Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DIM Šta se ono dimi nasred póljā? Ono tamo, pod onim oblakom? Iza onih sedam žutih slama? Zar je ono nasred póljā peć?
I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz žetvenih slama, bacani na dno kazana i jama!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Stolice slamne, obojene zelenom bojom; u nekih se već slama odrla pa visi dole. Stolovi obojeni crvenom bojom; a tako je obojen i kelneraj.
Dučić, Jovan - PESME
Ali već odmah, pred noć gluhu, U šuplju trsku zaleleka, I umre na jednom listu suhu. NOĆ Već sja Kumovska Slama... Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i ne treba, ali njoj, njoj... — Pa se potukli?!... — Mal’ ga nije probô »ključem« čim se čupa slama... Srećom se strefili tu gospoda tutori i Arkadija crkvenjak, pa mu oteli »ključ«. — Ju, žalosna, a otkud mu ključ?!
To se prlji zaklano svinče, i greju zadovoljni ukućani oko vatre. Bukti slama posuta po svinčetu koje se prlji po svima pravilima, a domaćin ga struže kresačkom kojom se leti kreše trava po
Afrika
Prostranije su, možda malo svetlije i više, u njima se može i ispraviti. U dnu je u uglu slama, a zatočenici nisu okovani lancima za zid, već nose samo okove na rukama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U jednom uglu kasarne, zavijen u svoj crven gunj, sedeo je na kamenu dvorišta mladić, kose smeđe kao slama, svirajući uz diple, koje je čuvao u nedrima. Derao se: „Temišvaru, ni selo, ni grade, većem jedan, ukraj vode, smrade.
On je znao da se, za hleb, pali slama. A vatru je znao kao vatru, šumsku, panj mu je u kući goreo. Očekujući društvo, Isakovič je, iz trpezarije, izišao na
Kad je Volkov ustao, Isakovič vide da je krupan, mlad, sa kosom smeđom kao slama – kad skide periku. Imao je blago zelene oči i lice nasmejano, a prilazeći, učtivo, oficiru, reče: „Horošo! Horošo!
ljubazan i govorljiv, uz voktmajstera straže, Isakovič je video, u tim podrumima, i nekoliko postelja, kao u štalama. Slama im se, očigledno, mesecima, nije menjala. Oni, koji su ležali, ležali su pokriveni krpama.
Gledala je, kroz spuštene trepavice, svojim bledosivim očima, Pavla, kao zverka. Imala je gustu, žutu, kao slama, kosu. Dve krupne, bele, minđuše, visile su joj iz ušiju. Ne može njoj, kaže, ništa, Višnjevski.
Njena je ljubav bila, kaže, kao vatra, svetla, vrela. Sad je kao polivena. Kao mokra slama. Dim, bez plamena. Kad joj muž legne u postelju, i kad odlazi iz postelje, ona se oseća kao da je, ona, Ana, nečija
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bi se dete očuvalo u životu, najbolje je, kažu, da je kolevka izdeljena od tisovog drveta (i da se u nju stavi slama, a ispod jastuka makaze). Kome umiru deca, gradi kolevku još i od glogovog, javorovog, jasenovog ili lipovog drveta.
(Vuk, br. 6087) — Čoek nalaže, a Bog raspolaže. (U Dubrovniku) (Vuk, br. 6144) — Nekome i olovo plivje, a nekome i slama tone. (U Crnoj Gori) (Vuk, br. 3413) — Što mora biti, bit će. (Vuk, br.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
I sebru, koji kao Kumova Slama neizbrojan, i neodređen kao maglina, neuništivo iz zemlje izranja, zna se putanja. ZA SEBRA Tražim pomilovanje za
Matavulj, Simo - USKOK
“ pitah. „Pa našlo bi se uvijek ma šta, samo njeka je dosta!“ U kući bješe jedna jedina steljina, žuća no slama, sva izrešetana, i to mi bješe prostirač!... „Eto ko zamjera ceklinskoj siromaštini i crmničkom cipiluku!
Milićević, Vuk - Bespuće
ga se boji, da strijepi pred njim i da ustupa kad pokuša da mu se otme ili, kad se uhvati s njime u koštac, kako ga onaj slama, mrvi, satire i obara, pokazujući svoju snagu i nadmoćnost.
igra odbljesak od bezbrojnih svijeća, orgulje bruje, pojačane odjekom, hor ženskih glasova u zanosu penje se u nebo i slama se o starinske, neprobojne zidove, i najednom zašuti, i onda se nesigurno kotrljaju latinske riječi sveštenika sa
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i još ponešto što nije za priču. Šta da mu radiš?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
koncima; u masnim, prljavim mintanima; opasan s nekoliko pojaseva; na nogama svinjski opanci iz kojih strčaše navek slama mesto obojaka.
Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da ispada slama, čakšire mu se smaknu, jeleci, mintani sve se to razleluja,... pojasi se otkače i vuku za njim te dižu prašinu...
Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku.
Isprva kuće pola seoske, pola varoške. Napred kuće, gomile đubreta, tek sada iz konjušnica izbačena slama koja se puši, i dvorišta puna balege i prljavih kokošaka. To su većinom kuće doseljenika iz Turske.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama. JARAC ŽIVODERAC Bio starac i baba, pa imali dva sina i dvije snahe.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Maglena runa po vrbacima razruni hujem orah bogoslov. Gdje li žubori, kad bukće slama, najlepši psaltir među šljivama? Sumorna žurba - selidben nemir. Zgubljeno blekne ovca Mramorka.
Ja gorak pojem: duša mi je slama, u kablu Rače borkom podatkana, pa sinjac skrban samujem u Jegri a jesen radi kao crv u jezgri.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Dim se vije, mota — i koluti jure U kapiju tvrdu i zidine sure. Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi.
To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je, Što je carske dvore ostavio svoje — Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama, Da postane slugom Božijega hrama. Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
*** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama! Zar u poslednjem času psuješ? Uvek si pijan išao u bitku Ne ali pogledaj zastave ni vojnik ne može sve da izdrži
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Opšti talas mase obuhvata i ove nostalgične, vitla ih, slama, dok ne naviknu i onda će svi zajedno, kao zahuktala reka, juriti tamo gde im se naredi. Bilo ih je iz raznih komandi.
— škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše pred šatorom. — Odite unutra! — reče im značajnim glasom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Grof Hojos je bio neka vrsta dečaka, sa kosom kao slama, koji je dolazio u moju sobu i molio da mu se veže mašna. Bio je mešavina lepo vaspitanog mondena i stidljivog
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj... Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi
Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji mu i pesmu zamenjuju: aj... aj... aj...
Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno. Tresu se vile u hitrim rukama,
Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja... Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit kas oko stožera...
Smiruje se sunce, slama je tri put pregažena i pretresena i sad je poslednja dignuta i bačena u kraj gumna. Na zemlji čisto, jedro žito i pleva.
Nastupa čudna noćna tišina, kroz koju se od jedared začuje jasno i snažno tiktakanje vetrenjače... Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut, pa se otpušti i pada, kao prah, čak na drugi kraj
Rakić, Milan - PESME
Bezbrojni jauci prate tvoje stope Kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama, I bezbrojne strasti zaplamte ko slama, I bezbrojna srca crnom krvlju lope... I niko, i nikad, ne dotače vrele Usne tvoje, niti reč ti nežnu začu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vatra plàmâ bolje nego igda, prostrta je slama ispred ognja, prekršćeni na ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle gude, a kola pjevaju, s unučađu đedovi
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sobu i pošto je Marko još jednom pregleda, čizmama utapka, naročito krajeve, | oko zidova, da ne štrči ispod ćilimova slama novih rogoža.
Momci, bunovni, neispavani, umivaju se na bunaru i pljuskaju. Dole iz štale samo se čuje kako šušti čupana u naramcima slama i seno i kako nošena sitno pada i veje putem. U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo.
Štala je bila ispražnjena. Jedino alat ostao u štali. Ali iz štale već nije više slama štrčala i padala iz napuklih zidova, da se meša dole sa konjskom balegom i posle onako da zaudara.
Pandurović, Sima - PESME
To su zvali „Uspomenom“ (zbiljski, ili tek u šali, Ne znam tačno). To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I jesu, vjere mi! Bješe u kući nekakva steljina, žuća no ova slama nad nama, a šuplja na nekoliko mjesta; i ta jedina bješe u kući. To mi je bio prostirač.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama? — Bobova. — A ima li gore od bobove? — Ima: kad su prazne jasle. 4 Pitali miša: — U kojem selu najbolje živi?
KUMOVA SLAMA Srbi pripovijedaju da je kum u kuma ukrao breme slame, pa kako ga je nosio, slama ispadala i prosipala se putem, onako
KUMOVA SLAMA Srbi pripovijedaju da je kum u kuma ukrao breme slame, pa kako ga je nosio, slama ispadala i prosipala se putem, onako bog ostavio na nebu za vječni spomen.
(Meh u kovačnici) 122 — Skoči srna iza trna, i gde pade, tu ostade? (Varnica) 123 — Slama izgore, pojata ne more? (Lula i duvan) 124 — Tijelo mi drveno, a srce mi kameno?
