Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Iziđe još jednom te razgleda da li je dobro oko žleba, ukarari kamen da sitno melje, odgrnu brašno u mučnjaku. Zatim uvuče nekakvu grdnu kladetinu, dugačku svrh čoveka!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Bog će njemu pomoći! — reče ozbiljno popa. — Uzmi, popo, nek ti je alal! Pop odmahnu glavom. — Ja nemam sitno — reče tužno Aleksa. Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče.
Dučić, Jovan - PESME
Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan pevati o Tuzi.
Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije počeo sasvim grcati.
Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije počeo sasvim grcati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Naročito je lep završetak pesme, i on glasi: Po čelu ste redom Šnekle poređali, Zulove ste sitno, Fino brenovali, Rusu kosu po mom Gustu očešljali!... Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isušenim, skupljenim nogama, te ne može da ide, već se vuče. Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilice sve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi.
— A kakva je ta bila koju si voleo?... — produžavali su oni da nagađaju. — Je li devojče... malo, sitno? — Ne, ne!... — A da ne visoko?... a oko joj crno, golemo; snaga?... — A, a! ...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
muči se, a one mu se mračne vizije nikako ne uklanjaju s očiju, pa poglêda čas na onu detinju bradicu što nekako sitno drhti, čas na ogreѕѕe, ili redom na ostale.
Jer sve je sitno boriti se dole i jer što veći bol to veća sreća izabranoga. Dakle, sve neka ide kako ide na ovoj pegi dole na kojoj se
se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao i ponova započinjao A pod sobe belio se od sitno iseckane artije po kojoj je on gazio, pljuvao, trljao, smejući se, priviđajući, plašeći se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana.
Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana.
Začu se, odnekuda, i neko, sitno, seosko, zvono. Isakovič posle ugleda, na dnu jedne aleje, Herrenhaus, zidan u crvenu ciglju, sa prozorima belim,
On je obilazio zemljake u Engelu, u košulji, do pasa, utegnut u svoje, crvene, husarske čakšire, a koračao sitno, u svojim kratkim čizmicama, koje mu je žena čistila. Sedeo je po mračnim uglovima trpezarije, uveče, izgubljen.
Kad je u njoj koračala, neprijatno, sitno, činilo se da lebdi, lagano, sve bliže. Kad je bila sasvim blizu, vide da se kreće, kao neki stub, po kom se crne
Oči su joj, kad joj dete pokazaše, bile pune suza. Ona je, jedina, zapazila, koliko je novorođenče sitno, slabo, golo, ružno, kao što su golupčići u golubarnicima.
Mati je detence posmatrala, kad bi ga dojila, zabrinuto. Petar, siromah, nije video, koliko je slabašno, žuto, sitno, zbrčkano. Babica ga je, prvih dana, zavijala u crepove, tople, a krstila se nad detetom – kad je otac ne bi video.
Sudbina pojedinog čoveka, ili žene, sitno je zrno peska, koji izbacuju, na obalu, bezmerna mora, posle bura. Smrt jednog čoveka, ili žene, čak i kad, u tom
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kada bi joj gospodar Sofra kupovao kakav adiđar, prsten ili štogod u kosu, to nije volela mnogo sitno kamenje, po jedan, ali lep, sve je volju imala na „solitere”.
Sad Krečar, gospodar Sofra i Polaček stariji idu da se kartaju u „ekstra”-sobu, onako na sitno. No nije dugo trajalo opet se vrate, da vide šta deca rade. u sali se igra kotiljon. Predvodi Šamika.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Vlasenici „žena koja nema djece uzme gujin svlak (košuljicu), od ježa dlake i ljuske od jaja, pa sve to sitno izreže i u jelu pojede, pa, veruje, odmah ponese djete“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine. Imala je gustu, sitno ukovrdžanu crnu kosu i tamnoputo lice sa ljupko izbačenim zubima, što su neprestano u poluosmehu provirivali kroz blede
Kažu da je baš tu, na tom mestu gde je kamenje bilo veoma sitno, a čudnog oblika, profesora ujela zmija! Niko nije video kako se to dogodilo: čuli su samo da je profesor kao uzdahnuo
Nije važno, mislila si, pročitaću ih kasnije. Ali nisi. Onda si pospremila sto. Iseckala sitno crpi luk. Potopila krišku hleba u hladnu vodu. Razbila jedno jaje, dodala peršuna, soli i bibera.
Sekla je meso, grabila viljuškom i nožem mladi grašak, krompir, sitno seckanu šargarepu; proždirala palačinke, uživajući u zalogajima što su klizili prema želucu i protiv volje joj činili
Matavulj, Simo - USKOK
Đak Obrad, koji već učaše „pošljednju knjigu“, bješe velik vještak u tome. Iznajprije kuckaše sitno, sporo pa sve jače i brže, te se odjek razlijegaše po prostranoj, nijemoj i studenoj zgradi!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
bezglasan, studen potplaninski vjetar poljem, i samo kad čovjek naiđe pored nekog osamljenog gloga, čuje se beznadno sitno cviljenje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Hrišćanski katihizis beše tri, a mnogoboška mitologija dvadeset sitno pisanih tabaka. Tu nepamet morali smo učiti napamet.
On je voleo da gleda donje slojeve čovečanstva, ne samo sitno građanstvo no i promašene egzistencije, propalice svake vrste, »bivše ljude«, — i uživao u njihovom »vanredno
Milićević, Vuk - Bespuće
Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo
selo, zastajući da se odmore ljudi koji nose lijes; povijala se pohabana crkvena litija na vjetru i zanosila nosača; sitno i žalobno zvonila dva zvonca u dječjim rukama; isprekidano i lomno miješala se zvona sa starog manastira; krupan
Radičević, Branko - PESME
noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno, brate, ijujuju!
Goli braco, što si stao, Valjda nesi već sustao, Cupni, skoči, Sitno kroči, Pa zavedi, Pa provedi, Opa cupa, Pa na ćupa!
Je l' to ona, je l' moguće? Stade junak, gleda dugo: Bogme ona — niko drugo. 92. Moma šeće lako, sitno, Pa u jedan dom zamače; Momku beše dosta itno, Al' on stade, mislit zače: Bistar beše, dobro misli, Dobro misli,
Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka Unapredak laka skoka! 51. Tako, pesmo, sad je dobro, Samo sitno, moje lane! Pogledaj je, mili pobro, Ta ima l' joj kake mane? Kako s' treska, kako zvecka. U srdašce kako pecka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ovi ne plijeve — namerno žvaće momčina. — Ti su isto što i partizani, samo su malo probrani, prosijani na sitno sito. — Kad stiže da i tu mudrost pokupiš, a? — Ne galami, uši mi probi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
obešena ponjava; uz zid prislonjeno nekoliko drveta; mali prozori izlepljeni hartijom — sve to izgledaše tako malo, sitno, povučeno i skriveno kao da se bojaše čije navale i kao da svakom govoraše: „Molimo te, ne diraj nas.
U tom sa svadbe svirači zasviraše brzo, sitno, valjda na zdravicu starojkovu, i čuše se uzvici... — Oh! — viknu Nuška i diže se. Poče da se proteže.
pečene glave: šešir nabio na oči, cigaru drži u ustima i, ispršen, crven, natučen snagom i onako malen, ide brzo, sitno.
u sobi ležeći nepomično, raskomoćena, dišući teško i umorno, slušajući vrevu i žagor iz komšijskih dvorišta i materino sitno, staračko poslovanje u kujni, čekala bi dok bude gotova večera i dok je majka, pošto sve unese kod ne u sobu i postavi
Kostić, Laza - PESME
je sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno lišce, a pod lišcem sitno piše po komadu žute svile: „doveče si u Delile!
Lalić, Ivan V. - PISMO
— A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jer, zaista: bauk Nove godine kruži Austro-bugarskom! Pre podne opaljujem redovno muvić (Sitno muvanje), a posle podne muving (veliko muvanje) i izučavam masovno ludilo. Po radnjama — ludnica!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Razumem! — govorio je sav crven narednik i strašno pogledao Tasu, koji sitno zatrepta očima. Radilo se celoga dana. A sunce pripeklo, pa jara treperi dva metra od zemlje...
nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno kamenje kao crvena traka, koju ljudi kidaju svojim nogama.
Neka kola naleteše iza nas na jedno drvo i s treskom se polomiše. Ljudi jauču... Pešadijska truba svira „napred“, sitno, drhtavo da se jedva čuje u onom šumu od treska i izbezumljenih glasova.
Naše raspoloženje umuče kad negde u blizini našoj ruknuše eksplozije razornih zrna, da se zemlja zatrese. Zasu nas sitno komađe zemlje sa nastrešnice. — Poče razornom... kopaj zemlju i bacaj gore! — reče Trailo.
Ne misli on da ga istražuje, već prvi zadnji na koji naiđe. Ali ugleda stražara pored kola. Opet zažmirne, trepnu sitno dva-tri puta, pa se pritaji. A potom usne Jankulja razvukoše se u jedva primetan osmeh... Njega da uhvate?!...
Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!? — vikao je narednik.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko se osvrtaše oko sebe unezvereno, drhćući od straha i uzbuđenja. Noge mu upadahu u nešto meko, sitno, on pogleda oko sebe, po podu beše samo stočno đubre.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno kao koza, šapće nešto cincarski kroz zube i revnosno briše krpom sve što stigne, ali se trudi da pritaji gnev svoj.
Borka jednako poslužuju. Svet da popuca od smeha, a ćir Đorđe se smeje pa sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠTA SUNCE RUČA Prvo je pitanje: šta sunce ruča Kada se popne do najviših kuća, Kad sitno zatrepti svaki list u gori, Od silnog gorenja Kad sunce izgori?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
četvrtaste glave, sa pametnim očima, odmoran, osećajući na sebi svoga gazdu, kako na njemu slobodno i stegnuto sedi, sitno, veselo je grabio i promicao. Već je blizu zora. Mrak se gubio.
Samo je njega osećala, kako joj dopire do ispod pazuha. I nikako nije mogla kolena da mu sagleda, tako je on sitno išao pored nje. Služio sam prota i svi sveštenici i đakoni | pa i klisari sa grobljanske crkve.
Dole iz štale samo se čuje kako šušti čupana u naramcima slama i seno i kako nošena sitno pada i veje putem. U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prošao kao lanjski snijeg. Ravno kao po dlanu. Raščupala se kô da se s vitrom tukla. Sedi kao na iglama. Sitno brašno kao pjena. Slažu se kao hleb i sô. Složni kao med i maslo. Stidi se kao nevjesta izmeđ’ đeverah.
— Para je velika namiguša. — Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica. — Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju. — Para kamen dubi. — Gdje novci tu i masni lonci. — Ide para na paru.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.
Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pisar odista hotijaše da pokaže kako je razmažen, te je sitno jeo i srkutao, a dizaše čašu dvama prstima. Govor je najpre tekao o poharama.
trećega, kad je predveče jahao na doratu i vodio još tri sedlanika na pojište, pa kad ugleda Zvrljevljane, a on sitno poigraj, tako da je Maji (onda je bila došla maja s Krivicom i Galicom) srce igralo; četvrtoga, kad je već bio
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zajedno ratovali. — Ne laži. Mene ni otac ne žali. Pred drumskom mehanom volovi naglo stadoše, hukćući u sitno krckanje kola. Đorđu se ne svraća: pri svetlosti SVI će mu videti lice.
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta.
Tola joj prvo pruži „desnog“. — Što si manji od brata? — reče. Dete, povijeno u očevu iznošenu prtenu košulju, poče sitno da plače. Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu.
Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se po poledici kroz sumagličasto svitanje, po
noža u luku Posle, kad je svanulo, on je na svetloj dramliji urivenoj ispod čela video svoje lice s dugom bradom, sitno a veliko, izduženo lice, i uplašio se sebe viđenog u mrtvim očima Turčina, a šaka mu je bila puna crvenog gliba...
Seljaci zanemeše sluteći streljanje. Tola ne savlada suvo, sitno rucanje. GLAVA TREĆA Gusne veče i miriše na tikvene vreže i mrtve kukuruzove rese.
U ćutanju, njena suza iseče se na nožu. Ona. mu ne pokazuje lice, a on vidi tu kap na nožu. Znači, nije istina. Sitno, ljigavo, gadno. A zašto mu je jutros rekla? Đorđe sede na stolicu. Dugo ne sme da pita. Ne može od mraka u glavi.
I poslednje oblake goni vetar, i zora je. Oprezno korača da ne zgazi cvetove maslačka. Rosa sitno zvoni u mladoj travi.
Pod njegovim mekim korakom sitno zvoni rosa, zvoni zlato, on je najbogatiji siromah između tri reke, on je najmlađi starac u ovoj kaljogaži s jednom
Vlažna kaldrma svetluca, šarena od lišća i sunca. Desetak žutih plovčića došepa do njegovih nogu. Sitno pište, kljucaju travke po kaldrmi i jure se pred njim. Svakog jutra na ovom mestu hranila ih Simka. Čuje: dete plače.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pri pogledu na sitno, izmršavelo stvorenje prisutni su i nehotice uzmicali. Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje. Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice!
poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko sitno hore se njihovi zvuci, I tonu u jasnoj noći...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Hvala rode! — Bog da prosti pokojnika... — Amin da Bog da... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Ali sitno farbaš, druže. Pa ti reče troje dece, a ono ispade četvoro. — Pa... pa, pa na brzinu. Kad se hitro promeša.
I brzo, sitno, slobodno, skoro veselo strčavanje niz strme stepenice nevidljivih, kao naviknutih da se tuda spuštaju, nogu, čiji se
koju je osetila, ovako žilavija, otpornija, jača, pokuša dovesti u sklad sve ono kolebljivo u duhu što joj čas izgleda sitno i ništavno, a čas beskrajno važno i sudbonosno.
Onda je krupno koračao po sobi, i tako, utučen onim utiskom, osećao je kako ga strašno i sitno kljuje neka arterija u mozgu do pomračenja u glavi.
— Nu da, navikla da. — Dobro govorite srpski. — Moram, da! Pa je ona, nagnuta, podnosila plave, sitno ispisane tabake i tražila ono mesto za potpis, a gospodin Leđenski, uzrujan blizinom one male glave, raširenim
“ Kao oni mali domaći miševi što vas, kad vam se najviše spava, neumoljivo uznemiravaju sitno grickaj ući hartije iza police sa knjigama gde se po sto puta vraćaju pošto ih oterate, tako je isto i on znao da prede
Najzad, sve bliže i bliže nailazilo je ono prema meni, i u tome približavanju brzo i sitno kidanje trave stade da me zanima. Tada sam tek po digao oči i ugledao čobanku.
četkom doteruju, izlaze sa ženom do Kalimegdana, pa posle obično svrate na koje deci vina sa ražnjićima i crnim lukom sitno iseckanim. Dakle, u onoj prepisačnici, na njegovom stolu, šoljica od kafe, jutros popijene; tacna je odvojena.
I danas, srećan od ispunjene dužnosti, sa dušom punom slavnih i besmrtnih uspomena, gleda on ovo mutno, sivo i sitno vreme i veruje. Da znaš kakva je to vera!
sa velikom mukom, ne obzirući se na nas, isto onako kao što se nije obzirao ni na vesele male senice što su pred njim, sitno skakućući, bežale putem kad bi ih dostigao, da prnu, i obavijene belim prahom koji je purnjao sakriju se u injem posutu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Možda tek pred licem One napram kojoj sve drugo postaje sitno i bezbolno do ništavosti. XVI Danas je nedjelja. Po svemu se to osjeća. Dan posjeta bolesnicima, dan donošenja ponuda.
Očevidno, dakle, ja ti nisam baš nikakav literata. — Možda je sve to za tvoju prirodu previše sitno, previše tričavo. Ti bi vjerovatno volio malo širi potez, zar ne? — Naprotiv!
Osjetio sam sitno toplo škakljanje, a zatim primijetio veliku crvenu mrlju što je probila kroz moje bandaže. Već znam! Razumio sam po vrsti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a ona pita šta je bog sad rekao, a soldat reče: — Rekao ti je da ideš pa da sav onaj kamen što si iskopala, lijepo sitno stučeš, da ti nijedan krupni ne ostane.
