osećajem mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom): Nemaš kud više, Jovčo: moraš! (Klone na minderluk). Moraš!...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zašto da mi pa ti ne javiš da je ona toliko bolna i ovakva? STANA (siteći se i pokazujući na Tašanu): Bolesna, ja! A što po tri dana ništa ne okusi, to ti ne govori?!
(Pogleda u Paraputinu kućicu. Vidi da je prazna. Uplašeno): Pa njega nema, more! JOVAN (kao siteći se): Nema, dabome! Natrpa oko sebe sve krpe i kamenje što nađe, i uhvati maglu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (mračno): E s’g me s’s tuj pesmu s’svim izede i dokrajisa. (Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija.