Jakšić, Đura - PROZA
Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utom ti zovnu... — A on te jednako kinji zbog mene, a? — Vala, Strahinja, došlo mi je da skočim u vodu ili da zažmurim, pa da bežim i ja kud... Više se ne može durati. — Pa hajde, Radojka, mi baš i dođosmo...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osetih da sav gorim i da ona teško diše. Pribrah se. Nesrećniče, šta radiš? Skočim naglo sa stolice i turim ruke u špagove. Valjalo je početi ma kakav indiferentan razgovor. Ja izvadim duhankesu.
Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skočim i, ne uzdajući se u svoj glas, bez zbogom ostaj, odem u svoju sobu. Bilo je već 1 po ponoći.
Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se ja samo sprdam, reknem joj: Ako dozvolite, ja ću vam svirati što. Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo.
Posle duge muke skočim sa kreveta, dokopam pismo. — Ko zna?... mislio sam se. Obučem se i iziđem u varoš. Sve je bilo tiho.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Da se obesiš, je l’...? — Ne — preseče je bojtar brzo, kao da htede pobeći od krive grane — nego da skočim u vodu, jerbo tu mi je, znam, cigurna smrt. — Ti da skočiš u vodu! Gle ga samo kako laže!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Tek što htjedoh da skočim, kad istog trena noge izletješe ispod mene, a ja, koliko sam dug, prućih se po zemlji i glavom bubnuh o brvna.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Konačno je i Rašidi dosadilo, pa je izvela jedan od svojih žabljih skokova, i otplivala niz reku. Želeo sam da i ja skočim, ali sam bio previše gladan i počeo da razmišljam o crevima, želudačnim sokovima i sličnom čudu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — a on, paži šta mu odgovara: „Majke mi, gosn sudija, kaže, čisto zezanje! Na časnu reč! Skočim ja tako s Lokruma i zaronim iz zezanja, radi društva. Ronim, ronim, ronim, izronim — kad ono Italija!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Devojčica je bila neprestano u bunilu i vrućici. Treće veče žena se razvika: umire, umire! Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno.
— To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim. Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao! — Možda je volela da ima najpre kćer?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gotovo posramljen što sam i toliko čekao, skočim do mitraljeza i, ne razmišljajući mnogo, odmaknem ciglu I gotovo promolih glavu. — Nazad!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
uzviknem mu ja, a Ljubica drhće, drhće... pa mi priđe i moli da je izvedem iz škole, a ja se tek onda naljutim, pa skočim onome na leđa... pa gazi, gazi, udri štiklom u glavu, tuci, gnjavi«... I Gojko se opet malo pribere od gneva.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i đelja držalicu.
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vlah jednako teše i đelja držalicu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa
— Za meneka je umra — odgovori Bakonja, strovalivši se na klupu. — Ja s njim ne mogu više. Bolje bi mi bilo da skočim u vodu. Prije no što kuvar doznade istinu, dođe Srdarina i odmah poče ljubazno: — Ajde, Ive, ajd vrati se, moje dite!.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle skočim naglo, pojurim u drugu sobu i kažem devojci: — Slušajte, Marija, spremite me za put... pet dana, večeras, molim vas.
I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh: Hoćeš li da skočim dole? Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.
nešto, ako sam znao približno da izrazim, i sve strašnije, ponavlja se, ponavlja se neprestano, dok se naglo ne prenem i skočim, jer glava ne može da izdrži u onim mukama, te ustajem i sedim u krevetu do zore.
ne dišući i, uverivši se da je ono tamo zaista ženski stvor nebeski lep, umalo ne vrisnuh, umalo što ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički podigoše do samih mojih usana koje su gorele.
Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika. Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog kaplara Belića, koji se bacakao i nogama i rukama i koji je
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
mene !... Da bežim !... Sad sam otkovan, slobodan ... samo da trgnem konopac, što ga drže ovi iza mene pa da skočim !...« i on se polako okrete i pogleda iza sebe ... dvojica drže konopac čvrsto.... — Đuro, hajde, silazi!...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Posle toga jedino je trebalo da bacim komadić kartona da bih privukao njenu pažnju, skočim na noge i ščepam je pre nego što ona uspe da se iščupa iz grmlja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Zar je već ustao đeneral? — Sasvim je gotov; svi su poustajali, sad će se nekud krenuti. Brzo skočim: ležao sam obučen, nije mi ništa drugo trebalo do da protrljam oči, pa sam već bio gotov.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Obuze me neki ludi strah da me granata ne raznese pa, i ne misleći više na kuršume, skočim i kao bez duše stignem u podnožje onoga brega. Ovde smo u mrtvom uglu. Vojnici se puzaju uz onaj kamenjar.
E, ne mogadoh više. — Napred! — doviknuo sam vojnicima i skočim. Kao da se sapletoh, a u glavi mi nešto pisnu. Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno.
Dadara Izjutra, na Mitrovdan, Andrija ponovo ode Jeleni. Skočim, osedlam konja i žurno izjašem napolje. Sjurim se niz padinu i pritajim se u joviku kraj Morave.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kako ću paziti! — Koda zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u bunar, i bolje bi bilo da sam...