Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Karlovac je postao središtem hrvatske a Varaždin slavonske Vojne granice. Vojne granice su bile administrativne celine, nezavisne od bana i hrvatskog sabora, i imale su
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
dovoljno da gospoža Dafina pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i nad njima igra oblaka.
se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske posade, loveći lisice, a u budućnosti, samo ta bezgranična, zavejana Rusija, kuda mišljaše da se odseli, da bi jednom
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sa slavonskim i bosanskim. Pričalo se da je bolje ukrcati se na bosanski brod, jer je veća lađa i brža od slavonske. Ali tamo gde su prešli vodu nije bilo nikakvih brodova. Samo pontonski most, preko koga se prelivala đavolja reka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
tih usamljenih slučajeva, [izuzimajući donekle Jovana Došenovića i Opit Luke Milovanova,] nema primera ranije veze slavonske književnosti sa novostvorenom književnošću pravoslavnih Srba u južnoj Ugarskoj.
Takvih slučajeva prevođenja pojedinih dela iz dalmatinske i slavonske književnosti na ruskoslovenski jezik bilo je nekoliko u početku XIX veka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Za to vreme Mišelino stoji na braniku njene i njegove otadžbine, ali se u čitav slučaj upetljavaju ptice i bube slavonske ravnice.
Kazala sam svojima da sam za maturski rad izabrala svežu temu pod naslovom: „Ptice i bube slavonske ravnice“, i da neizostavno moram jedne suobte i nedelje da obiđem kraj radi prikupljanja materijala.
Keve mi! Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao! Pomislih na „Ptice i bube slavonske ravnice“ i čisto mi dođe da zaplačem, ali umesto toga prsnem u ludačko cerekanje. A znate li zašto?
Posle petog gutljaja u sobu počeše da uleću bube i ptice slavonske ravnice u ogromnim količinama, a onda se čitava soba pretvori u luna-park i ja zaspah sa starim
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O. Karadžića, 1854, 44, a vrlo iskvarena, zapravo potpuno izmenjena, štampana je u knjižici Slavonske varoške pesme. Sabrane ro Slavoljubu Slavončeviću, Zagreb, sv.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, kao i Smrt u SEZ, 41, 487). Da k. može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o