Jakšić, Đura - PROZA
pobratime“, reče Živko, „možemo i donde otist; a pravo da ti kažem, zato sam ti i došao da kao i ja vidim kakva vi je slava, da li je u čemu nadmašila našu u Mutnici, što je u Svetoj Petci provodimo“.
Obradović, Dositej - BASNE
A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti lav u debelu mrežu
zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i lukava, Vsjem budut javna, ne molčit bo slava.| 32 Lisica lakoma Lisica upazi u kolibi čobanskoj sir, mleko i meso.
Meni je samo o tom starost kako ću ja moj trduh napuniti.” Naravoučenije Mudrost, nauka, slava i dobrodjetelj, — sve je to onima za ništa koji sve svoje blaženstvo traže i nahode u čanku i bokalu.
Prolaze i propadaju ona vremena mraka i varvarstva kad se je sva slava i veličestvo u konji i u intovi držala i nahodila.
I tako celi će se narod črez vas prosvetiti i proslaviti, i tada biće vami „čest i slava i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin.”| 109 Hrast i trske Hrast silnim vetrom iskorenjen i oboren, padne u reku.
Dobrodjetelj je tebi prirodna; poštenje, slava, velikodušije, mužestvo — to su tvoje praroditeljske dobrodjetelji. Ovo su dragoceni dijamanti, no potrebuju da ih ruka
” „A kako to biva,” — prilože druge — „da se tebi ovde u inostranoj zemlji tolika slava i čest pokazuje?“ „Zar vi ne znate” — odgovori onaj — „da pravo dostojinstvo malo se kad u svom otečestvu kako valja
I na ovi način, uvereni budite da ćete biti dika i slava našega roda i imena, i tada biće vam pred bogom i pred svetom svetli i presvetli obraz, i bićete uprav svobodni,
ljudma, s našim pravim blagopolučijem, vremenim i večnim, i s samim bogom, „vo Hristje Isusje Gospodje našem, komu slava, čest i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin!
Čista blagodarnost prava je slava koja se bogu vozdaje. „T a d e s e t o r i c a s t e s e i z l e č i l i, a g d i s u o n i h d e v e t?
Ovo će biti pravoslavije i blagočestije, djejstvitelno hristjanstvo i cerkovna slava i ukrašenije, a ne prazna i velerečiva imena bez nikakva ploda i razuma.
za boga više da revnuju i da se staraju nego što sam milostivi iziskuje bog, i koji misle: da njih nema, sva bi božja slava propala.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A kak teper vaš vožd Georgi Černi i proči vojvodi, zdravi li?” — Mi: „Slava Bogu, zdravi i klanjajut sja vašemu visokoprevoshoditeljstvu i imperatoru.
moju glavu nosio u rukama; — a što je posle prirasla, — to je što su me Turci posle po drugi put izneli i razmenuli. Slava Bogu na njegovu daru, bez koga se, tj. bez Boga, ja nikad ne bi̓ odande izbavio! To je bilo malo posle Petrova-dne.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati. Ono, istina, nema do Mitrovadne mnogo slava — slave su više zimi, ali opet biće svatova, pa sabori toliki leti su.
Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset. Uz to još uračuni i nekoliko slava. Ele, tamo-amo — izvadiće blizu triestinu dukata. A to je zauvar. — Zauvar, jakako!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čupić je stojao, nem i očajan, gledajući kako se raspala snaga kojom je on vladao, snaga koja mu još juče beše slava, a danas?... Danas... On ne smede dovršiti tu misao... Jurnu da pobegne od nje... I skoči u Savu!...
Dučić, Jovan - PESME
CARICA 230 DVOBOJ 231 CAR 232 ŽITIJE 233 ZAPIS 234 KOPLjANICI 235 RADOVIŠTE 236 VLADIČICA 237 MANASTIR 238 DUBROVNIK 239 SLAVA 240 PAŽ 241 MOJA OTADžBINA 242 AVE SERBIA 244 MAĆEDONIJA 246 HORDA 248 VARDAR 250 HERCEGOVINA 252 HIMNA
Balčak je od jednog pretka Benvenuta, Rezan tri godine; i tri ga je puta Otrovom trovao Srđ iz Gorničeva. SLAVA Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi Care, a za carskim stolom Sva vlastela i sva braća
Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.
Sveta reko gde se oglednula slava, Omađijan narod doneo je na te, S pobožnošću žreca i gordošću lava, Svoje bele orle i svoje penate.
I mi smo luč na drugoj strani, Predstraža i mač prava — I u nas podli advokat brani Što pređe branjaše slava! I mi imamo te Lavale, Imamo i tvoje Više — I bruke koje ne bi sprale Nikakve Božje kiše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A kad je nasamo, često mu se razvuku usta, gleda na onu stranu gdje misli da mu je žena i dijete, pa ponavlja: „Slava tebi, gospode!
— Ja, — veli — braćo, ostah tako sam samohran sa ovijem crvom. Tako je božja volja, neka mu je slava! Ali dijete valja gledati. Šta ću ja, star i nejak, s njime? Opet svi ćute i ustavili dah.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Blagodarim — klanja se g. Pera. — Izredna, črezvičajna čorba! — E, to je Jucina slava, ona je danas bila reduša... — A, gospođice, mora se priznati... u tim godinama, pa tako majstorski zgotoviti!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ovaj zove i Ljubu, ali Ljuba se zahvaljuje. Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave.
Afrika
Ovo navodim da bi se videlo koliko su crne rase duhovno sjedinjene misterijom fetiša. Kulikoro je slava i trpljenje fetiša, i sve što predstavlja crno čovečanstvo predstavljeno je u njemu.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava. Ama prokleto sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal, oći kafana, oći svilena kadifa. O tis anangis!
“ Na, na, na, koliko? Sto forinta. Doksa si o teos! Treba da tečim pod mojom starostum. Imam 8 O ja nerećan! Slava Bogu! deca... Pi! Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Višnjevski je tome dodao glasno: „Zdes govorjat po ruski! Slava Bogu!“ Hteo bi, kaže, da ponudi Pavlu tu misiju u Tokaju, da ga nasledi u misiji. Da dođe na njegovo mesto.
Ovih dana, kaže, očekuje proizvodstvo. Sam je sebi izradio, i platio položaj. Slava Bogu! Onako, kako Višnjevski bude rešio, putovaće, tako!
Vara se. Glavno je, za vojskovođu, da ima dobru narav. Đeneralski čin dobija se, preko veze, na Dvoru. Carstva, kao i slava, prolazni su. Ostaje, večno, potreba da čovek bude umešan, i da laska, suverenu.
U silni, beskrajni, bezbrojni, rosijski narod! Slava Bogu! Isakovičevi sunarodnici – govorio je Višnjevski – kad stignu u Rosiju, neće da govore ruski, nego serbski
uzvikivao je da je čovek nesretan, da je stvorenje nesretno, zver, koju samo crne oči jedne lepe žene mogu pripitomiti. Slava Bogu!
Isakovič je, kaže, pedagog! Prokljati pedagog! Slava Bogu! Pavla je opet dovodilo do besa to, što taj njegov sunarodnik, seoskog porekla, upotrebljava, često, strane reči,
kroz smeh, spomenula, ženu, gospožu Julijanu, Višnjevski bi, opet, stupio u vezu sa Bogom, i uzviknuo, izvinjavajući se, slava Bogu!
u Rosiju, sa gomilom svojih sunarodnika, a kao paun po Kijevu šeta; udovac, u nadi da ga u Rosiji očekuje bogatstvo i slava.
Trifun je, od prvog dana u Rosiji, počeo da teče, sjajnu, vojenu, karijeru. Nehotice. Slava Bogu! Bio je popeo sebi pedeset i tri godine, na svoja leđa, ali se taj matorko, koji se pod njima, u Temišvaru, bio
Tako se dakle svršava slava armije, koja se tukla, sirota, ali česna, i slavna, po Olandiji, po Prajskoj i na Rajni? Još se, ni suze, na njihovim
Teodosije - ŽITIJA
Rasuđivaše da su carstvo i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je
se, i tako se svetim i prečistim i besmrtnim i životvornim i strašnim i užasnim tajnama pričesti, rekavši: — Slava Bogu za sve! Malo posle toga bio je kao čovek obuzet ognjem prirodne smrti.
Neka je slava i veličije na visinama čovekoljubivome Bogu, koji te je takve blagodati udostojio! Slava i čast i klanjanje blagodati
Neka je slava i veličije na visinama čovekoljubivome Bogu, koji te je takve blagodati udostojio! Slava i čast i klanjanje blagodati njegovoj, što je i mene grešnoga udostojio svetim svojim anđelima da te vidim među njima!
Ko je kadar da opiše sile tvoje, ili ko će stići da iskaže tvoju milost? Slava tvome milosrđu, slava tvojoj dobroti prema nama, za sve, doori Gospode, slava ti!
Ko je kadar da opiše sile tvoje, ili ko će stići da iskaže tvoju milost? Slava tvome milosrđu, slava tvojoj dobroti prema nama, za sve, doori Gospode, slava ti!
Slava tvome milosrđu, slava tvojoj dobroti prema nama, za sve, doori Gospode, slava ti! Posle ovoga svršivši jutarnja slavoslovlja, a za tim i božastvenu svetu službu, opet svetoga dozva prot sa svima
Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu. Slava tebi predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu
Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu. Slava tebi predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu Sine, slava i
Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu. Slava tebi predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu Sine, slava i bespočetnome ti Ocu zajedno sa
Slava tebi predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu Sine, slava i bespočetnome ti Ocu zajedno sa Svetim i jednodušnim Duhom.
predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu Sine, slava i bespočetnome ti Ocu zajedno sa Svetim i jednodušnim Duhom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih
— Uzajamna naklonost i međusobno ekonomsko pomaganje. — Osećajnost i simpatije. — Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Vojničke vrline. — Energični i impulsivni. — Dinarska tuga, istorijska tuga.
Katkad su sputani strahom da ne učine nepravdu ili nažao drugome. Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Kao što su među sobom vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne znaju za svoje
Često imaju stare čitulje u kojima je zabeležena njihova genealogija. Slava je posle Božića i Uskrsa najveći praznik, ali mnogo više lični, jer svaka porodica ima svoju slavu, istu koju su
najveći praznik, ali mnogo više lični, jer svaka porodica ima svoju slavu, istu koju su slavili najdavniji preci. Slava je, pre svega, svetkovina u spomen predaka: počinje verskim obredom u kome se sveštenik moli za duše predaka.
Nad svima ostalim preovlađuju dva osećanja: plemenska slava i čast i nacionalna misao ili „vera Obilića“, glavnog kosovskog junaka.
, kao i u šopskim krajevima. Negde ima i običaja slave. Zadruga i slava ređe su na istočnim granicama centralnog tipa i potpuno iščezavaju istočno od Ihtimana i Iskra.
Folklor, slava, zadruga kod tih Slovena neosporno su srpskog porekla. Sve više se pristaje uz mišljenje V. Jagića, po kome su dijalekti
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh joj kako sam siguran da će ona na neki način proslaviti Karanovo, ali ona se nasmeja odgovorivši da slava nije nešto oko čega bi vredelo lupati glavu. - Ti, verujem, ne misliš tako?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Proidu, izčeznu vsja zemnaja blaga i slava carstvujuščih. Ako žalostan, k grobu približihsja, vinovnik žalosti moje nije ćesarka carstvujušča, nego črevo moje
U sivom obzorju graktala su jata vrana. Na mesečini, pojavljivahu se čopori vukova. Sva krvava slava puka beše potpuno zaboravljena, a da je puk onoliko izginuo, bilo je sasvim beznačajno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁸ Za krštenje se obično bira nedelja ili neki veliki praznik, ali nikada slava. Ako se dete rodi uoči posta, onda se sačeka da dođe mrsak, pa ga tek tada krste, jer se veruje da ako se dete rodi u
želja za muškim porodom iskazuje baš tada, jer Božić je početak godišnjeg, a svadba novog životnog ciklusa, dok je krsna slava kao porodični praznik u slavu muškog pretka neraskidivo vezana za obavezu nastavljanja „loze“.
) Krsno ime, glavna srpska slava, predstavlja pomen mitskog pretka jedne porodice.¹⁰ Dabog (hromi vuk), vrhovni nacionalni Bog (mrtvih), ima svog
, Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, 1952, s. 139. ⁹ Mićović, Lj., isto, s. 235. ¹⁰ Čajkanović, V., „Slava“, u: O krsnom imenu (zbornik), (ur.) Ivan Kovačević, Prosveta, Beograd 1985, s. 13—14. ¹¹ Čajkanović, V.
Grković, Milica, Rečnik ličnih imena kod Srba, Vuk Karadžić, Beograd 1977. Grujić, R. i V. Čajkanović, „Slava“, u: O krsnom imenu (Zbornik), Prosveta, Beograd 1985. Dančić, Đ.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pogledajte samo kako bauljaju po bifeu, kako spavaju na stolu, kako prave od sebe budale! Slava nije nikada ni postojala niti postoji!
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Stijepo. — Slavni zaista inače, u drugim bitkama po svijetu! — reče Janko. — A utoliko je vama viša slava. — On se zatvori u Dubrovniku, očekujući novu vojsku. Tako čusmo.
U tim sastancima primahu od njega pouke, koje ih duševno preobraziše. Vaclav je obožavao Napoleona, čija slava u ono vrijeme ispunjavaše svijet; nadao se da će on učiniti kraj zastarjelom poretku i u ćesarovini.
Ali, pored svega toga, mi se klanjamo njegovu geniju, njegova slava zasjenjuje nas, i žalimo njegovu sudbinu! Žalost je znati da taj orao danas čama slomljenih krila na malom talijanskom
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
kući nikad se više neće ponoviti, niti će im se neko drugo zadovoljstvo po snazi približiti: Sjutra je Miholjdan, naša slava, biće pečenja, gostiju, larme i čitav će se svijet pretvoriti u zaljuljan dečji san.
Pisac ne bira knjigu s kojom će se proslaviti, niti slava uvek okrunjuje ono što je kod nekog stvaraoca najdragocenije.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
) Gospodo i braćo! Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava naša pala je kao žertva besomučne navale turske. GAVRILOVIĆ: Zbog nas sami i naše nesloge.
SVI: Živili! LEPRŠIĆ: Duh Ajduk Veljka, Miloša Pocerca i Cincar Janka nek obuzme prsi dostojni potomaka pa će se slava srpska opet obnoviti. SVI: Živili! LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim? Madžarske kokarde u vojvodini srpskoj!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegova istorija nije nauka, no lepa, utešna i ohrabrujuća slava narodne prošlosti, koja narodu treba da dâ snage za borbe u sadašnjosti i nade za budućnost.
Ali na javnost je izbio i glas stekao tek pripovetkom Ivkova slava koja se pojavila 1895. u Srpskom pregledu. Ohrabren tim velikim uspehom, on je stao živo raditi, i za desetak godina
Ivkova slava, u zasebnoj knjizi, imala je dva izdanja (Beograd, 1895. i 1899), a 1901. Sremac ju je dramatizovao u društvu sa Dragomir
Tu je odista i počeo pisati, slikom iz niškog života Ivkova slava stekao je glas, kao što mu je druga jedna slika niškoga života, Zona Zamfirova, možda najbolji književni posao.
Radičević, Branko - PESME
umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.
jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska slava!
Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava! Slava, slava svuda naokolo, Svirac svira, a vata se kolo, Noga veze, duga kosa leti: „Žena bio ko se ne osveti!
vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava! Slava, slava svuda naokolo, Svirac svira, a vata se kolo, Noga veze, duga kosa leti: „Žena bio ko se ne osveti!
Slava, slava svuda naokolo, Svirac svira, a vata se kolo, Noga veze, duga kosa leti: „Žena bio ko se ne osveti!“ Zemlja tutnji,
Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slava još više nebesa.
Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
18. Ta da svega baš nestane Što smozgasmo mi dojako, Samo da nam vas ostane, Ao kveko, ao frako, Pa nam osta slava lepa, Dok pod nebom ima repa. 19.
Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta. 38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu.
Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta. 38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu.
76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio! 77.
Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja... Gledaj tamo gore One bele ponosite dvore; Velji dvori, slava neka stara, Kažu dvori silnog gospodara; To razumeš iz pusta kamena.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
tako istom jednog dana izronio iz prozirne poplave mlakog miholjskog ljeta i to se odmah znalo: sjutra je Miholjdan, naša slava, biće pečenja, gostiju, larme i čitav će se svijet pretvoriti u zaljuljan dječji san.
Desno od pendžera, držeći joj u neku ruku ravnotežu, visio je sveti Nikola, Ugarčinova slava, svjetlucajući potamnjelom pozlatom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ko sme da im ne ode? Na oči posle da im ne iziđe. A još kad moj otac ne bi otišao, ne bi se znala slava. Njegova je pesma bila pesma!...
Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava.
Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima, da se vidi i zna gde je slava. Velika soba osvetljena. Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke.
Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se. Preseče se kolač i onda nastaje slava. Počnu zdravice. Čorba se po triput pojede.
Svi, čak i ja ovamo, na kraj sobe, osetismo hladnoću, koju on spolja sobom unese. — Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom.
Kostić, Laza - PESME
Al' me ljuto boli glava — posle onih svetlih snova, onih divnih vitezova, onih slika, onih slava — ova java! Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već
Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen
svevideć mu iznesi na vidik sramote slavne, slave sramotne! A što je slavno, što je večno u nj, ni ti mu, kruno slava, ne okrun'! Al' de će naći molitva te ta? U raju zar? Zacelo tamo, da!
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko dušanova
„Što mi vene dete moje?” stari kralju ćerku pita, — ponosita Valadila samo ćuti, samo sniva. Nagrnuše prosioci, slava, purpur, zlato, svila, — sve najveća gospoština od Indusa pa do Nila.
U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema. U hramu se svadba slavi, tih svatova više nema: Askalonski car je ženik, a delila lepa neva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kakvo veselje ili slava“, pa pođe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati. DOKTOR: Ako je djelo čisto kao moja slava, našto ćutanje? ŠALjIVAC: Ja, ako vam i otkrijem, to ću samo moći nasamo i pod uslovijem. DOKTOR: Pod kakvim uslovijem?
(ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Dobar dan, gospodin doktor. DOKTOR: Dobro kad ste došli, da čujete kakva slava može postići Srbina. ŠALjIVAC: Kako? DOKTOR: Moje Zemljeopisanije pobudilo je najveće vnimanije u Parizu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Marka uoči krsnih slava, ili u trenutku kada neka budala vikne pred opštinom: „Kume, izgore ti kesa!“ — Kakva ste to generacija?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Krsna slava, Markovdan: sofrom tamjan (tamnij biva oko uglova), a svijeća perasto žut zaperak ispreda; gosti sjede, pričaju
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja veselim goste. Ali mi je sve to malo pomoglo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava. LIJINO PISMO Jednoga dana, videli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo.
„Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša.
ČUVAR ZVERINjAKA Ujaka imam, zlatnoga čiču, o njemu hoću da pričam priču. Čudan je ujak, prati ga slava, jer vazdan radi uz riku lava!!! * Na kraju grada, za mrkim zidom, odjednom vidiš — Afrika žarka!
Gle pašnjaka, poznati dječaci, složna četa pod gorom stasala, koliko im slava ide širom, ne bi gica repom opasala. Priča društvo, prolaze minuti, a moj putnik zastao pa ćuti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Hoćete li doći? Mogu vas čekati? — Mir! Sagrera, spava li Pedro? — O, našla sam punu kuću dernjave. Sad slava. Sviđa li vam se ova mesečina, gospodine? — Naročito jezero sad volim. Vidi se bolje nego na danu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
4 Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom.
prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo!
Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . . Kad se oblaci roje...
na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske ruke, slava, Slobodo! Tebi, što si me srela ovenčanog trnjem sumnja, zakona, suza i vera i zdrla mi sa čela taj venac.
Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra i zla, da sve znam, slava, Slobodo! Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah.
Tebi, što si mi oči pomračila tugom zveri, a kožu osvetlila veselošću oblaka, slava, Slobodo! GARDISTA I TRI PITANjA Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko.
Jer čast veziva ruke, i ponos rađa jauke, i srce tera preko mora u šumu, gde se glođe kora. Slava će doći, kad vas povedu ubice. Kad reč vam bude krv, i plamen.
Zaori se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka porodica gola silna slava sa pomodrelih usti. Tebi, jer tebi je sam bog dao vlast jer nikad nisi zaboravio te stene ponosne, sure, orlovite.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Bog da im prosti pravednu rodoljubivu dušu; laka im bila zemlja Stradija, koju su iskreno i žarko ljubili! Slava im!' Ovo imaju izgovoriti svi vojnici i starešine odjednom; ali će se izgovarati pobožnim, skrušenim glasom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na zlo njegovo, u istoj četi bio je i Ljubiša, te se sva slava svršila »vrontom«, a da nije ovoga svedoka, — ode ti naš Đokić na ručak kod generala...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oh, ala je ’ladno! Vidi, vidi!« Slava prođe i svet se raziđe, ali on, boga mi, ostade tu; ne vrati se natrag. Dopalo mu se, pa ostao.
»Slava borcima za slobodu i prava čovečanska!« veli Sreta između ostaloga u čestitci. »Iako smo telom daleko, duhom smo tu međ
da imate braće svoje i s ove strane okeana u Prudelju, Sreza kačerskog, Okruga rudničkog, koji vam iz daljine kliču: Slava, slava, slava borcima za narodna prava i progres čovečanstva!« — Slava borcima! — dodade Sreta.
imate braće svoje i s ove strane okeana u Prudelju, Sreza kačerskog, Okruga rudničkog, koji vam iz daljine kliču: Slava, slava, slava borcima za narodna prava i progres čovečanstva!« — Slava borcima! — dodade Sreta.
svoje i s ove strane okeana u Prudelju, Sreza kačerskog, Okruga rudničkog, koji vam iz daljine kliču: Slava, slava, slava borcima za narodna prava i progres čovečanstva!« — Slava borcima! — dodade Sreta.
« — Slava borcima! — dodade Sreta. — Dignimo kape uvis i kliknimo, braćo: Slava borcima za narodna prava! — Slava! — zagrmeše
« — Slava borcima! — dodade Sreta. — Dignimo kape uvis i kliknimo, braćo: Slava borcima za narodna prava! — Slava! — zagrmeše prisutni u mehani i digoše kape (a Krsman slamni šešir) uvis.
« — Slava borcima! — dodade Sreta. — Dignimo kape uvis i kliknimo, braćo: Slava borcima za narodna prava! — Slava! — zagrmeše prisutni u mehani i digoše kape (a Krsman slamni šešir) uvis.
hiljade nepomičnih i svesnik Prudeljana, Sreza kačerskog, Okruga rudničkog, kličemo hrabrim borcima za narodna prava: Slava vam, hiljadili se takvi koji primerom prednjače ostalom svetu!
— Ala je sves’, slava mu! — uzviknu Sreta zadovoljno. GLAVA SEDAMNAESTA U njoj je ispričan jedan najsrećniji dan u burnom, rada i napora
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad juriš u požar, onda si poput lava, A kad ga ugasiš, ugasi ti se i slava! ŠTA JE KOME DOJADILO Deco, odmorite se malo od čitanja, Pažljivo me slušajte, ne budite brzi: Postaviću vam
Svak voli lovor, al na svoj način: Jedni kao znamen, drugi ko začin. Slava prolazi hirovito: Slavan beše car Hirohito, I njegova žena, u skupoj bundi ... A danas? Sic transit gloria mundi!
A danas? Sic transit gloria mundi! Ćudljiva je slava, i njena su Merila kao u Las Vegasu; Izabranike bira nasumce: Jednog gurne u mrak, drugog na sunce; Nezaslužni
rata; On nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava mu je Sveti Mrata...
” „Kukavni, bedni anarhisto! Skitnico, ljubitelju lepih predela! Ženskarošu, šovinisto i mač isto, Stara ti je slava izbledela, Dolijao si, propô načisto, Stiže te kazna za nedela!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da li ovo svetkovanje nije na komu si sabrâ Crnogorce da čistimo zemlju od nekrsti? I bez toga ovo nam je slava, na koju se vrsni momci kupe sposobnosti svoje da kušaju, silu mišce i brzinu nogah; strijeljanjem da se nadmašaju i
Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba pobratima i lijepe kite Jugovićah. Srpskoj kapi svud ime pogibe.
Muž je branič žene i đeteta, narod branič crkve i plemena; čest je slava, svetinja narodnja! Pâs¹ svakoji svoje breme nosi; nove nužde rađu nove sile, djeistvija naprežu duhove, stjesnenija
Slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je ova slava odvojila sa prostotom i sa veselošću.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kad bi počela da se približava slava njihove kuće, „Sveti Đurđic“, onda na dve nedelje unapred nastalo bi spremanje. Videlo bi se kako iz cele rodbine, a
A kada dođe slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena cvećem.
A i ove same su je zaustavljale, kao da je to njena radost, slava, što se Sofka udaje. Svaka ju je predusretala: — O, srećno, srećno, baba Simka!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i Đurđevdan, naša lijepa slava, a gusle ne zaguđeše niti se orô poigra nigdje u plamenu, kao da je iz svake kuće po mrtvac!
Naprotiv: pobjeda i osveta, slava i šićar — to u raznim oblicima lebdijaše im u mašti. Jednome od te družine ne usni se ništa od toga, no snijevaše
A onda, brate moj, iako nijedan nije iz knjige čatio, no govorio slavu naizust, kao kakvu pjesmu, ama je slava bila mnogo dulja. U njoj se pominahu svi srpski svetitelji — a ima ih lje niz!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); iz dečjeg govora (šarena laža, priča o crvenom vrapcu itd.); iz pisane književnosti (Kir-Janja, Ivkova slava itd.); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji adut, igrati va bank, itd.
Idi, vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti.
Vila mu je do tri dobra dala: Jedno bilje, da se ne ureče, Drugo bilje, da mi napreduje, Treće bilje, da mi dobro slava. Spavaj, spavaj, čedo, sine mili! Uroci ti pod nogama bili Kao konju ploče sve četiri!
zvijezdam služašči zvjezdoju učahusja: tebje klanjatisja solncu pravdi, i tebje vjedjeti s visoti vostoka, gospodi, slava tebje“; a zatim u kuću uđu vertepaši — carevi: Irod, Gašpar, Valtazar i Melhior, — svi obučeni u stihare preko kojih
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili slava,” pa pođe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin.
Kad doma dođu, jave gospođi kao što su se dogovorili i ona ih | obdari. Ali Bog kao Bog — hvala njemu i slava! — u oni čas u koji su njojzi ruke osječene, učini te ocu njezinu dođe u snu nekakav čoek i reče mu: „Vrati se doma ovaj
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor. 1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor.
(Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da stradalnicima pripada čast i slava, a lenim i nepotrebnim po upokojenju telesnom muka večna.
kadionicom lik časnog krsta i zajedno sa znamenjem uzašilje slavu Presvetoj Trojici, ovako govoreći da svi čuju: „Slava Svetoj, i jednosušnoj, nerazdeljivoj, životvornoj Trojici, i sada i uvek!
Tropar „Pomiluj nas, Gospode, pomiluj“ do kraja; Slava „Gospode, Gospode, pogledaj s nebesa i vidi“, i „Sada“, Bogorodičan glas šesti išti u oktoihu; „Jedinočedni i
“ A potom, davši celov u Gospodu, na odgovarajuće mesto svoje da stane. A onda da ga celivaju svi. Po celovu slava Bogu da uznosi se i otpust posle običajene jerejske molitve.
zbog jedinca Sina svoga Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista i Presvetog i životvornog Duha, kome pripada svaka slava, čast i klanjanje i velelepnost, sada i uvek i na vekove vekova. Amin!
Jer vidim kako je ,sve sujeta, ljudsko, što ne ostaje posle smrti; neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kada dođe smrt, sve ovo će uništiti.
druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života u desnici njenoj su, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost na jeziku nosi. Putevi njeni su putevi dobri, i sve staze njene su u miru.
„Slava, i sada“, bogorodičan. Na stihovnom u oktoihu, i svetom, glas osmi, podoban „O, preslavno“. Oče prepodobni, mimoiđe car
„Slava“, glas šesti Prepodobni oče, glas jevanđelja Gospodnjeg čuvši, bogatstvo i slavu carstva ni za što držeći svima povika: Lj
„Slava Bogu“ Na stihovno u oktoihu, i svetome, glas šesti Prepodobni oče, mimoiđe zemaljsko carstvo, izabrav bogatstvo reči sve
zatim „Priđite da se poklonimo“ tri puta, zatim „Pomiluj me, Bože“, potom kanon svetoj Bogorodici poj napred, zatim „Slava u višnjima“, tropari, zatim molitvu „Gospode, Gospode, koji nas izbavljaš“ poj najposle, zatim ,,Gospode pomiluj“ 40
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I nareče bog prvoj ženi ime život, jer je ona mati sviju koji na zemlji živu. Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni vam svako visokopočitanije pokazuju i da
Ko i[h] [h]rani i ko i[h] odeva? Blagi promisal oca nebesnoga!” Ovu knjigu čitajući, premudri Sokrat, večna slava Atine i svega slavnoga grečeskoga roda i imena, | pre Hristova prišestvija mučenik je bio za blagočestije, praštajući
Po protečeniju 15 godina, videći rečeni mitropolit Neofit da slava dobrod[e]|telji Jerotejove, ne tokmo u Smirni nego i po svoj Aziji, Greciji i arhipelagu rasti, dođe u čuvstvo;
„Ih že bog črevo i slava v sramotje ih.” Nikada i niko ne bi tako lepo opisao kao apostol. Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot, ljubeći
Slaveći ja Andreja mojega, dobrodetelj slavim, koje se pohvala, čest i slava k samomu ocu nebesnomu odnosi, zašto je on sam po jestestvu koren, načalo i izvor svakoga dobra i svake čiste i verne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Viđeniji seljaci dolažahu odvojeno i u gomilama da se poznadu sa novim parohom. Njegova slava bijaše ga davno pretekla.
