Obradović, Dositej - BASNE
Ko nikada nije čuvstvovao gorest skorbi, on nije kadar ni pravu sladost radosti čuvstvovati. Ko hoće da je njegova radost slovesna i razumna, a ne samo
U radosti i blagodenstviju čovek zaboravlja sebe i boga. A druga sestra što čini? „Pomjanuh boga vo skorbi mojej i' vozveselih sja”, veli prorok. Nije li ova pametnija? Premnogo!
Pravda da soveršeno blagopolučije, bez svake boljetice i skorbi, ne valja na ovoj zemlji iskati, zašto nismo samo za ovde stvoreni; ali svaki koji može biti više zadovoljan nego
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Črni tvoji Zapleću me vlasi, Ljubov nežna svoju U prejaku mrežu, A pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo tvoje Bolesnu mi dušu, Bolesno i srce Za tobom raspali.
Jovan Pačić TIBUL SREĆNIJI Posle skorbi, tuge petoletke, Davno željan vidih Novi Sad, I tvrdosti skoro neobretne, Vragom smrt pretjašči Petrov Grad;
Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran. U večnom sveta nemiru ti si Jedan uživao mir. O, srećan ti si!