On joj rekne: — De ti prva, pa ću ja onda. Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvožđa i sitno reče: — Nisam ja izjela meda, tako mi ovog pravdala!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednom prilikom, počeo sam da čitam Voltera, i kada sam shvatio da postoji približno sto sitno štampanih velikih tomova, koje je ovaj monstrum napisao, ispijajući sedamdeset i dve šoljice crne kafe na dan, uhvatio
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske, snegom pokrivene planine sa vrha Titlisa u Švajcarskoj, čitava Evropa bi mi izgledala
Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske, snegom pokrivene planine sa vrha Titlisa u Švajcarskoj, čitava Evropa bi mi izgledala
Kao što je sitno seme sakriveno u divnom cvetu, tako je i u Faradejevoj viziji i Maksvelovoj izvanrednoj, ali, za obične smrtnike,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I, onako zastiđenoj i smetenoj, besvjesno učini joj se da je ovo danas sitno i smiješno, čisto odvratno prama čistoći osjećaja koji joj toliko puta izbiše u samoći, ispred prostrane pučine po
na volju, pa je on vjerno nosio kroz cio vijek; ona i ne zna što je tragika u življenju, i proti volji života sve joj je sitno i smiješno, a samo smrt jaka je da joj život uništi, — i ona, jedino, staričina je tragika...
—Gledam k'o onako... —Sitno je to, ostavi!... Uputiše se jedan za drugim preko obale, kroz narod, uvek na oprezu da se o koga u hodu ne zadenu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pismonoša hitno, hitno Kasa neustupno; Slagač slaže sitno, sitno, A novinar krupno. Pralja pere košulje Pa peva kô luda; Kaluđer se Bogu moli Pa stenje od truda.
Pismonoša hitno, hitno Kasa neustupno; Slagač slaže sitno, sitno, A novinar krupno. Pralja pere košulje Pa peva kô luda; Kaluđer se Bogu moli Pa stenje od truda.
Krakov, Stanislav - KRILA
Prozor je bio zatvoren i nikoga u sobi nije bilo. Duško je drhtao i dalje. Srce mu je sitno, plašljivo lupalo. — On je, on je... Nije se prvi put ta senka javila kraj njega.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ja sam uveren da vlak još ne će zamaći ni tamo za ono brdašce, a kazan će mu pući i vlak će ce sav razmrskati u sitno komađe. Tada mi dođe u pamet kako sam jednom gledao između Štajnbruha i Pešte takav jedan smrvljeni vlak.
povesmo kudelje; točkovi, skliznuv sa šine, zarili se u nasip i okrećući ce tu u mestu samleli sav šljunak oko sebe u sitno brašno; vagoni najašili jedan na drugi i stinjili se kao lepinje; dva čopora ovaca, što su bila u vagonima, pretvoreni u
Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice života pokidane.
Već su zaranci, a borba se jednako vodi. Topovska grmljavina potresa ceo predeo, a u krupnu topovsku riku meša se sitno groktanje pušaka. Naša ce bojnica rastegla najmanje na četiri sata hoda.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo, Ne bi l’ ti se umilio. Al’ šta zborim, kud zaiđoh!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zvezdana noć... Nad našim glavama zvizne poneki kuršum, kao da mušice proleću pored nas. Sitno i beznačajno. Objasnio sam ljudima: — Jedan za drugim u pravcu onoga ćuvika.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vješt Stankela, Bog ga ne ubiće, pa provlači sitno po strunji a grlo ukoritio, pa misli čojek: ne pjeva već zajedno sa strunjom plače, jeca, cvili.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Dolazi do nje. Vidi je kako sagnuta, u koliji, sva već ostarela, zgrčena, izgubila u onom količetu i jedva joj se vidi sitno, staro lice. Staje više [nje] i nadnosi joj se. Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva.
Od odela jedva se videla, i jedva joj se videlo sitno uzano lice i onaj mirni, a opet i dalje onaj usamljeni joj, kao uvređeni da im nije na smetnji, izraz.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŠEVAR
Schіlfrohr Bagrem. »Ako bagrem mnogo rascveta, rodiće sitno žito« (SEZ, 70, 1958, 550, Leskovačka Morava).
