Afrika
U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
: „kamena s ramena“, „skoka junačkoga“, „halka“, „rvanje“ itd.). Zabavne igre su „one u kojima se težnja za igrom ispoljava tako da su telesni
Najpoznatije takve igre jesu: „bananje“, „klis“, „kupa“, „čulanje“ (Vuk Karadžić); „piti vino“, „loptanje“, „skoka junačkoga“ (Begović); „nožanja“, „robova“, „rvanja“ (Milićević).
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U srpskoj poeziji nema većega skoka unapred no što je onaj koji je Vojislav Ilić učinio osamdesetih godina, davši mesto one oveštale, ogrubele i formalno
Radičević, Branko - PESME
omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!
nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu, Čas skakasmo skoka junačkoga, Čas trčasmo što podnela noga, Čas Dunavu do na dno ronismo I u šaci peska iznosismo.
“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.
Brže, ludo da s' ne bavi... Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka Unapredak laka skoka! 51. Tako, pesmo, sad je dobro, Samo sitno, moje lane! Pogledaj je, mili pobro, Ta ima l' joj kake mane?
Zar te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!
kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar, ona vatra živa, Svakom kamen junak odbaciva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Živjela sloga! U lonac rat! Izići brzo, ljubi te brat!“ Prevari Pijetla zakletva ta, napolje klisnu u skoka dva, zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu. „Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!
Hitar je Toša, nema mu mane, na vatru liči živu, pa za tren oka i u dva skoka uz vrbu strugnu krivu. Viri odozgo i zlobno reče: „Popni se, Žućo, riba se peče.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što dobro znate, Pleše i peva u sitne sate. A pregled soba? A vaspitači?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I možda ga je od skoka uzdržavala pomisao da bi nekome od njih mogao pasti na glavu. I to ne toliko, ili bar ne isključivo stoga što nije htio
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
samo neku tamnu, nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom neprirodnom silom, koju on nikad u sebi ne pretpostavljaše,
Petrović, Rastko - AFRIKA
U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
o bogatstvu, o žrtvama imanja, ali razgovori o tom ostajali su za posle: svi se nekako bojali nečijeg prisluškivanja i skoka. Onaj bogataš sa ucenjivačkim pismom, i njegovi sinovi, nisu se viđali nigde pun mesec dana.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako lepo npr.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A Madžari igru započeše, treću igru, skoka junačkoga; a kad skoči Oblačiću Rade, on nadskoči tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od
“ Pa đogatu pokupi dizgine, udari mu kazan-bakračliju, ražljuti se bijesan đogate, od tri skoka meni doskočio; pa poteže zlatna šestoperca: koliko me lako udario, rastavi me od konja malina, sastavi me sa zelenom
No kad dođe turskoj karauli, al’ tu bješe trideset Turaka, metahu se kamena s ramena i skakahu skoka junačkoga; kada dođe Daničiću Vide, on Turcima turski selam dade, Turci njemu bolje privatiše: „Dobro dođe, neznana
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni!