Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
crkve i manastiri; najpoznatiji su Gračanica, Dečani i Banjska, na Kosovu i u Metohiji, zatim mnoge crkve i manastiri u skopskoj oblasti, koje su podigli vladaoci iz dinastije Nemanjića: Lesnovski manastir južno od Kratova, koji je podigao Oliver,
najbolje očuvana u kosovsko-metohijskom varijetetu; zatim na gornjoj Moravi (oko Gnjilana), pa u okolini Niša i Vranja i u skopskoj oblasti; na istoku od Skoplja prema Kratovu, na zapadu prema debru i na jugu prema Prilepu.
crta stare srpske civilizacije, naročito u dolini Morave-Binče (oko Gnjilana), u Poreču, u tetovskoj kotlini i u Skopskoj Crnoj gori.
Ni na jednom komadu ženske nošnje nema veza. Vezene šare prestaju kod Slivova, pa se javljaju tek oko Kumanova i u skopskoj okolini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini. Tako, na primer, u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke, i to ustima, a onda kroz njega da pogleda momka koga je
³⁰ Drugim sredstvima, biljkama, oslanjajući se na isto načelo, služi se devojka u Skopskoj kotlini i drugim mastima. Da bi se za nju „lepili“ momci, ona se opasuje travom koja se zove „lepovac“, a da je momci
⁹ Često nisu ništa ukusnije mnogobrojne mešavine koje nerotkinja mora da popije ne bi li tako začela. U Skopskoj kotlini žene veruju da moćno sredstvo koje pomaže začeće jeste prah od ikone razmućen u vodi.
⁴⁹ Ne valja se, kažu u Skopskoj Crnoj Gori, da trudnica udari mačku ili pseto da ne bi dete maukalo kao mačka, odnosno lajalo kao pseto.
U Podrinju, Šumadiji, Homolju, Crnoj Gori, Hercegovini, Vranju, đevđelijskoj kazi, Skopskoj Crnoj Gori, na Kosovu itd. veruje se da ne valja da trudnica bilo šta ukrade, inače će dete kada se rodi imati belegu
(U Bosni, međutim, misle da će dete rođeno u utorak biti srećno, ali da neće biti dugog veka, a u Skopskoj kotlini da je „najubavo“ da se dete rodi u utorak, četvrtak i ponedeljak.²⁹) Posebno ambivalentno značenje ima sreda.
²² Izuzetno, dojenje može da traje četiri, pet, šest, na i svih dvanaest godina! U Skopskoj Crnoj Gori, piše Atanasije Petrović, „nisu retki slučajevi da se dete odbije u četvrtoj pa čak i u petoj godini, a
¹⁰ U Skopskoj Crnoj Gori vračara malim hirurškim zahvatom — podsecajem ispod jezika — razrešava problem progovaranja.¹¹ Kada dete ne
’, ’varim suvo da stane sirovo!’ odgovori joj ova.“ Postupak se, kao što je to običaj, ponovi tri puta. U Skopskoj Crnoj Gori druga, veća deca uzmu za ruke malo dete koje još ne ume da hoda, vode ga i govore mu: „Cam, cam, cama,
Kada dete pređe izvesnu uzrasnu granicu, tada je ocu dopušteno da se njime bavi. U Skopskoj kotlini otac ne uzima, zbog „sramote“, dete u ruke sve dok ono ne počne da puzi.
²⁷ Deca, bez obzira na pol, koja čuvaju i zabavljaju bebe, u Skopskoj Crnoj Gori nazivaju se „dadijama“. Za ovaj posao ona dobijaju od majke kao nagradu „nešto u novcu ili stvarima:
Pletenju i tkanju devojčice uči majka, snaha ili neka druga žena iz kuće. Da bi se devojčica u Skopskoj Crnoj Gori naučila da veze, ona se daje kao „čirak na majstora“.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
68, 103), u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast