Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Te večeri, jula 1914, umuklo je već bilo i blejanje ovaca. Ovčarski psi se razmestili po okolnim brežuljcima, skotureni ali načuljenih ušiju... Jedino se čuo zričak i lavež pasa iz doline.
A ljudi na onoj strani izgubili su već pojam o sebi, i kao skamenjeni ležali su nepomično, skotureni u jamama. Komanda se ne čuje. Nije ni potrebna.
Ugledasmo bojno polje. Ležali su mrtvi na svima stranama između polomljenih pušaka i razbijenih stvari, skotureni, opruženi, sa raširenim rukama, ili licem zarivenim u zemlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su sedeli skotureni oko vatri, dok su konji brstili trnje. Preko noći pade kiša. Šatori su prokišnjavali, voda podilazila ispod tela.