— Pa, kume, opet dobro. — Nije, kume, nego zlo, jer mi izgorje i pojata i slama. — Bogme, kume, sad najveće zlo! — Nije, kume, nego sad najveće dobro, jer mi u njoj izgorje i grbava djevojka!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne; a lisici ostane sve žito i slama. XII. ĐAVOLSKA SLANINA.
| udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama. 50. LISICA SE OSVETILA VUKU.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Ulazi. Gleda Prosjaka.) PROSJAK: Međ vama bi se i arhanđeo ugasio! Brže no slama! Ko spava s vaškama, ustane prepun buva! Da ste me barem raspeli, da znam ko sam!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije se jednom ovde radovao... Stade uz prozor. Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći... A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste.
Tvoj Đorđe se Tri meseca po Beogradu satirao sa udovicama i devojčurama, pa ništa. On nije muško, on je slama. A ja ću te poslušati, da ti greh bude lakši. Noćas ću otići.“ „Idi, idi“, šaputala je izlazeći na mesečinu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Posle nekoliko časaka, izbio je veliki požar u kojem su drveni ćepenci goreli kao slama i koji je opustošio Staru čaršiju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u lire i napoleone, i nove novcate novčanice, hladnokrvno, cinički, kao da igramo s tuđim parama, i kao da je ono slama a ne novac, po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne velike i vidne, pune visokih prozora
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
S večera ih gospodar nastani u kućici na kraju dvorišta. Na tlehu, po učeocima, razbacana je slama i stručje buhača i dva stara gunjca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Na primer, čim u ranije navedenome četvorostišju iz pesme „Riba u duši“ izdvojimo tri lekseme riba, slama i (zvezda) devica i na njih se usredsredimo, kulturna, i jezička, memorija nameće asocijaciju sa novozavetnom ribom i
odnosno sa devičanskom zvezdom sa Bogorodičinoga maforiona na ikonama (što je transformisana Spica iz Device), a slama je božićna, ali i ona koju je kum od kuma krao i onako mu je ispadala ostavljala je trag koji je nazvan Kumovskom
Uostalom, Devica se i nalazi u Kumovskoj Slami. Ta se slama kasnije pojavljuje u „Tragovima hromoga vuka“ (iz knjige Vučja so) kao „sveta slama“: Iz rasporene mu utrobe
Ta se slama kasnije pojavljuje u „Tragovima hromoga vuka“ (iz knjige Vučja so) kao „sveta slama“: Iz rasporene mu utrobe viri Oskvrnavljena sveta slama.
u „Tragovima hromoga vuka“ (iz knjige Vučja so) kao „sveta slama“: Iz rasporene mu utrobe viri Oskvrnavljena sveta slama.
Ta božićna i „sveta slama“, koja je istovremeno i zvezdana slama iz Mlečnoga Puta, mitska slama iz narodnoga verovanja, pojavljuje se u Popinoj
Ta božićna i „sveta slama“, koja je istovremeno i zvezdana slama iz Mlečnoga Puta, mitska slama iz narodnoga verovanja, pojavljuje se u Popinoj pesmi u prostoru koji je hijerarhijski
Ta božićna i „sveta slama“, koja je istovremeno i zvezdana slama iz Mlečnoga Puta, mitska slama iz narodnoga verovanja, pojavljuje se u Popinoj pesmi u prostoru koji je hijerarhijski organizovan kao kutija u kutiji:
u prostoru koji je hijerarhijski organizovan kao kutija u kutiji: u duši je kao u nekoj kutiji srebrna riba, u ribi slama, na slami šarena krpa, na šarenoj krpi tri zvezde device.
različitih slika koje ova reč u našem jeziku memoriše (upotreba u frazeološkim jedinicama kao što su „alajbegova slama“, „mlatiti praznu slamu“, „mlatili slamu“, pa pridev „slamnat“, sve to ovoj reči daje jedan poseban značenjski sloj u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ta to nisu sjajni dvori, Tu je slama do pojasa. Tu pastiri... zar pastiri? Jest, pastiri duha čista, Dostojnici da im ruke Prime, nose, hrane Hrista.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora. Vrata šatora se otvaraju. Bolničari se pomaljaju, i prihvataju opružene ranjene sa slame.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prostranije su, možda malo svetlije i više, u njima se može i ispraviti. U dnu je u uglu slama, a zatočenici nisu okovani lancima za zid, već nose samo okove na rukama.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ta u mojim grudma Pakost te ne slama, U vinu te kupam, Ležiš na pesmama. Na to meni srce: Dobro j’ meni tudi, Al’ bi vreme bilo Da promenim grudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na odstojanjima ležale su puške, čiji su bajoneti štrčali kroz puškarnice u polje. Po dnu rova, bila je rasuta slama koja je bila dosta ugažena. — Ovde je naš glavni rov — komandir me dohvati za ramena.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
polje, GZM, b, 1894, 382); polaženik, ulazeći u kuću, sipa zob iz rukavice (užičko, ŽSS 169); o Badnjem večeru, zob. slama prostire se po kući (užičko, ŽSS, 161). U Lukovu samo se od z. plete »Bogu brada« (SEZ, 17, 211).
