Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ide, kako se leno vuče kroz sokak, kako zeva, i posle kreše ocilom u trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.
je skočila iz kreveta k prozoru, pa kroz razređene šalukatre videla neku priliku, i odmah u njoj poznala Šacu; čula sitnu tamburu i razumela reči dobro poznate joj pesme, iako je Šaca, kao obazriv i miroljubiv berberski asistenat, i nije
Afrika
Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je među njima bio ne samo najstariji, nego i najsiromašniji, a imao je sitnu dečicu, šestoro. Nije smeo ni pomisliti da se, kao braća, naseli, u traktiru, nego se bio naselio, kod svojih,
Njegove ujne muku su mučile da ga zagovore. A deda mu davaše po koju sitnu paricu da ga zalaže. Majka mu se branila, da ne sme, od Goše.
Nisam smela da mu se okrenem. U tom dođoše i deda i oba njegova ujaka da piju medenu rakiju i svi mu dadoše po neku sitnu paru. A smejali su se i žalili ga. Njegova mati htede da pođe, kući, ali deda ne da. Što se žuriš, Petro?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- zastala je za trenutak. - Ali, šta ću ja sada onome tamo da kažem: zašto sam dolazila? - između obrva imala je sitnu, crvenu boricu, a maramicu je, iako je to bilo nepotrebno, još držala na usnama.
Radičević, Branko - PESME
Al' dobiću jednu sitnu knjigu Koja velju učini mi brigu; Sitna knjiga 'vako govorila: „Vodenicu munja ti spalila, Jošte tuča što udari juče
Već ispišem dva do tri komada, Al' gle meni knjige iznenada! Knjigu sitnu Zmaj Ognjani prati, A u knjizi ovako me brati: „Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je?
idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
koje bi spomenuo koštale su, pa se sticao utisak da je život nešto kao automat u koga treba neprestano ubacivati sitnu lovudžu. Tako nešto. Provod! Inače, bio je sladak; sav nekako čist i ispeglan! Dobro, pitaćete se vi, a klinci? Jao!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
gornje žiće sad ima još malo molbi od naše strane koji se ne nađosmo usred neke bitke daj nam jedno parče hleba i sitnu mudrost da se ne počine novi gresi u ovom poslednjem času u žurbi ko na putovanju kad se kovčeg zaključava to se
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja sam čula, da si kujundžija; Poslaću ti sitnu trepetljiku, Sakuj meni statve i brdila, I ostalo, što stanu valjade, I od toga što tebi preteče, Sakuj sebi toke na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tako je i bilo. U XXI VEKU »Tuš... ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju poznatih vam vašarskih
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pet minuta da leškarim kao gušter na prigrevku I da narod oko mene igra sitnu pipirevku. Pet minuta, da oprobam: nek me skinu odmah zatim! Pet minuta poniženja u životu da naplatim...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, niko živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila rođena od svojih predaka, niti je ko ikad video jeguljinog mužjaka.
Brzo rašćenje zahteva obilnu hranu, koju jegulja nalazi hvatajući sitnu ribu, sitne žapčiće i druge vodene životinjice. Ona lovi većinom noću, a danju leži nepomična, zarivena u blato, u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Njeke drže sitnu đecu u naramku, njekima se našla ožica u ruci, kako izađoše u hitnji i sa zalogajem u ustima. A poveća djeca opet,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad pređem preko mora, a to čovek uvatio moga čelca u ralicu, pa ore za sitnu proju. Ja povičem na njega: To je moj čelac, od kud tebi moj čelac? A čovek odgovori: Brate! ako je tvoj, eto ti ga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
lisice su Prerovci, svi će pobeći; Aćim je rekao razbijajte, razbijali su svi, svi, svi, zvono udara u gredu, on ima sitnu decu, on je siromah, ako ga ubiju, ako ubiju, ubiju, hukće po zvonari, probudiće mu se deca, sva će se deca u selu
odozgo, po njemu se sleže prašina zvuka, zvuk se cedi kroz mrtve kapilare suvih hrastovih brvana. On udiše sitnu ciku i pogubljeno piskanje bronze i tuča, i sam sasvim izgubljen. Simka stoji nad njim i strogo šapuće. Ne čuje je.
Samo će stara kuća ostati da se u njenom odžaku legu kukuvije i po čitavu noć smrću plaše selo. Sitnu kaldrmu prekrila lišjakinja, plotovi pogoreli, jasenovi posečeni.
Tad se on suljnuo niza stepenice i do ugla kuće četvoronoške, brzo vukao uza zid, razbijajući kolena o sitnu kaldrmu, dok mu se u očima grčila izdužena i istanjena mati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I, priznajem, pomisao o njegovom nadživljenju rodi u meni jednu sitnu, letimičnu klicu zadovoljstva. U svim tim pripremama oproštajne večeri, za mene je, a i za čitavo mjesto, najveći
Moj je učitelj imao jednu sitnu nedaću. Zapravo, jednu veliku „sitnu nedaću”. Prije nego bi počeo svirati, dugo je namještao violinu na ključnoj kosti,
Moj je učitelj imao jednu sitnu nedaću. Zapravo, jednu veliku „sitnu nedaću”. Prije nego bi počeo svirati, dugo je namještao violinu na ključnoj kosti, istezao vrat, trzao ramenom, štrecao
— Nipošto! To su naučni termini moderne fizike koji su već prodrli i u sitnu tehniku svakidašnjice. Sjetite se samo „beskrajnog platna“, „beskonačnog vijka”, ili „vječite olovke“...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sobom povedoše krupnu i sitnu stoku i sve ono što su u bijegu na sebi mogli ponijem. Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ..
