Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Zeka. — Šta veliš ti, vojvodo?... — Neka bude kako ti veliš, buljubašo! — reče Bogićević. Stanka skloniše u jedan kraj šanca. Zeka pogleda svoje gole sinove, pa poteže sablju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. Oni brzo pređoše preko mosta i skloniše se u stranu, praveći mesta drugim putnicima koji se guraše zajedno sa svojim prtljazima, jer još ne beše nijednog
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— reče zbunjeni vođa čopora. — Nećeš mi ionako verovati... — Pustite je! Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela. — Ugasite ta svetla! — Pakao je utonuo u tamu. Pokupite joj stvari!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
znala sam... I snovi crni, iz dana u dan... pa da se poludi od brige. Pred veče, kad se mati i kći skloniše u sobu i ostadoše same, otpoče gorka ispovest.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Janko, kako si?“ zapita ga, drhćućim glasom. On se napregnu da joj odgovori, ali ga snaga izdade i oči mu se skloniše.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Onda se uhvati kolo, a starci se s parohom skloniše u vrt, gdje ga uzeše na ispit, onako, seljačkom lukavošću. Bakonja se dobro sjećaše Srdarevih pouka, te njeke primijeni.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sede oni tako jedno poslepodne, olenjili se, zevaju i puše, pa se izdaleka začu brektanje automobila. Oni brzo skloniše cigarete, spremiše se i očekivahu. Onda mašina stiže i zaustavi se pred velikom gvozdenom kapijom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo ne mogaše da savlada onu veliku uzbuđenost, ne mogaše da stiša uznemireno srce, koje kucaše jako i brzo. Skloniše se u gložjak i sedoše.
Najzad se, posle teških napora i straha, begunci nađoše u Smederevu. Tamo se skloniše odmah; Timina lozinka dade im sve, što im je, za prvo vreme, trebalo... ...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njen glas zamami ga, pa besvesno pokaza joj kretom glave da pođe za njim. Curica posluša. Skloniše se na kraju dvorišta, ispod drveta punih tek nabreklih pupoljaka. —Kako ti je ime? —Jelka!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kod večere stara moli ga da se s čime založi: svarila mu nekoliko jaja. Ali ni majčine molbe ne skloniše ga. Tek okusivši, brani se: — Ne mogu, majko! Svaki zalogaj pada mi teško, kao da neko u me olovo trpa .. .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jara udari u lice. Vojnici se razmakoše i, po staroj navici, skloniše neke stvari, kao da one neće goreti. Gust dim pokulja kovitlajući iznad vatre, i zanesen vrtlogom, vitlao je u teškim