i nose ga u grobove (ZNŽOJS, 23, 266), upor. i običaj da se jelo namenjeno dušama prostire po slami, i da se slama prostire i po grobu (Prilozi, 3, 126).
, 429). Poznata su izvesna vračanja i zabrane u š. korist. Da bi bolje rodile, na njih se meće božićna slama (SEZ, 14, 94; verovatno u nameri da duše kojima je slama impregnirana — v.
korist. Da bi bolje rodile, na njih se meće božićna slama (SEZ, 14, 94; verovatno u nameri da duše kojima je slama impregnirana — v. moj rad o Božićnoj slami, Prilozi, 1923, <130> — pređu u š.
moj rad o Božićnoj slami, Prilozi, 1923, <130> — pređu u š.); na Bele poklade pali se po šljiviku slama (SEZ, 14, 33). Svakako iz toga razloga o Biljanom petku magične biljke meću se na šljivu (ib., 58).
U Belosavcima (u Šumadiji) k. se na Božić ujutru baca u vodu, ostavlja živini u koturu od konopca u kome je donesena slama (pri tome se živina ne vabi, da je ne bi pojeli kopci), a zatim k.
— kao simboli plodnosti (SEZ, 86, 1974, 449), a svakako je takav simbol i r. slama od koje je postelja (na podu) za porodilju i novorođenče (ibіd., 415), a možda je i utuk protiv zlih demona.
, a najviše na Božić ujutru. U nju se stavlja novac (za sreću u kući), slama (za ovce), bosiljak i trava (za zdravlje), pasulj (za svinje), malo vinove loze (za vinograd), delić jarma (za volove),
Ćipiko, Ivo - Pauci
— zaklikta jedno momče. Bila je tučna!... —Pričaj što bi! —navali njih nekoliko. —Što bi? .... Što i uvjek kad je slama kod vatre... A, boga mi, ona je bila vatra... A njega znate, čobanče željno ... —A što će otac Vojkan? —Ne budali! ...
Ive, s kim si došao? —Sam... Ma ni potreba da se dižeš. —Ča ti je? Valja da ti napravim postelju. U sobi šušnu slama i škripnu postelja. Majka se digla i odijevaše se. Dotle je Marko upalio svijeću. Vrata se otvoriše. —Ivo, sinko!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledam ispresecani predeo. Jaruge su se isprečile, izukrštale. Vrzine i rastinje svakovrsno. Omorina je — slama mi volju. Htela bih, a ne mogu da se pomerim s mesta. Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta?
Ponovo je dugo i neutešno plakala, ovoga puta zbog mene. Sve se ponovilo. Memljivi podrum. Trula, mokra slama. Strah da nas neko ne vidi. A kajanje? Kakvo kajanje!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Trube od papirosa gorahu kao suva slama, ali se listovi od pergamenta pokazaše otpornijim. Sašiveni u sveske i povezani, oni, odolevahu vatri i počađaviše
Kudagod ga upremo, vidimo nebrojene nove zvezde, a mlečna staza ili kumovska slama smatrana za beličast veo obavijen oko nebeske sfere, nije ništa drugo do skup beskonačno mnogih sitnih zvezda.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se orio kad je jednom, crtajući na taj način razbacanu slamu, Mija povitlavao i hvatao Janinu ruku kao mačak miša, a slama se međutim divno nacrtala. U tom bi zazvonilo zvonce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U njemu je stanovao ađutant i tu se obavljala administracija celog puka. Na zemlji, u jednom kraju, bila je prostrta slama, preko nje prebačeno ćebe, a na ćebetu beše emaljiran tanjir, u koji je kapala voda u pravilnim razmacima vremena, sa
Petrović, Rastko - PESME
za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja je teška u prostorijama, Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon: Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja, Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja); Toliko je teška, teška, i to od skora!
Vadite, gospodo, vi ništa ne jedete. Hvala, siti smo. Ovo je jelo vrlo lako; ta i sami kažete da ga rado jedete: kao slama je. Vadite, gospodo, jedite! Da li je još tada bila rođena ova knjižica u meni?