Beli luk. U verovanjima objavljenim posle II svetskog rata, kao i u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Redom poče prodavati sitno i krupno blago: ne poštedi ni svoga dorata, ni stare kobile s ždrijebetom, ni uhranjena krmka.
I čuđaše se samu sebi da mu sve to tako sitno izgleda prama silnoj volji za njom — za besvjesnim stvorom koji ide u svijet da traži komad kruha i drugoga čovjeka, da
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sad se svi sprdaju s njim jer ga je ona priokupila, te veseli Bogdan povazdan vrše drač i sitno gloginje. Radije ću trpeti da me moji potajno nazivaju izlapelim matorim kljusetom i beslovesnim bipcem nego što ću
Hoće, ništa manje, nego uz sam bok gospodaru. Još ako ona lepojka upotrebi svoje omamljive čari i počne sitno da prede na krilu svoga usahloga čoveka.
iz koga su šibljačile uvis tanke mladice leske i klena i spazim kako se s mukom kroz njih probija neki čovek vodeći sitno, mršavo kljuse. Izašli su na čistinu. Mlad čovek. Dvadeset i neku godinu.
Što god bih uradio, sitno ili krupno, valjano ili traljavo, namah bi senka one proklete stene i njezinih sedam hrastova, pala preko moga dela i
Ilić, Vojislav J. - PESME
poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci I tonu u jasnoj noći...
Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća. Mamuze mu sitno zveče, A mač zvoni o stepene... On je drhtô kad je stigô Do mirisne sobe njene.
Jasika i jablan viti obalom šuštahu ti'o, A hmelj i divlja loza bele im stabljike svio I sitno treperi tamo. Izgledalo je, zbilja, Da cela priroda tone u moru rajskoga milja, Premire od silne čežnje...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dela Vas zadivljavaju, a ličnost Vam izgleda sitna. Sunce Vam neće, toga se ne bojim, izgledati sitno, ali, vidite, već pri prvom koraku, kada je vreme da Vas upoznam, sa njim samim, ja moram da Vam savetujem da mu ne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Doktor se malo zbunio kad je čuo šta ga gospa Nola pita, i šta mu predlaže. A gospa Nola je tresla sitno glavom, i gledala u patos, što je značilo da ni ona u tom trenutku nije svoj čovek, da radi što mora, da kako je sama
Kod gospođe Draginje se pije bela kava sa šlagom u koji su umućeni sitno rezani pečeni bademi. Kuglof je ovoga časa izišao iz usijane cevi; posrće i drhće od vreline i buhavosti.
Nekoliko mutnih advokatskih i mutnih berberskih pendžera imaju iste žute zastore. Činovništvo sitno, otkinuto od velikog aparata, bez druge budućnosti do sutrašnjeg dana.
Žene njihove na ulicama uvek žure. Stari ljudi sitno koračaju, ruke im na leđima, glava mahom oborena, kao da među stopalima traže šta će reći ako ih ko oslovi.
Posle dečakove smrti, Jelena Harisijades se prosto skamenila. Osušila se, sitno nežno njeno lice se nekuda strošilo, jedva je s profila bilo mogućno razabrati lepe, plemenite crte.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ovu travu treba sitno iseći, i onom od koga želimo tajnu dokučiti, pod pazu s leve strane metnuti, i potom mu dobro u oči gledati, koje će
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Isajlo! — viknu Luka. — Uđi u onu sobu, pretresi je i vidi ima li šećera i kafe. Trgovac sitno zatrepta očima, pa promuca: — Vi po zakonu nemate pravo da mi pretresate radnju.
I ne gledajući Luku, trgovac nabusito odbaci banku. — Nemam sitno. Ali Luka planu, preskoči tezgu, izvadi revolver i upre trgovcu cev među oči. — Kusur, ili ćeš sad mrtav pasti!