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
recimo, u V glavi junakinja posmatra kako zbunjen odlazi očev glasnik, i pri tome, što se posebno ističe, zapaža tako sitnu pojedinost da on ne ide baš sredinom kaldrme, već krajem: „Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže i
397 Čak je i ovu vrlo sitnu pojedinost, čim ju je našao kod Piščevića, Crnjanski gotovo doslovno preuzeo. Piščević, naime, opisuje kako se uplašio
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere. Krupnija sitnu U stomak smesti; Iz tog se može Nešto izvesti: Nema podoba Krupniju jesti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Večeri blage suton senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti, umornoj, mirom prijatnim Uspava dušu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zaiđosmo u sitnu, gustu čestu, taman svrh čoveka na konju. Konji se jedva provlače kroz šibljak, a granje nas svaki čas šiba po licu.
Kako smo zailazili u onu istu gustu i sitnu šumu po kojoj smo se jutros provlačili s Komarovom, ja predložim grafu da naše konje ostavimo kod komordžija, pa da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nema potrebe. Biće nas mnogo — odgovara Toma ravnodušno. — Da, da, tako je bolje. Za sitnu stvar idemo nas četvoro — odobravao sam Tomi. Arleta na to ništa ne reče. Oni se pozdraviše sa nama i odoše.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verovatno je narod, na osnovu onog ršuma koji je Dadara kasnije po Vratimlju činio, u priču o njemu zakačio i ovu sitnu ali živopisnu pojedinost samo da bi njegovu moć nad ženama učinio još čudnovatijom. Dadara nije osobito lep.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bila bi seljanka. I sad, ovako stara, tamo u selu, dok bi moji sinovi i snahe orali i kopali, ja bih morala po brdima sitnu stoku da čuvam i pasem. TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ciganin nakupio okoraka, naložio vatru, spremio žar. Žar je modra, i u nju sipi vlaga. Ciganin dohvata iz čančića sitnu ribu i baca je živu na žar. Za trenutak, ribice su mirne. A kad zaboli, počnu skakati uvis.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kazniću najstrožom kaznom sveštenika.“ — Hoće on, hoće — dodaje Luka. — On ne vidi krupnu stvar, ali za sitnu... — Ama, pobratime, to nije sitna stvar...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stara nam je majka na umoru, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane“. Kada Miloš sitnu knjigu primi, knjigu gleda, a suze proljeva.
Dođe knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati Momčila, ni izdati, niti otrovati: u Momčila sestra
To je Kosta za boga primio, donese mu jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije. Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza
Kad Lazaru sitna knjiga dođe, i on viđe što mu knjiga kaže, onu gleda, drugu sitnu piše, te je šalje gospodi latinskoj, u knjizi im ovako besjedi: „Čujete li, gospodo latinska!
dozivlje Miloš od Pocerja: „Bogom brate, pošta knjigonoša, donesi mi jedan list hartije, da ti gradim jednu sitnu knjigu“. To je pošta za boga primio, donese mu jedan list hartije.
To je pošta za boga primio, donese mu jedan list hartije. Sjede Miloš sitnu knjigu pisat u Prilipa, u bijela grada, svome pobru Kraljeviću Marku: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, il' ne čuješ, il'
Kada Marko sitnu knjigu primi, stojeći je knjigu proučio. Kada viđe što mu knjiga kaže, ud'riše mu suze od očiju, pa je onda Marko
13 KLETVA KNEŽEVA (ODLOMAK) Car Murate u Kosovo pade; kako pade, sitnu knjigu piše, te je šale ka Kruševcu gradu, na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo, nit je bilo,
majko Damjanova, nit' je gladan šenice bjelice, niti žedan vode sa Zvečana, već je njega Damjan naučio do ponoći sitnu zob zobati, od ponoći na drum putovati; pak on žali svoga gospodara što ga nije na sebi donio“.
“ To je Arap kuli izrekao, pa on odmah sitnu knjigu piše, te je šalje caru u Stambola: „Gospodine, care od Stambola, kod mora sam kulu načinio, po njojzi mi nitko
“ Ode tatar caru čestitome, te kazuje što je rekô Marko. Kad to čula carica gospođa. ona gradi drugu sitnu knjigu, te je šalje Kraljeviću Marku: „Bogom sinko, Kraljeviću Marko, ne daj mene šćercu Arapinu, evo tebe pet tovara
mlada na noge lagane, pak dovati pero i hartiju, u lice je perom udarila, od obraza krvi otvorila, Marku sitnu knjigu napisala: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, bratimim te bogom istinijem, i kumim te bogom istinijem i vašijem