— Bogami, brate, on je pravi Srb! — reče jedan knez rišćanin. Slava Bakonjino raznese se nadaleko. Fra-Bakonja ne samo što ugodi svojim parohijanima, ne samo što se kršćanluk nadaleko
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ruka gužva bradu, sve mokrija. Mokra je i brada. Mokri su i dukati. od čega su mu usta slava? Otužno mu je. Usta su mu otvorena i iz njih, kroz brkove, kao iz malog meha, šišti dahtavo sa ukusom zarđalog noža,
Isteraće Simku. Zar je to neka žena kad noćas može da slava? Tako je. Nerotkinja nema dušu. Baš je briga što će njemu noćas sva krv isteći u mučenju, nesanici. Šta se koga tiče!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Što ponese sa sobom čudesne zdele ukrašene izrezbarenim lišćem i cvećem? Što slava sela poče da raste? Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se čudio otkuda Dobrači, još mladom, takva želja kad nisu, u prosveščeniju, njegova posla i nije, u tome, njegova slava.
Imetak mu se smanjivao a i među ljudima kao da je bilo sve manje onih koji su ga prepoznavali. Slava je polako čilila, godine su prolazile a on je gledao kako mu donose gubitak svake vrste.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„O potčini meni vojevode, kojeno je slavoljubje sl'jepo i plamena slava brana digla s soglasijem mojim vojevati na svojega svemogućeg tvorca, ne dižite glasa protiv mene!
nakazanja i vječite njine pogibije; čuće sjutra udar svemogući, tresk će njegov ispitat užasni, sjutra će se odzvat slava tvorca, vi joj sjajnu likovat pobjedu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On položi ruku na Aristotelovo rame i reče mu: „Primljen si u moju školu. Uveren sam da ćeš postati njen ponos i njena slava“. Sedamnaest godina beše Aristoteles učenik Platonov.
Ali mnogim članovima udruženja ležala je na srcu, više no ugled udruženja, njihova vlastita slava, a Njutnovi pronalasci dovedoše je evo u ozbiljnu opasnost.
Ti hemičari učestvovali bi u izgradnji Vaše nauke i postali Vaši saradnici. No pošto to ne učiniše, ostade sva slava velikog pronalaska, neosporno i neopozivo, u Vašim rukama“. „Imate pravo!“ „Mislim da će se i ovo dogoditi.
Vama pripada čast i slava što ste pronašli prirodnu jedinicu mera koja će, kao simbol jednakosti, biti nova veza među narodima.
„I Vi, dakle, mislite da je Lagranž bio genijalni od Laplasa?“ „Verujem u to. No bleštava slava Laplasova zaslužila je.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sećao sam se svih lepota takog života, dođe mi na um Božić i Nova godina, Uskrs i moja slava Sveti Đorđe, dobri i iskreni prijatelji i topla soba na zimskoj noći.
postoji duboko verovanje, još vije njegova plemenita duša, pa sve do Beograda, dokle je čak njegova neumrla hrišćanska slava doprla.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Istinske preokupacije velikog umjetnika niču tek ondje gdje su umrle njegove empirijsko-lične. A prava slava, ona strpljivo čekana i ognjičavo sanjana slava, neminovno dolazi tek onda kad smo izgubili smisao za njena zadovoljstva,
A prava slava, ona strpljivo čekana i ognjičavo sanjana slava, neminovno dolazi tek onda kad smo izgubili smisao za njena zadovoljstva, kad smo okrezubili za njene darove, kad ona već
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako... — Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak! Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći. — Ja, more.
— Šta vi je, đavoli, da vas nije ko uvrebao ? — zapita Stanka, smejući se i sama. — Đurica, slava ga ubila! Stanki zastade osmeh u polovini, kao da je ko ukoči usred smeha, pa niti se može dale smejati ni povratiti.
— Banditi, gospodar-Lazo, to će reći razbojnici — na stranom jeziku. A uvaženoj gospodi bandistima neka je slava i čast! ... A-a, gospodine kapetane, čast nam je... i ovom prilikom, kao i svakom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili slava“, pa pođe unutra. Kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin.
Petković, Vladislav Dis - PESME
DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE BITI 155 11. AVGUST 1913.
Neka čudna radost i novo buđenje! Kao da su dani strašni, ali prošli, Kao da su slava, rat i mučno bdenje Bili san veliki, da su iz sna došli.
BOL I SLAVA MNOGIH NEĆE BITI Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Zapojeni slavom, k'o mirisom cveće, Umorni i lepi i željni ognjišta
Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.
O, kako je divno to doba pregnuća, Istorija kad se stvara pred očima! Svaki sat se vidi kao požar kuća I duhove slava pleni i otima. Jedna stara radost! Zora novog dana! To sjedinjen narod gleda sunce smelo.
Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu. Jer kao slava i užas traži talase. Sem Cara izbrani narod propašće, zna se.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mladom Lukaniću i njegovoj sestri bila je poznata Bičerova slava. Iako su bili dobri katolici, oni su pristali da idu sa mnom kada sam išao da slušam Bičera u Plimutskoj crkvi, gde
ovoga puta čak i više nego ranije i uveravao me je da je lord Rejli veliki fizičar bez obzira na to što njegova slava nije doprla do mojih ušiju. Engleski lord, veliki fizičar!
ovoga puta čak i više nego ranije i uveravao me je da je lord Rejli veliki fizičar bez obzira na to što njegova slava nije doprla do mojih ušiju. Engleski lord, veliki fizičar!
Ali nije samo slava i ugled velikih profesora Kembridža privlačila studente da se tamo posvete matematičkim naukama. Bila je to i kroz
U ono vreme, kao i danas, Njutnovo ime bilo je ponos i slava Triniti koledža, a ime Darvina spominje se sa istim poštovanjem u Krajst koledžu.
Tindalova slava o sposobnosti da razjašnjava najtamnija mesta u fizičkim naukama, bila je veoma velika, a kad uporedim Helmholcova
Ovo se zbilo mnogo pre nego se čulo o Morzeu. Henrijeva slava među naučnicima bila je velika i obećavala je da dalje raste, ako nastavi da se bavi istraživanjima.
što su Kastor i Poluks bili poznati onda kada je Zevs, silazeći sa Olimpa, tražio sebi drugove među smrtnim ljudima. Slava blizanaca, Majkelsona i Morlia, ne samo Majkelsona, zasniva se na eksperimentu čija je prava vrednost tek nedavno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Najlepše žene, najlepši i najjači ljudi. Vrlina i porok. Devičanstvo i razvrat. Najviša moć i najniže ropstvo, slava i propast, — sve to u jednoj noći. Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
OD Sereza do Vasjata, n od Debra do Ćustendila spominjano je njegovo ime i pronošena hajdučka slava. Sinovac čuvenoga Lazara Ćaje, svoga oca je sahranio u pravoslavnom groblju, a muslimanstvo prigrljavao utoliko ukoliko
Pa to i ne kriju. Misle da su i njegovi ćemeri puni dukata, kao što je gromka njegova slava hajdučka. Međutim, kapetan je tanak domaćin. Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina.
Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina.
“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina. Slava tebi, junačino, kome nema ravna, Lučo pravde i slobode od Boga poslana!
Slava tebi, junačino, kome nema ravna, Lučo pravde i slobode od Boga poslana! Slava tebi, ti patniče jada i čemera, Ogledalo kristalnoga muškog karaktera!
Slava tebi, ti patniče jada i čemera, Ogledalo kristalnoga muškog karaktera! Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora. Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase!
Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora. Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se.
Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se. Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja!
Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s ludom luduje Ponovo, kâ i pre. ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće! Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada!
Tebi venci, jer je tvoje cveće! Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada! A jeseni i slava i hvala, Rode, plode ona nam je dala! A šta zimi, godišnjoj mezimi? Hladna zimo, hod’ da te vidimo!
Ali stan’mo; to je dosta, Bliže s’ tajni ne sme prići. Ljubav mu je kumovala. — Ljubav ima svoja prava Kâ i slava što će da mu Spomen večno obasjava. — Pa zar koga prati valja Od božanskog onog plama? Zar je ljubav sram za koga?
Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala! Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883. DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * Ljubo!
A šta čeka ovaj smeten bes? Ja osećam rane razderane, Kad ni tebe nema zador naš. — — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome! Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče. Ne zavidim, na čast svakom svoje, Moja je sva slava stihotvorstvo moje. POZORIJE 4. FEMA i SARA dovedu Evicu lepo nakićenu.
RUŽIČIĆ: Rozičiću, ti dosjagneš bezčisleni vjeki, Proslavivsja meždu čelovjeki, Slava tvoja ostanet do konca, Spodobivsja lavrovago vjenca. JOVAN: Veselo, svatovi!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ovo navodim da bi se videlo koliko su crne rase duhovno sjedinjene misterijom fetiša. Kulikoro je slava i trpljenje fetiša, i sve što predstavlja crno čovečanstvo predstavljeno je u njemu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sad svi vide, pa i najzatucanije monarhiste, da je republika jedini mogući trajni oblik vladavine u Francuskoj. Ali slava pripada francuskim republikancima-revolucionarima što su to predviđali još pre po veka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
To je bilo gore nego u „Ivkovoj slavi“. — Kakva „Ivkova slava“ — dobaci iz šatora veterinar. — Tamo je bio jedan „Neko“, a noćas ih je bilo dve stotine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svoji svojstva sebi srca srpska. Svetska svetu slava svetom sjaje, Srb Srbljinu sa srpstvom srbuje. Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi, sreće, slave, Stazu,
Ždral pri vodi tiho rovet, u kavezu cajzel pojet: O zlatoje proleće! Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, v nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati
Vsjaka sladost bogatstv I slava vsjaka! Az starec smireni Teofan sije, Rab božij grešni Vo kratcje žitije Moje zdje pišu Na mramornem kameni, Odavaja
1817. Sima Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i junaštvo, Šta je obraz i poštenje, Šta li spomen i pohvala, Šta l' po smrti prazno ime? Vlast i sila malo traju.
Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava.
Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika. Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14.
* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka. I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St.
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti sedmom nebu leti Besmertija da praznik toržestvuje, Gdi Klio širi zlatne liste
Pod teškim bičem varvarstva ne tuži, Pretvorimo u grobnik hulna polja Gdi gordi Osman čovečestvo ruži, Pokažimo: da slava srpskog roda Jest hrabrost, vernost, ljubav i sloboda!
Al i što više gubi, to više kroz to dobija, Ljubovi pobeda njoj svaka slava je nova. I kad prekine borbu, i sebe savladanu prizna, Onda s’ u punoj slavi pobede sama blista. 1857.
O. Karadžića, Bgd 1854, 30—1, bez imena pisca, naravno. Ali je i njena slava prohujala dosta brzo, najpre će biti zbog jezika kojim je pisana: već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj priči
Nesloga nas Turkom dala, Nje radi nam slava pala! Sloga će nas uzvisiti, Prvu slavu povratiti. Od dremanja svi ustajte, Složno srpske ruke dajte, Vojevati mi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
) i spremi za alkoholno vrenje, komina“ kontati ― računati, misliti krsno ime, krsna slava ― „praznik u spomen onoga svetitelja kojega pojedine porodice u Srba slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji
besplatan rad za turskog gospodara svetac — svetitelj; krsno ime, slava svjet — savet svjetlica — munja sevap — dobročinstvo, dobro delo, plemenit postupak sedra — krečnjak seiriti —
Bojić, Milutin - PESME
Umrla je slava herojstva i skaske, A spomen nemoći, Moloh svih vremena, Ždere nove žrtve, kojima je cena Obeščašćen lovor i klik
(1913) JESEN NA VARDARU Umorno kliziš kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela, Zvoni kô odjek napuknuta šlema.
Mladenci smo, što su došli na venčanje! I nevesta naša, Slava Pobednika, Sa vencima rajskim svežim i opojnim Čeka dragog svoga krvavoga lika, Čeka ga sa stegom i trubama bojnim.
Tad ćeš osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje Osetiti kako ponosno se smeje. Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno. (1917) XXXV Guslari, gde ste?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u kojoj je smrt na bojnom polju jedini put da se ratniku osigura večni boravak s one strane života, a večni spomen i slava na svetu ovozemaljskom.
Ovakve crte je umnogome poneo i najpopularniji srpski junak Kraljević Marko, čija se slava proširila u svim južnoslovenskim narodima.
U mladosti više slavljen nego shvaćen, on je u starosti doživeo sveopšte osporavanje, a prava slava dolazila je tek posle smrti, i to vrlo sporo.
Čitaoce je privukla nostalgična poezija starovremenog života poluorijentalnog Niša (Ivkova slava, Zona Zamfirova) kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ljubav je tvoja prevazilazila i ljubav žena. O Jonatane, Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Zašto je naša slava morala da podlegne?
10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom Svetim u beskraj na veke, amin.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za kult svetog Petra Bogišara (cf.
Ćipiko, Ivo - Pauci
caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda momačka snaga, osobiti ponos i slava toga dana. Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...
otkud je žamorila šapatljivlj pjesma lako zatrešenih grana, — i časom gledajući u veru noć dođe mu silno odvratna ona slava u varoši. — Da mi je vidjeti našega poreznoga pristava! — sjeti se doktor. Uživaće da se može u uniformi pokazati.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Što je Dimitrije više tražio za lečenje, više je sveta dolazilo, Dorotejeva vidarska slava se brže širila. Ponovilo se ono od pre dve godine kada je Dorotej počeo da leči bolesnike u manastiru.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
4. Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5.
su prohujali od čudesne one noći, Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava. 1889.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Šestog maja. Slava patrijaršiske crkve Svetog Đorđa. I moje krsno ime. Velika liturgija. Činodejstvovao patrijarh uz asistenciju svih
No već u njegovoj mladosti zasjala je njegova slava kao ono iznenadna svetlost Tihonove zvezde koju je on, u svojoj dvadeset šestoj godini, zapazio na zvezdanom nebu u
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ždral pri vodi tiho zovet, u kavezu cajzel pojet: O zlatoje proleće! Slava Bogu jedinomu koji vlada sve tako, i nebje njemu predivnomu blagodarnost jednako, a želi se svima srećno vospjevati
Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava! Oko njega, dike moje Čista traka od tri boje, Traka vere, milja, nada, Da će sloga svud da vlada! Šta je Srpstvo?
Stanković, Borisav - TAŠANA
deda-Mitrom, Bog da ga prosti, dok radimo crkvene, naše narodske stvari, — radimo; a posle i mi, ako je sabor, slava, i mi siđemo, pa i mi kao svi. Pa, Boga mi, baš dobro i ponapijemo se i poigramo i zapevamo. SVI Jest da, jest.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji praznik je bio i slava majstor Kostina, pozove on neke svoje mušterije iz okoline, s porodicama.
I nikad ne fantazira o budućnosti! Kao pravi radnik, odvali svoj deo posla za danas, i slava Bogu... Vrlo volim da radim s vašim zemljakom.
da je s trima drugaricama razgovarao više no sa ostalim đacima, ali se može kazati da se akademcu i asistentu popela slava u glavu, i da je najviše voleo da na tu svoju slavu potseća devojčice.
Pobeda naša! slava naša!... — ... slava naša, crkva nad grobnicom!... Dok su ded i unuk tako razgovarali, prolazio je Rimskom ulicom, i
Pobeda naša! slava naša!... — ... slava naša, crkva nad grobnicom!... Dok su ded i unuk tako razgovarali, prolazio je Rimskom ulicom, i baš ispred njihove
A ja i žena ispod crkve odmaramo se, odmaramo... slava Bogu što smo živeli!... Pa će i to proći, i drugo doći. Nema više ni Sofije, nema nijednog Grka...
bili imućni, pomrli, izumrli... slava Bogu što su doživeli!... A ako posle i Srba više ne bude... Ne, ne, slava Bogu što će ih biti...
bili imućni, pomrli, izumrli... slava Bogu što su doživeli!... A ako posle i Srba više ne bude... Ne, ne, slava Bogu što će ih biti...
„Lep je život, slava Bogu što živimo!” i Georgije Spida sve otskače u hodu, oseća se bezmalo besmrtan. Onoga dana, kad je išao u vinograd
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No kad drugu čast Ljubomira u Jelisijumu pročita, opet u svoj prvi element dođe. Ah, Burjam, Burjam! Kakva je to slava, kako mačevi sevaju, kako štitovi ječe, brda se tresu, a on na konju i peške leti, kako neprijatelji pred njim kao muve
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Odista, mnogo istine u lažljivosti toga poziva i mnogo laži u istini toga poziva. — A slava? — I zaborav! — Aplauzi, ovacije? — I zviždanje. — Venci? — I prazan stomak!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— kaže, pun prezira za podmitljive sudije i stražare. Čemu se sudije ljute? Neka sude! Što teža presuda, to veća njegova slava! — Ko zna šta bi radio bog da đavo ne postoji? — širi Varalica ruke, usavršava svoj zanat.
Šantić, Aleksa - PESME
Ne tuži! Gordo u uzdanju pati, Još ima Boga i raspete trajno S lovorom čeka vječna slava mati... Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno...
suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— sići: Pa se skide niz bijelu kulu skrob — retka kaša od brašna Slani Kamen — Slankamen, mesto u Sremu služba — slava, krsno ime: Službu služi slavni knez Lazare Smiljanić Ilija — kotarski junak iz XVII veka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PEVAČ U3 STRUNE Ti si moj život, moja hrana i odelo, moj pokrov i pristanak, moja slava i radost! Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo veselja.
Kamo onde tafra i slava ljudska, vladost velika i mnoga i mučiteljstvo? Gde li se delo carstvo, kraljevstvo i svako gospodstvo, golemo boljarstvo,
Kako što apostol kazujući veli (kojeno on te reči mu o drugome privodi a ne samo za tu stvar): »Druga je slava suncu, a druga mesecu i obaška je dika zvezdama.« Zvezda je od zvezde razlika sa svojim sjanjem.