Na svakoga oficira i vojnika došlo je po dve šake brašna. Ljudi su bili zadovoljni. Dobili smo i konzerve. Neko sitno seckano meso, po ukusu slično svežoj šunki. Ali vojnici mu odmah nađoše manu. „Magareće meso“ — vele.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On ulazi u dvor Mine od Kostura prerušen kao kaluđer i igra „sitno kaluđerski“, jer je to odista najbolji način da bez muke savlada razbojnika koji mu je razorio kuću i zarobio ženu.
drugoga“; ili ona vrlo duhovito izvedena — kad je sirota devojka nadmudrila Marka okumivši ga; ili ona kad Marko igra sitno kaluđerski; ili ona kad Marko ore drumove; ili ona kad se Marko „bolan učinio bez bolesti, od mudrosti teške“; ili ona
ja s Turcima mogu progovorit, mogu turski, i mogu manovski, i arapski jezik razumijem, i nakrpat sitno arnautski. Provodiću đecu kroz Kosovo, svu ću vojsku tursku uvoditi, dok ja nađem dušmanina moga, a Turčina silna
uze, pa je zagleduje, pa govori Mini od Kostura: „Gospodaru, Mina od Kostura, je l' slobodno na veselju tvome poigrati sitno kaluđerski?“ Veli njemu Mina od Kostura: „Jest slobodno, crni kaluđere, jest slobodno, zašto ne bi bilo?
daj mene crnu Arapinu, evo tebe sedam tovar' blaga, i evo ti sedam boščaluka: nit' su tkani, niti su predeni, ni u sitno brdo uvođeni, već od čista zlata saljevani; i daću ti od zlata siniju, — na siniji opletena guja, povisoko glavu
ujutru jutro osvanulo, sprema care sedam tovar' blaga, a đevojka sedam boščaluka: nit' su tkani, niti su predeni, ni u sitno brdo uvođeni, već od čista zlata saljevani; poslaše mu od zlata siniju, — na siniji ispletena guja, povisoko glavu
mu srčali-pendžeri; viđe Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i pritegnu đemom od čelika, no mu ždrale sitno podigrava. Nitko prvi njega ne ugleda, ugleda ga vijerna ljubovca s bile kule na srčali-pendžer.
eto ti vojvode Miloša na njegovu od megdana doru: ustavlja ga đemom od čelika, a dovata malo bakračlijom, a doro mu sitno podigrava, te veselo u družinu dođe, na jutru im nazva dobro jutro; sva družina jednu riječ kažu: „Dobro dođe, dijete
Miloš dara divno privataše. A da vidiš zlosretne punice! Ona nosi od zlata košulju, koja nije kroz prste predena, ni u sitno brdo uvođena, ni na razboj ona udarana, no košulja na prste pletena, u kolijer upletena guja, a pod grlom izvedena
Rovčani te od paše kupiše, za te daše dvije boce blaga, sve u sitno žuta mlečanina, i bijele ovce i jaganjce, još suviše robinju đevojku“.
su u Mletke kovane, one vr’jede pet stotin’ dukata; pod tokama od zlata košulja, nit’ je tkana, niti je predena, ni u sitno brdo uvođena, veće mi je vila poklonila, — ta nemoj je krvlju poganiti!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Volim se sa hranom sresti Pa makar je moro jesti U ŽIVOTU TO JE BITNO U životu To je bitno Ništa nije sasvim sitno Ništa nije baš koješta Što ne može ruka vešta Da popravi Sitnice su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A on, kako ih preuze k sebi, taki sikirom ih zdruzga i sviju ih istroši na sitno, pak sve ono razdade prosjakom. AGRIKOLINE LAMPADE Princ Agrikola vide sebe od mučenika podrugana i bogove mu ostale
Ama kad se u zlu vide (uze ga talas premetati) stade onda prepredati na tanko i sitno mrviti, zabuni se i vrlo podviknu: »Pomagaj gospodine, pogiboh! Nedaj me moru progunuti, spasi me!
i adet iznova im davati, bistroumlju mučati a zamlaćenu besediti, niti je pak plaha kiša za višu hvajdu nego li koja sitno rominja; drugo ništa, teke snosi zemlju i zaćupa usev te lokve ostaju, lepu kopaću pokvari zemlju i gospodara joj ogriži.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A nikad sama nije išla: uvek je oko nje bilo bar pola tuceta nekih tetaka i strina. Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo napred, kao vodena zmija kad izdigne glavu i brodi vodom.
A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.